arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Епископ Сергије: Пуљић би требало да зна шта се десило у Шарговцу, Мотикама и Дракулићу

17. мај 2020.

Њемачки народ је смогао снаге да се суочи са злом Хитлеровог Трећег Рајха, али хрватски бискупи, сасвим је очигледно, још жале за НДХ. Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Сергије рекао је да би кардинал Винко Пуљић, као рођени Бањалучанин, требало да зна шта су усташе, којима је данас служио мису, урадили у Шарговцу, Дракулићу и Мотикама 7. фебруара 1942. године. – Јасеновац, Јадовно, Гаравице и Шушњар нећемо ни помињати, као ни убијене православне епископе, свештенике и хиљаде и хиљаде Срба, који су без кривице, суда и суђења, страдали само зато што су били Срби – нагласио је епископ Сергије. Владика је оцијенио да корона јењава, али не и пандемија усташтва, као

vladika-hrizostom.jpg

Митрополит дабробосански Хризостом: Отворено писмо Његовој Узоритости кардиналу Винку Пуљићу

14. мај 2020.

И Ви, Ваша Узоритости, послије толико година спуштате Блајбург из 1945. у Сарајево 2020. године и служите мису за оне који су починили такве злочине због којих се читаво културно човјечанство стиди! Ваша Узоритости, Ових дана слушамо и читамо о томе са сте Ви благоизвољели служити мису у Сарајеву, а поводом сјећања на догађаје у Блајбургу 1945. године. Искрено, не можемо да вјерујемо да припремате мису у катедрали Срца Исусова у Сарајеву овим и оваквим поводом. Са свих страна Нас спопадају новинари и друга лица питајући Нас шта Ми мислимо о овоме, односно шта имамо да кажемо овим поводом. Шта да им кажемо осим да смо изненађени и разочарани? Упућујемо

Хрватски историчар Хрвоје Класић

ОСЛОБОЂЕЊЕ ЗАГРЕБА И ПАД НАЦИСТА НИСУ ОБИЉЕЖЕНИ

12. мај 2020.

Хрватска није посебно прослављала ни 8. ни 9. мај, датуме на које је ослобођен Загреб, односно када је капитулирала нацистичка Њемачка, а разлог је изостанак јасног одговора на питање ко је током Другог свјетског рата био на побједничкој, а ко на губитничкој страни, сматра историчар Хрвоје Класић. Ти датуми прошли су превише мирно и недостојанствено, наводи Класић, напомињући да пораз нацизма, фашизма и њихових “локалних изведеница” представља догађај од универзалног значаја. С обзиром на организованост, масовност, војни значај и поднесене жртве, припадници народа који су учествовали у југословенском антифашистичком покрету требали би бити посебно поносни. Хрватима би 8. мај 1945. године требао бити важан као дан ослобођења главног града Хрватске.

Владика Хризостом Фото: СРНА

„Довођење Блајбурга” у Сарајеву не служи добру

11. мај 2020.

Из Митрополије дабробосанске поручили су да се „довођењем Блајбурга” у Сарајево трајно затварају врата сарадње и свих односа ове митрополије са Надбискупијом врхбосанском, као и лично митрополита дабробосанског Хризостома са кардиналом Винком Пуљићем. „Надали смо се да можемо кренути путем заједништва. Како ићи заједно? На Стари Брод на Дрини да плачем и оплакујем жртве (Јуре) Францетића, а кардинал доводи Блајбург у Сарајево. Е, па то не иде заједно! Нема више ни молитвених осмина за јединство хришћана, нити било каквих других односа”, поручио је митрополит Хризостом. Поводом најаве да ће 16. маја кардинал Винко Пуљић у сарајевској катедрали предводити мису за убијене у Блајбургу, митрополит дабробосански Хризостом је истакао да је

KАРДИНАЛ ВИНKО ПУЉИЋ ПОТВРДИО: Миса задушница за оружане снаге НДХ у Сарајеву

11. мај 2020.

Почасни блајбуршки вод најавио је на за 16. мај одржавање неколико догађаја за жртве Блајбурга, међу којима је и онај у Сарајеву. Kако наводе из тог удружења, због пандемије изазване коронавирусом није било могуће припремити централну комеморацију на Блајбуршком пољу у Аустрији, па ће се она одржати на више места у Аустрији, Хрватској и Босни и Херцеговини. Према наведеном програму, 16. маја у 12.15 у Kатедралној цркви у Сарајеву одржаће се света миса, коју ће предводити надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић. “Бискупи обеју бискупских конференција дали су мени мандат да предводим комеморацију за жртве блајбуршког крижног пута, као и свих других жртава рата и пораћа, па сам то радо прихватио.

Љиљана Никшић: И данас постоје они који се залажу за релативизацију злочина у Јасеновцу зарад помирења

11. мај 2020.

Парадигма страдалништва у Другом светском рату је Јасеновац, а пример затирања читавих породица су две светски познате, Тесла и Херцл. Култура сећања на жртве је питање националне безбедности и биолошког опстанка српског народа. У условима ревизије историје, више него икада. То се доказало током акције „Олуја“ и погрома на Космету. Јевреји имају изреку: „Народи морају да се сећају своје историје и жртава да им се трагична прошлост не би поновила.“ Зато је важно што је од 2014. дошло до промене државне политике и што је један од високо постављених циљева ове владе заштита сећања на жртве, на војнички стоицизам и хероизам српског народа. У разговору, за „Новости“, др Љиљана Никшић,

Љубодраг Димић – Тако се закорачило у злочин (трећи део)

4. мај 2020.

Како је свештенство Римокатоличке цркве по налогу виших црквених власти активно радило на разбијању југословенске државе? Наташа Јовановић: Интервју са Проф. др Љубодрагом Димићем Извор: ПЕЧАТ У данима Шестоаприлског рата Степинац је изразио наду да се хрватски војници неће борити, да ће се предати Немцима и заједно с њима ратовати против Срба. Алиби за такво понашање налазио је у кривици Срба, њиховим „барбарским“ поступцима, „несношљивој“ југословенској држави. На дан проглашења Независне Државе Хрватске, 10. априла 1941. године, Степинац је записао следеће: „Велики четвртак. Данашњи дан је прекретница у животу хрватског народа. Југославија се распада, а Хрватска постаје независна државе… Народ је проглашење (НДХ) примио с великим одушевљењем… Исто тако народ

Љубодраг Димић – Разговор глувих (други део)

3. мај 2020.

Како су током рада мешовите католичко-православне комисије, осветљавајући историјску улогу Алојзија Степинца, хрватски историчари истицали своју националну, верску и стручну унисоност. Наташа Јовановић: Интервју са Проф. др Љубодрагом Димићем Извор: ПЕЧАТ Усташка власт је у НДХ владала уз употребу ничим ограничене репресивне силе, што је, само по себи, доводило у питање правну природу њеног државног поретка. Власт силе најдиректније је угрожавала опстанак читавих категорија грађана (Срби, Јевреји, Роми). Селективно коришћење права доводило је у питање и правност и државност НДХ. Посебну карактеристику државе представљало је расно законодавство (закони о држављанству, расној припадности, заштити аријевске крви, части хрватског народа…), које је делом прихваћено из немачке праксе (тзв. Нирнбершки закони), а делом

Љубодраг Димић – Запечаћена истина

2. мај 2020.

Да ли одлука папе Франциска да отвори Ватикански архив, ма како револуционарна била, може бити ван онога што допуштају канони Римокатоличке цркве, онога што је изнад и самог папе? Наташа Јовановић: Интервју са Проф. др Љубодрагом Димићем Извор: ПЕЧАТ Интересантни су „брзина“ и начин на који је одлука о отварању архива у Ватикану донета и обнародована, јер такве одлуке институција о којој говоримо не доноси на брзину и преламајући „преко колена“, а да није привела крају деценијско „чешљање“ постојеће архивске грађе, прецизно одвагала шта треба, а шта не треба дати на увид стручној јавности, те да није припремила „армију“ себи наклоњених истраживача и утицала на скорашњу појаву књига и студија

Rados_Ljusic.jpg

Радош Љушић: Сава, река српских жртава из Јасеновца

29. април 2020.

Диана Будисављевић (Обексер), спасавајући српску децу, урадила је више за српство од српске и југословенске државе и свих Срба. Извор: DANAS ; Аутор: Радош Љушић , 27. априла 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Подстакнут филмом о овој племенитој Аустријанки, написах два своја доживљаја прожета највећом српском трагедијом. Систем логора, под именом Јасеновац, највеће је стратиште Срба и с највећим помором деце на свету. Плазуља, сеоце уз град Брчко, на путу према Бањалуци.

УСТАШКИ ВИКАР И ПОГЛАВНИК: Степинац и Павелић

Милановић у Јасеновцу, Степинац у сваком дому: На дан пробоја логораша ХРТ се „прославио“

28. април 2020.

Одлука Зорана Милановића, председника Хрватске, да са највишим државним врхом и представницима Рома, Јевреја и Срба обиђе Јасеновац на годишњицу пробоја логораша, пала је у сенку због одлуке националне телевизије ХРТ да истог дана емитује документарац о животу Алојзија Степинца. Извор: СПУТНИК СРБИЈА ; Аутор: Бранкица Ристић , 27. априла 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Кардинал Степинац је током Другог светског рата подржавао усташе и нацистичку творевину Независну државу Хрватску, која и

Ђорђе Бојанић: Вучић на РТС 1: ,,То је Покољ, то је геноцид!” (ВИДЕО)

26. април 2020.

Искрено, позитивно и са одушевљењем сам слушао изговорене речи председника Александра Вучића и Милорада Додика, приликом обележавања Дана сећања на жртве усташког злочина, геноцида. Свака част, коначно јасно и гласно о чему се дуго мудро ћутало или није смело да се изговори. Коначно да је један од председника Србије од 1945. крочио у Спомен парку у Сремској Митровици… и говорио јасно и гласно о усташком геноциду, злочинима, броју жртава, геноциду, покољу, уџбеницима, ћутњи. Ово је било баш потребно у времену када појединци из струке покушавају свим средствима да умање број жртава. ,,У нашим школама, уџбеницима о овом месту се мало зна. У нашим школама и уџбеницима не учи се довољно

Историјска драма „Дара из Јасеновца“ премијерно ће бити приказана 22. октобра 2020. године

25. април 2020.

Тачно шест месеци од 75. годишњице од пробоја последњих заробљеника из логора Јасеновац,  22. октобра 2020. године, биће одржана премијера филма „Дара из Јасеновца” редитеља Предрага Гаге Антонијевића и сценаристкиње Наташе Дракулић. Ово је први дугометражни играни филм о стварним и трагичним догађајима у једном од најстрашнијих концентрационих логора Европе који су оставили дубоке ожиљке у нашем народу и на овим просторима. Сниман на основу аутентичних сведочанстава преживелих логораша, први играни филм на тему логора Јасеновац, осврће се на период 1942. године када, после велике усташко-немачке офанзиве на Козари, локално српско становништво масовно завршава у концентрационим логорима. Међу њима је и дванаестогодишња Дара са својом мајком и два брата. О судбини оца не

Д. Бокан: Зашто је филм „Дневник Диане Будисављевић“ важан и користан

25. април 2020.

У име свих пострадалих српских (и свих других) мученика, хвала Дани и Диани и свима који су помогли да се овај филм ипак појави пред закорелом и успаваном савешћу свих оних који о том страдању нису ни размишљали, а камоли заплакали и замислили се. Извор: Фејсбук ; Аутор: Драгослав Бокан ; 24. април 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала.У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Хвала Дани и Диани и свима који су помогли да се овај филм ипак појави

Сандра Благић: И ове године, Богу хвала у Доњу Градину

23. април 2020.

Нема потомака, нема свештенства, нема политичара. Биће и они, само у суботу! Сунце је високо на небу. Али вјетар не дозвољава да мирно корачаш. Oпомиње. Ово је јединствена прилика да читав логор прођем, разгледам, станем поред сваке плоче да прочитам.И сваки пут је другачије, теже или лакше. Боже, како је лијепо ово мјесто.Bиди много цвијећа на хумкама на гробницама. Рај!Бијеле раде. Hа хиљаде и хиљаде њих.Као да су за сваку душу, која је мученички убијена, изникле. Не могу да их избpојим. И онда чујем као неку музику, у даљини. Па дебло које се повија зашкрипи и стресем се.Као да их чујем да говоре.“Полако, куда журиш, стани, овдје лежимо МИ.Они који

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА