Јасеновац Архиве - Страница 46 од 165 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Јасеновац » Страна 46

Србе оптужују за Сребреницу, а геноцид у НДХ не помињу

19. фебруар 2020.

Мала и самоникла удружења, као што је то и Фондација за сећање на Јасеновац и Холокауст у Лондону, нису у стању да се носе с овим проблемима без институционалне помоћи, истиче директорка Драгана Томашевић. Дан сећања на жртве Холокауста у Лондону обухвата и све геноциде после Другог светског рата, а на централној комеморацији овог 27. јануара, нажалост, нису споменуте српске жртве усташког геноцида, али су зато помињани Срби који су починили „геноцид” у Сребреници. У енглеским медијима Сребреница се приказује као најгнуснији злочин на европској територији после 1945. године. Притом се, наравно, не помиње ни операција „Олуја”, ни погром у Братунцу и Подрињу, каже за „Политику” Драгана Томашевић, директорка лондонске

Израелски амбасадор у Хрватској: Хрватска се мора, попут Њемачке, суочити с прошлошћу

9. фебруар 2020.

Доносимо неке од кључних порука израелског амбасадора у Хрватској Илана Мора, које је изрекао у великом интервјуу за tportal.hr поводом прве године свог дјеловања у Хрватској. Нужно се суочити с прошлошћу – Постоје земље у сусједству које имају овај проблем, а присутан је и у Хрватској. Постоје људи и групе, а сматрам да се у Хрватској налазе у мањини, који би хтјели промијенити прихваћени наратив о холокаусту и усташком режиму те о кориштењу узвика ‘за дом спремни’ са свим негативним конотацијама. Желе промијенити, минимизирати, релативизирати злочине усташа и њихових сaрадника. Усташе и Анте Павелић овдје су били сљедбеници нациста и Нијемаца a понекад су били преданији у убијању Јевреја, Срба

Дневник заблуда: Српски Аушвиц као голф терен

31. јануар 2020.

Подсећајући на страдање шест милиона Јевреја током Холокауста, из меморијалног центра Јад Вашем послали су поруку “никад више”. Аутор: Слободан Малдини На свечаност су позвани бројни светски државници, али не и председник Владимир Путин. Иако подељен и у сећању на жртве, свет је исказао чврсто опредељење за искорењење антисемитизма и других расних, етничких мржњи и предрасуда. Аушвиц данас носи живо памћење на зло. Проглашен од Унеска 1979. светском баштином, данас је то место где се чува сваки изворни грађевински објекат, поједини предмет – сведочанство зла. У Хрватској и Републици Српској налазе се остаци Јасеновца – српског Аушвица, највећег концентрационог логора Независне Државе Хрватске. Формиран је 1941, а усташе су га

Изложба о хероини која је спасила 15.000 деце из логора смрти у Јасеновцу

31. јануар 2020.

Изложба посвећена Дијани Будисављевић, хуманитарки аустријског порекла која је током Другог светског рата спасила више од 15.000 деце из логора смрти у Јасеновцу, биће отворена у суботу, 1. фебруара, у Великој већници Градске куће, с почетком у 18 часова. Након Београда, Ниша и Новог Сада, изложба Министарства одбране под називом “Дијанина деца” стиже и у Суботицу, захваљујући иницијативи Завичајног удружења Далмација из којег кажу да су се на овај корак одлучили како би заборављеној хероини одали почаст и дубоку захвалност за реализацију племените идеје. Спасити један људски живот је врло племенита ствар, а не преко 15.000 деце – каже Милорад Kураица из Завичајног удружења Далмација. – Дијана Будисављевић је била

Реакција Музеја жртава геноцида на текст „Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом“

29. јануар 2020.

Oно што се нуди на сајту „Стање ствари“ је пиратска копија за коју не постоји сагласност Музеја за објављивањем. Стога тај чин квалификујемо као крађу. „СТАЊЕ СТВАРИ“ Уреднику сајта Господину Александру Лазићу Поштовани, Није нам пријатно да на сајту који жели да буде објективан гледамо полуинформације и подвале у текстовима где се на посебан начин помиње Музеј жртава геноцида. Последњи пример за прљаву подвалу јесте текст „Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом“ у коме је наглашена реченица: „Списак је више година стајао у Музеју жртава геноцида“. Не желимо да питамо зашто мењате садржај текста тако што уклоните једну лаж и замените је

Александар Нећак: Да ли је Ефраим Зуроф још увек заокупљен послом који није у његовој надлежности, пребројавањем јасеновачких жртава?

26. јануар 2020.

Размишљам, заправо бринем, шта ли је са господином Ефраимом Зурофом, директором канцеларије Симон Визентал у Јерусалиму. Оде човек из Србије сретан да сретнији не може бити. Обећали му да ће Закон о меморијалном центру на локацији Сајмиште бити донет до краја године. Наравно не ове, оне прошле. Толико је био ван себе од среће да је извређао оне који су преживели Холокауст и онако успут на телевизији са националном фреквенцијом оптужио Србију да број јасеновачких жртава користи у дневно политичке сврхе, а ето он зна, није навео изворе, да их је било до 100 000. Већ смо месец дана у 2020. години, Закон још није усвојен, а када ће не

Никола Жутић: Криштин великохрватски клерикално-франковачко-радићевско-комунистички приказ књига о Степинцу

25. јануар 2020.

Поводом текста Jurа Krištа „Dva srpska povjesničara o Stepincu“, пренетом и на „Стању ствари“. Осврт (реаговање) на приказ књига: Николе Жутића, „Надбискуп Степинац – идеологија и политика 1934-1946”, Београд, 2017; Љ. Димића и Н. Жутића „Алојзије Степинац – држава, црква, надбискуп 1934-1941”, Београд 2017 (изашла 2018). Аутор приказа је др Јуре Кришто. [1] Приказ је објављен у најновијем броју Часописа за сувремену повијест, бр. 3, Загреб, 2019. Мој осврт је објављен у часопису Српске радикалне странке „Српска слободарска мисао“, бр.107, јули-децембар 2019. (у штампи). Са др Јуром Криштом сам се упознао на „Дијалозима повјесничара-историчара” у Печују крајем 1999. године. „Дијалоге” је организовала неолиберална фондација „Фридрих Науман – Штифтунг” (Науман је био

На изложби у Москви делегација Српске представила материјал о Јасеновцу (ФОТО)

25. јануар 2020.

У Москви је синоћ отворена изложба „Непобједиви“ о концентрационим логорима и судбини њихових затвореника, а која је посвећена Међународном дану сјећања на холокауст. Делегација Музеја Републике Српске је у оквиру пројекта представила материјале о највећем усташком логору смрти Јасеновцу. Директор Музеја Миладин Савић је одржао током отварања говор гдје је испричао о судбини логораша. Свечаном отварању су присуствовали ветерани и бројни гости међу којима су представници амбасаде Босне и Херцеговине у Руској Федерацији, амбасаде Републике Србије у Руској Федерацији, шеф Представништва Републике Српске у Русији Душко Перовић. У оквиру свечаног отварања је одржано свечано потписивање споразума о сарадњи између московског Музеја Побједе и Музеја Републике Српске. Учешће Музеја Републике Српске

Велика скулптура цвета чува сећање на концентрациони логор Јасеновац у Хрватској

Удружење заточеника и потомака: Отворено писмо у вези са бројем жртава логора Јасеновац (2006)

2. јануар 2020.

Преживели заточеници логора Јасеновац питају се ко сме да има право да на себе преузме одговорност и да именује само 81 хиљаду жртава, а све остале прекрије тамом заборава. УДРУЖЕЊЕ ЗАТОЧЕНИКА И ПОТОМАКА ЗАТОЧЕНИКА ЛОГОРА ГЕНОЦИДА У НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ 1941-1945. ГОДИНЕ Број: 10/2006-1 Б е о г р а д 25.02. 2006. године Тел: 2764-942, 2645-929 Предмет: Отворено писмо у вези броја жртава логора Јасеновац Како се жртве логора Јасеновац стално минимизују, а нарочито у последње време, Удружење заточеника и потомака заточеника логора геноцида у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године, овим путем жели да укажу на те појаве и предложе да одговарајући органи, организације, институције, удружења и други надлежни

Слободан Антонић: Ко је направио Јасеновац – фашисти или Хрвати? (2)

29. децембар 2019.

Покољ 1941-1945. није се десио као учинак два камиона увезених фашиста. И да, на делу је дубинска хрватска политичка култура и њен пројекат истребљења. Само доминацијом старчевићанске идеологије у хрватској политичкој култури може се објаснити масовно шиканирање Срба у „Троједници“ пре 1914. Ту је парола „Ко хоће да буде Србин, нек иде у Србију!“ (овде38); ту је улична будница „Удри, удри, in der Stadt, Славо-Сербом штрик о врат“ (исто); ту је „мржња на кирилицу“ (118), за коју хрватска омладина „налази највећу насладу у томе, кад може, који натпис кирилицом замазати блатом, а у самом Загребу још нечим горим“ (124); ту је мржња на „екавштину“ (126); ту је мржња на сваку помену речи „Срби“ и

У Загребу служена миса за Анту Павелића

29. децембар 2019.

У базилици Срца Исусова у центру Загреба одржана је миса задушница за Анту Павелића, усташког поглавника одговорног за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Око 100 људи, махом старијих мушкараца, слушало је проповијед током које је у два наврата истакнуто да је ријеч о миси задушници за Павелића, преноси недјељник Новости. Поштоваоци Независне Државе Хрватске /НДХ/ и Павелића, који је на јучерашњи дан прије 60 година умро у Мадриду, далеко од руке правде, по завршетку мисе дијелили су календаре са цитатима усташког поглавника и усташким и домобранским симболима, а нову, 2020. годину честитали су уз поздрав “За дом спремни”. Позив на јучерашњу “спомен мису поводом 60 година вјечне селидбе душе

Јован Пејин: Јасеновац у српској историји

27. децембар 2019.

Дванаести учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је историчар и архивиста Јован Пејин. Серијал припрема Владимир Димитријевић. Уместо увода С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре. Понављамо: „Стање ствари“

Атентатор на Павелића Благоје Јововић добија улицу у Земуну

27. децембар 2019.

Као херој српског народа, Благоје Јововић извршио је атентат на највећег злотвора у српској историји, усташког поглавника Анту Павелића, објаснио Горан Весић. Комисијa за споменике и називе тргова и улица Скупштине града јуче је усвојила иницијативу заменика градоначелника Горана Весића у својству грађанина да једна улица у Београду понесе име Благоја Јововића. У образложењу иницијативе прецизира се да је Благоје Јововић 10. априла 1957. године извршио атентат на озлоглашеног челника усташке Независне државе Хрватске Анту Павелића. То се десило на дан када су усташе у Аргентини славиле дан оснивања своје нацистичке државе, тзв. Независне државе Хрватске, творевине која је у Другом светском рату извршила један од највећих и најтежих геноцида

Југословенски и хрватски режисер Лордан Зафрановић. CC BY 4.0 / WIKIPEDIA/PŘEMYSL OTAKAR

Зафрановић: “Без опроста за злочине остаје простор за мржњу”

18. децембар 2019.

Док неко не клекне у Јасеновцу и не затражи опрост за злочине као што је то учинио Вили Брант у Аушвицу верујем да ће остати простор за нове мржње и ратове у региону, казао је Тањугу редитељ Лордан Зафрановић. Један од најзначајнијих филмских аутора југословенске кинематографије гост је Београда где присуствује дводневној конференцији посвећеној великану филмске критике Ранку Мунитићу у организацији Филмског центра Србије. Зафрановић истиче да је мало разочаран околностима које коче снимање његовог “Дјеца Kозаре”. “До сада смо два пута аплицирали на конкурс Филмског центра Србије и оба пута је наш филм одбијен. Нисмо добили средства али сам сигуран да ћемо у наредном периоду набавити новац и почети

Дејан Мировић: На шта нас подсећа Јасеновац

17. децембар 2019.

Једанаести учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је професор Дејан Мировић. Серијал припрема Владимир Димитријевић. Уместо увода С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре. Понављамо: „Стање ствари“ неће улазити