arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Vladika Hrizostom Foto: SRNA

„Dovođenje Blajburga” u Sarajevu ne služi dobru

11. maj 2020.

Iz Mitropolije dabrobosanske poručili su da se „dovođenjem Blajburga” u Sarajevo trajno zatvaraju vrata saradnje i svih odnosa ove mitropolije sa Nadbiskupijom vrhbosanskom, kao i lično mitropolita dabrobosanskog Hrizostoma sa kardinalom Vinkom Puljićem. „Nadali smo se da možemo krenuti putem zajedništva. Kako ići zajedno? Na Stari Brod na Drini da plačem i oplakujem žrtve (Jure) Francetića, a kardinal dovodi Blajburg u Sarajevo. E, pa to ne ide zajedno! Nema više ni molitvenih osmina za jedinstvo hrišćana, niti bilo kakvih drugih odnosa”, poručio je mitropolit Hrizostom. Povodom najave da će 16. maja kardinal Vinko Puljić u sarajevskoj katedrali predvoditi misu za ubijene u Blajburgu, mitropolit dabrobosanski Hrizostom je istakao da je

KARDINAL VINKO PULjIĆ POTVRDIO: Misa zadušnica za oružane snage NDH u Sarajevu

11. maj 2020.

Počasni blajburški vod najavio je na za 16. maj održavanje nekoliko događaja za žrtve Blajburga, među kojima je i onaj u Sarajevu. Kako navode iz tog udruženja, zbog pandemije izazvane koronavirusom nije bilo moguće pripremiti centralnu komemoraciju na Blajburškom polju u Austriji, pa će se ona održati na više mesta u Austriji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Prema navedenom programu, 16. maja u 12.15 u Katedralnoj crkvi u Sarajevu održaće se sveta misa, koju će predvoditi nadbiskup vrhbosanski kardinal Vinko Puljić. “Biskupi obeju biskupskih konferencija dali su meni mandat da predvodim komemoraciju za žrtve blajburškog križnog puta, kao i svih drugih žrtava rata i poraća, pa sam to rado prihvatio.

Ljiljana Nikšić: I danas postoje oni koji se zalažu za relativizaciju zločina u Jasenovcu zarad pomirenja

11. maj 2020.

Paradigma stradalništva u Drugom svetskom ratu je Jasenovac, a primer zatiranja čitavih porodica su dve svetski poznate, Tesla i Hercl. Kultura sećanja na žrtve je pitanje nacionalne bezbednosti i biološkog opstanka srpskog naroda. U uslovima revizije istorije, više nego ikada. To se dokazalo tokom akcije „Oluja“ i pogroma na Kosmetu. Jevreji imaju izreku: „Narodi moraju da se sećaju svoje istorije i žrtava da im se tragična prošlost ne bi ponovila.“ Zato je važno što je od 2014. došlo do promene državne politike i što je jedan od visoko postavljenih ciljeva ove vlade zaštita sećanja na žrtve, na vojnički stoicizam i heroizam srpskog naroda. U razgovoru, za „Novosti“, dr Ljiljana Nikšić,

Srbi iz masovne grobnice nestali bez ijednog traga

5. maj 2020.

Donji grad beogradske tvrđave krije strašnu tajnu o našim stradanjima u logoru Jasenovac. Umoreni u NDH i pokopani kod Kule Nebojše „izmešteni“ bez pisanih tragova Žrtve zloglasne Nezavisne Države Hrvatske iz Drugog svetskog rata plutale su Savom iz pravca mnogih stratišta u NDH do samog završetka reke i njenog ušća u Dunav. Kada se sa rečne površine otopio zimski led 1942. godine, pred očima Beograđana isplivali su deformisani i izobličeni leševi onih koji su na ovaj, jeziv način stigli do grada. Nedavno je na ovaj potresni događaj podsetio akademik Srboljub Živanović, u intervjuu za „Novosti“, kada je pomenuo da su tela nekih od žrtava bila pokopana u masovne grobnice koje

Ljubodrag Dimić – Tako se zakoračilo u zločin (treći deo)

4. maj 2020.

Kako je sveštenstvo Rimokatoličke crkve po nalogu viših crkvenih vlasti aktivno radilo na razbijanju jugoslovenske države? Nataša Jovanović: Intervju sa Prof. dr Ljubodragom Dimićem Izvor: PEČAT U danima Šestoaprilskog rata Stepinac je izrazio nadu da se hrvatski vojnici neće boriti, da će se predati Nemcima i zajedno s njima ratovati protiv Srba. Alibi za takvo ponašanje nalazio je u krivici Srba, njihovim „barbarskim“ postupcima, „nesnošljivoj“ jugoslovenskoj državi. Na dan proglašenja Nezavisne Države Hrvatske, 10. aprila 1941. godine, Stepinac je zapisao sledeće: „Veliki četvrtak. Današnji dan je prekretnica u životu hrvatskog naroda. Jugoslavija se raspada, a Hrvatska postaje nezavisna države… Narod je proglašenje (NDH) primio s velikim oduševljenjem… Isto tako narod

Ljubodrag Dimić – Razgovor gluvih (drugi deo)

3. maj 2020.

Kako su tokom rada mešovite katoličko-pravoslavne komisije, osvetljavajući istorijsku ulogu Alojzija Stepinca, hrvatski istoričari isticali svoju nacionalnu, versku i stručnu unisonost. Nataša Jovanović: Intervju sa Prof. dr Ljubodragom Dimićem Izvor: PEČAT Ustaška vlast je u NDH vladala uz upotrebu ničim ograničene represivne sile, što je, samo po sebi, dovodilo u pitanje pravnu prirodu njenog državnog poretka. Vlast sile najdirektnije je ugrožavala opstanak čitavih kategorija građana (Srbi, Jevreji, Romi). Selektivno korišćenje prava dovodilo je u pitanje i pravnost i državnost NDH. Posebnu karakteristiku države predstavljalo je rasno zakonodavstvo (zakoni o državljanstvu, rasnoj pripadnosti, zaštiti arijevske krvi, časti hrvatskog naroda…), koje je delom prihvaćeno iz nemačke prakse (tzv. Nirnberški zakoni), a delom

Ljubodrag Dimić – Zapečaćena istina

2. maj 2020.

Da li odluka pape Franciska da otvori Vatikanski arhiv, ma kako revolucionarna bila, može biti van onoga što dopuštaju kanoni Rimokatoličke crkve, onoga što je iznad i samog pape? Nataša Jovanović: Intervju sa Prof. dr Ljubodragom Dimićem Izvor: PEČAT Interesantni su „brzina“ i način na koji je odluka o otvaranju arhiva u Vatikanu doneta i obnarodovana, jer takve odluke institucija o kojoj govorimo ne donosi na brzinu i prelamajući „preko kolena“, a da nije privela kraju decenijsko „češljanje“ postojeće arhivske građe, precizno odvagala šta treba, a šta ne treba dati na uvid stručnoj javnosti, te da nije pripremila „armiju“ sebi naklonjenih istraživača i uticala na skorašnju pojavu knjiga i studija

Rados_Ljusic.jpg

Radoš Ljušić: Sava, reka srpskih žrtava iz Jasenovca

29. april 2020.

Diana Budisavljević (Obekser), spasavajući srpsku decu, uradila je više za srpstvo od srpske i jugoslovenske države i svih Srba. Izvor: DANAS ; Autor: Radoš Ljušić , 27. aprila 2020. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Podstaknut filmom o ovoj plemenitoj Austrijanki, napisah dva svoja doživljaja prožeta najvećom srpskom tragedijom. Sistem logora, pod imenom Jasenovac, najveće je stratište Srba i s najvećim pomorom dece na svetu. Plazulja, seoce uz grad Brčko, na putu prema Banjaluci.

USTAŠKI VIKAR I POGLAVNIK: Stepinac i Pavelić

Milanović u Jasenovcu, Stepinac u svakom domu: Na dan proboja logoraša HRT se „proslavio“

28. april 2020.

Odluka Zorana Milanovića, predsednika Hrvatske, da sa najvišim državnim vrhom i predstavnicima Roma, Jevreja i Srba obiđe Jasenovac na godišnjicu proboja logoraša, pala je u senku zbog odluke nacionalne televizije HRT da istog dana emituje dokumentarac o životu Alojzija Stepinca. Izvor: SPUTNIK SRBIJA ; Autor: Brankica Ristić , 27. aprila 2020. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Kardinal Stepinac je tokom Drugog svetskog rata podržavao ustaše i nacističku tvorevinu Nezavisnu državu Hrvatsku, koja i

Đorđe Bojanić: Vučić na RTS 1: ,,To je Pokolj, to je genocid!” (VIDEO)

26. april 2020.

Iskreno, pozitivno i sa oduševljenjem sam slušao izgovorene reči predsednika Aleksandra Vučića i Milorada Dodika, prilikom obeležavanja Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina, genocida. Svaka čast, konačno jasno i glasno o čemu se dugo mudro ćutalo ili nije smelo da se izgovori. Konačno da je jedan od predsednika Srbije od 1945. kročio u Spomen parku u Sremskoj Mitrovici… i govorio jasno i glasno o ustaškom genocidu, zločinima, broju žrtava, genocidu, pokolju, udžbenicima, ćutnji. Ovo je bilo baš potrebno u vremenu kada pojedinci iz struke pokušavaju svim sredstvima da umanje broj žrtava. ,,U našim školama, udžbenicima o ovom mestu se malo zna. U našim školama i udžbenicima ne uči se dovoljno

Istorijska drama „Dara iz Jasenovca“ premijerno će biti prikazana 22. oktobra 2020. godine

25. april 2020.

Tačno šest meseci od 75. godišnjice od proboja poslednjih zarobljenika iz logora Jasenovac,  22. oktobra 2020. godine, biće održana premijera filma „Dara iz Jasenovca” reditelja Predraga Gage Antonijevića i scenaristkinje Nataše Drakulić. Ovo je prvi dugometražni igrani film o stvarnim i tragičnim događajima u jednom od najstrašnijih koncentracionih logora Evrope koji su ostavili duboke ožiljke u našem narodu i na ovim prostorima. Sniman na osnovu autentičnih svedočanstava preživelih logoraša, prvi igrani film na temu logora Jasenovac, osvrće se na period 1942. godine kada, posle velike ustaško-nemačke ofanzive na Kozari, lokalno srpsko stanovništvo masovno završava u koncentracionim logorima. Među njima je i dvanaestogodišnja Dara sa svojom majkom i dva brata. O sudbini oca ne

D. Bokan: Zašto je film „Dnevnik Diane Budisavljević“ važan i koristan

25. april 2020.

U ime svih postradalih srpskih (i svih drugih) mučenika, hvala Dani i Diani i svima koji su pomogli da se ovaj film ipak pojavi pred zakorelom i uspavanom savešću svih onih koji o tom stradanju nisu ni razmišljali, a kamoli zaplakali i zamislili se. Izvor: Fejsbuk ; Autor: Dragoslav Bokan ; 24. april 2020. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala.U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Hvala Dani i Diani i svima koji su pomogli da se ovaj film ipak pojavi

Sandra Blagić: I ove godine, Bogu hvala u Donju Gradinu

23. april 2020.

Nema potomaka, nema sveštenstva, nema političara. Biće i oni, samo u subotu! Sunce je visoko na nebu. Ali vjetar ne dozvoljava da mirno koračaš. Opominje. Ovo je jedinstvena prilika da čitav logor prođem, razgledam, stanem pored svake ploče da pročitam.I svaki put je drugačije, teže ili lakše. Bože, kako je lijepo ovo mjesto.Bidi mnogo cvijeća na humkama na grobnicama. Raj!Bijele rade. Ha hiljade i hiljade njih.Kao da su za svaku dušu, koja je mučenički ubijena, iznikle. Ne mogu da ih izbpojim. I onda čujem kao neku muziku, u daljini. Pa deblo koje se povija zaškripi i stresem se.Kao da ih čujem da govore.„Polako, kuda žuriš, stani, ovdje ležimo MI.Oni koji

Bojanić: Jasenovac – 22. april, Dan sećanja na žrtve genocida!

23. april 2020.

U Srbiji se 22. aprila obeležava Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu. Dan sećanja na žrtve genocida obeležava se u spomen na 22. april 1945. godine kad je došlo do proboja grupe zatvorenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu – Donja Gradina. Priredio – Đorđe Bojanić Prošlo je 75 godine od proboja logoraša i bega od krvnika ustaških,  tragično je što smo skoro zaboravili i izjednačili  žrtvu i dželat. Tako da mi danas,  sami smanjujemo broj žrtva ustaškog terora i genocida, zar nije čudno da nemamo ni danas popisane žrtve? ,,Holokaust je ime za sistematski državni progon i genocid nad različitim etničkim, verskim

Potresna ispovest zatočenice logora NDH

23. april 2020.

Jelena Radojičić Buhač (87) uoči 75 godina od oslobađanja Jasenovca: “Izgubila sam 86 rođaka. Zaklali mi brata, oca ubili maljem. Sećam se vonja smrti koju su ustaše sejale”. I tada, 1941, strašno vreme je došlo iznenada, nekako se s neba sručilo među narod. Mrtvih je bilo na svakom koraku, baš kao danas kada ovaj virus trese ceo svet – priča, za „Novosti“, Jelena Radojičić Buhač (87), preživeli svedok genocida nad Srbima u NDH i zatočenik Jasenovca. Pre 75 godina, 22. aprila, „pukle“ su logoraške žice na Savi.Baka Jelena ove dane provodi u vikendici u okolini Krčedina. Na kredencu drži spise, svedočanstva iz proteklih godina kako je tragala za bratom Ilijom,

NAJNOVIJE VIJESTI

Reintegracija zločina

U povodu godišnjice mirne reintegracije Zajednica povratnika hrvatskog Podunavlja dala je priznanje

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA