arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Dragan Čavić

O spornoj rezoluciji potreban jedinstven stav, a ne političko potkusurivanje

31. maj 2020.

Dragan Čavić smatra da o Rezoluciji o poštovanju žrtava fašističkog režima i pokreta, o kojoj bi u ponedjeljak, 1. juna, trebalo da raspravlja Narodna skupština, treba imati jedinstven politički stav, a ne da to bude tema za političko potkusurivanje, ali da ne vjeruje da je moguće postići takvu vrstu razumnog odnosa. – Apelujem da učesnici ne koriste ovu priliku da se međusobno blate, jer moraju da znaju da mi tako blatimo mrtve, stotine hiljada onih koji su izgubili glavu u NDH – rekao je Čavić novinarima u Banjaluci. On je dodao da, poučen iskustvom iz djelovanja Narodne skupštine ovog saziva u proteklom periodu, ne vjeruje da je moguće da se

Sveti-Vukasin.jpg

Sveštenik Nenad Ilić: Razmišljanja o zlu na dan svetog Vukašina Jasenovačkog

30. maj 2020.

Sistem ovoga sveta u zlu leži. I tek će nam pokazati na šta je sve spreman. Kao i na šta su spremni svi oni koji podupiru taj sistem u svim njegovim prerušenim oblicima. Danas, na dan Svetog novomučenika Vukašina, čije su poslednje reči izbezumljenom ustaškom koljaču koji je od njega tražio da se odrekne vere i Boga bile „Samo ti, sinko, radi svoj posao“, gledamo prizore iz Amerike. Bivši igrač američkog fudbala, radnik u obezbeđenju jednog restorana u Mineapolisu, Džordž Flojd, „pitomi crni Džin“ kako su ga zvali, ubijen je pri policijskom privođenju tako što mu je policajac kolenom stao na vrat dok on nije prestao da diše. Nije se

Slobodan Antonić: Bezumne mape uma

25. maj 2020.

Mape uma su naši misaoni pretinci za organizovanje podataka iz sveta oko nas. Posebno su važni za stavljanje novih dešavanja u odgovarajući kontekst.  Da nešto s našim mapama uma nije u redu videlo se nedavno po tome kako je građanski Beograd dočekao Milanovićevo protestno napuštanje proslave Bljeska.  Podsetiću da je predsednik Hrvatske došao u Okučane na proslavu godišnjice Bljeska, kako bi odao „počast onima koji su pali za Hrvatsku“. Napustio je svečanost jer se, kako je objasnio, „jedan od učesnika skinuo u uniformu s grbom Za dom spremni“. Zbog ovog Milanovićevog poteza građanski Beograd pao je u trans i samo što Milanovića nije istetovirao na zadnjici. Boris Tadić: „Čestitam Milanoviću

DANKO VASOVIĆ: Kako sam postao državni neprijatelj!

25. maj 2020.

Pošto je, 1986. godine, u Večernjim Novostima, otkrio nacističku prošlost Kurta Valdhajma, sekretara Ujedinjenih nacija i predsjednika Austrije, Danko Vasović je, po nalogu Predsjedništva SFRJ, proganjan od strane Udbe, ostao bez posla, pokušali su da ga ubiju, da bi kompanija „Novosti“, prije neku godinu, priznala grešku i uručila mu svoju najveću nagradu. Piše: Donko Rakočević Danku Vasoviću je novinarstvo u genima. Majka Ksenija mu je bila novinar u Omladinskom pokretu, a otac Radule u Tanjugu, Mladosti i Borbi, dok mu je djed po majci, Đorđije Kljakić, bio direktor štamparije u kojoj je 1944. godine štampan prvi broj „Pobjede“. Još kao dijete je često pohodio redakcije gdje mu je radio otac,

Slobodan Antonić: Jasenovac u Beogradu

20. maj 2020.

Ne smemo dozvoliti još jedan genocid u povratu, bilo u Srpskoj, bilo u Srbiji. Zar ne možemo da se dogovorimo o nekoliko nacionalno ključnih stvari, poput – šta je Beogradu Jasenovac? Šta je Beogradu Jasenovac? Beograd, u postavljenom pitanju, nisu samo vlast i nad-vlast (kolonijalno-kompradorska struktura), već je to i ovdašnje javno mnenje, naša javna svest. Jasenovac, takođe, u 0vom pitanju, nije samo najstrašnije mesto u ljudskoj istoriji (ovde 106), već su to Pag i Jadovno, Bljesak i Oluja, i sve ostale zločinačke stanice troetapnog projekta hrvatskog genocida nad Srbima: pobiti – proterati – pohrvatiti (ovde i ovde). „Sećam se Beograda 1941-1944“, pričao je arh. Peđa Ristić, „leševi su tada plivali

Hrvatski pisci napustili PEN nezadovoljni kritikama na račun mise

19. maj 2020.

Članovi PEN centra BiH pisci Miljenko Jergović, Ivan Lovrenović, Željko Ivanković i Ivica Đikić zatražili su da ih ova organizacija izbriše iz članstva nezadovoljni saopštenjem koje je PEN uputio 9. maja povodom mise za stradale na Blajburgu. Hrvatski članovi ovog međunarodnog udruženja književnika, pjesnika, esejista i pisaca nezadovoljni su kritikom koju je PEN iznio na račun organizatora mise u sarajevskoj Katedrali, a neki i činjenicom da o tom saopštenju nisu konsultovani. – Molim vas da me s današnjim danom izbrišete iz članstva. Nisam ni na koji način bio obaviješten o nastanku i objavi tog teksta – navodi Đikić, a prenosi portal “Dnevnik”. Ivanković obrazlaže da “žurba, forsiranje i prekratko vrijeme ne

Štrbac: Da nije bilo virusa korone, svi iz Zagreba i Sarajeva bili bi u Blajburgu

19. maj 2020.

Direktor Dokumentaciono informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac izjavio je da bi, da nije bilo virusa korona, svi iz Zagreba i Sarajeva kao i uvijek otišli u Blajburg. Štrbac je napomenuo da se slomom fašizma u Jugoslaviji očekivalo da se kvislinzi u tadašnjoj državi predaju, ali da su neki nastavili put prema Austriji sa namjerom da se predaju saveznicima. – Oni nisu svi pobijeni. Neki su išli na taj put pješke kroz Sloveniju, Vojvodinu, do Makedonije čak. Prolazili su kroz mjesta koja su stradala u Drugom svjetskom ratu i narod je izlazio, iscrpljivao ih glađu, batinao ih i stradalo ih je dosta u tim kolonama – rekao je Štrbac za Televiziju

Ko nam piše istoriju? (VIDEO)

18. maj 2020.

Koliko nam je prošlost bitna? Koliko je za jedan narod, konkretno srpski narod, bitno da pamti, neguje, izučava i podučava o svojoj prošlosti i istoriji? Izvor: Srpska Ramonda ; Autor: Marija Vukićević ; 21. aprila 2020. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Koliko je bitno da se ne zaboravljaju sva stradanja, svi zločini, svi bolni jauci nevinih žrtava na umoru, plač nezaštićene dece pod krvavom rukom njihovih dželata? Koliko je bitno da glasno i

Majkl Frojnd o paralelama stradanja našeg i jevrejskog naroda

18. maj 2020.

Jasenovac je balkanski Aušvic, to svet ne zna. Srbi se neće odreći KiM, kao što ni Izrael neće Jerusalima. Klintonova administracija napravila je veliku grešku kada je odlučila da bombarduje Srbiju. Kosovo je kolevka srpskog identiteta, to je mesto u kome se rodila vaša velika nacija, baš kao što su Jerusalim i Judeja i Samarija kolevke jevrejskog. Ove dve teritorije su “živa srca” naših dvaju naroda, tako da ne mogu da razumem kako neko može da predloži ili sugeriše da se Srbi odreknu Kosova, ili da se Izrael odrekne Jerusalima, Judeje i Samarije. Da li bi se bilo koje ljudsko biće odreklo svog srca? Sa ponosom mogu da kažem da

Dijana Budisavljević

Austrijanci izbegavaju da spomenu Srbe na memorijalnoj tabli Diane Budisavljević. Kažu da nema mesta..

17. maj 2020.

“Na osnovu dosadašnjih istraživanja, Diana je spasavala srpsku decu i to bi trebalo da bude naznačeno”. Diana Budisavljević, Austrijanka iz Inzbruka koja je tokom Drugog svetskog rata zadužila srpski narod u marionetskoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj, spasavajući srpsku decu iz zloglasnih logora – gladne, iscrpljene i na ivici smrti, nije zaboravljena ni u svom rodnom gradu. Ali, nekome je teško da na tabli sa njenim imenom uopšte spomene Srbe, a spasla je 10.000 srpske dece. “Sećanje nikada nije završen proces”, prenose izjavu zamenice gradonačelnika Uši Švarcl na portalu  portalu tt.com , (dnevne Tirolske novine koje su među najčitanijima u Austriji). Gospođa Uši je, inače, predsedavajuća Kulturnog saveta Grada, koj je usvojio

Episkop Sergije: Puljić bi trebalo da zna šta se desilo u Šargovcu, Motikama i Drakuliću

17. maj 2020.

Njemački narod je smogao snage da se suoči sa zlom Hitlerovog Trećeg Rajha, ali hrvatski biskupi, sasvim je očigledno, još žale za NDH. Njegovo preosveštenstvo episkop bihaćko-petrovački Sergije rekao je da bi kardinal Vinko Puljić, kao rođeni Banjalučanin, trebalo da zna šta su ustaše, kojima je danas služio misu, uradili u Šargovcu, Drakuliću i Motikama 7. februara 1942. godine. – Jasenovac, Jadovno, Garavice i Šušnjar nećemo ni pominjati, kao ni ubijene pravoslavne episkope, sveštenike i hiljade i hiljade Srba, koji su bez krivice, suda i suđenja, stradali samo zato što su bili Srbi – naglasio je episkop Sergije. Vladika je ocijenio da korona jenjava, ali ne i pandemija ustaštva, kao

vladika-hrizostom.jpg

Mitropolit dabrobosanski Hrizostom: Otvoreno pismo Njegovoj Uzoritosti kardinalu Vinku Puljiću

14. maj 2020.

I Vi, Vaša Uzoritosti, poslije toliko godina spuštate Blajburg iz 1945. u Sarajevo 2020. godine i služite misu za one koji su počinili takve zločine zbog kojih se čitavo kulturno čovječanstvo stidi! Vaša Uzoritosti, Ovih dana slušamo i čitamo o tome sa ste Vi blagoizvoljeli služiti misu u Sarajevu, a povodom sjećanja na događaje u Blajburgu 1945. godine. Iskreno, ne možemo da vjerujemo da pripremate misu u katedrali Srca Isusova u Sarajevu ovim i ovakvim povodom. Sa svih strana Nas spopadaju novinari i druga lica pitajući Nas šta Mi mislimo o ovome, odnosno šta imamo da kažemo ovim povodom. Šta da im kažemo osim da smo iznenađeni i razočarani? Upućujemo

Hrvatski istoričar Hrvoje Klasić

OSLOBOĐENjE ZAGREBA I PAD NACISTA NISU OBILjEŽENI

12. maj 2020.

Hrvatska nije posebno proslavljala ni 8. ni 9. maj, datume na koje je oslobođen Zagreb, odnosno kada je kapitulirala nacistička Njemačka, a razlog je izostanak jasnog odgovora na pitanje ko je tokom Drugog svjetskog rata bio na pobjedničkoj, a ko na gubitničkoj strani, smatra istoričar Hrvoje Klasić. Ti datumi prošli su previše mirno i nedostojanstveno, navodi Klasić, napominjući da poraz nacizma, fašizma i njihovih “lokalnih izvedenica” predstavlja događaj od univerzalnog značaja. S obzirom na organizovanost, masovnost, vojni značaj i podnesene žrtve, pripadnici naroda koji su učestvovali u jugoslovenskom antifašističkom pokretu trebali bi biti posebno ponosni. Hrvatima bi 8. maj 1945. godine trebao biti važan kao dan oslobođenja glavnog grada Hrvatske.

Vladika Hrizostom Foto: SRNA

„Dovođenje Blajburga” u Sarajevu ne služi dobru

11. maj 2020.

Iz Mitropolije dabrobosanske poručili su da se „dovođenjem Blajburga” u Sarajevo trajno zatvaraju vrata saradnje i svih odnosa ove mitropolije sa Nadbiskupijom vrhbosanskom, kao i lično mitropolita dabrobosanskog Hrizostoma sa kardinalom Vinkom Puljićem. „Nadali smo se da možemo krenuti putem zajedništva. Kako ići zajedno? Na Stari Brod na Drini da plačem i oplakujem žrtve (Jure) Francetića, a kardinal dovodi Blajburg u Sarajevo. E, pa to ne ide zajedno! Nema više ni molitvenih osmina za jedinstvo hrišćana, niti bilo kakvih drugih odnosa”, poručio je mitropolit Hrizostom. Povodom najave da će 16. maja kardinal Vinko Puljić u sarajevskoj katedrali predvoditi misu za ubijene u Blajburgu, mitropolit dabrobosanski Hrizostom je istakao da je

KARDINAL VINKO PULjIĆ POTVRDIO: Misa zadušnica za oružane snage NDH u Sarajevu

11. maj 2020.

Počasni blajburški vod najavio je na za 16. maj održavanje nekoliko događaja za žrtve Blajburga, među kojima je i onaj u Sarajevu. Kako navode iz tog udruženja, zbog pandemije izazvane koronavirusom nije bilo moguće pripremiti centralnu komemoraciju na Blajburškom polju u Austriji, pa će se ona održati na više mesta u Austriji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Prema navedenom programu, 16. maja u 12.15 u Katedralnoj crkvi u Sarajevu održaće se sveta misa, koju će predvoditi nadbiskup vrhbosanski kardinal Vinko Puljić. “Biskupi obeju biskupskih konferencija dali su meni mandat da predvodim komemoraciju za žrtve blajburškog križnog puta, kao i svih drugih žrtava rata i poraća, pa sam to rado prihvatio.

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA