ДОБОЈ, Потпредсjедник Републике Српске Емил Влаjки изjавио jе да треба осудити означавање злочина коjи су се догодили у посљедњим сукобима као геноцидне, наводећи да то представља увреду за чланове jевреjских породица коjе су током Другог свjетског рата биле у истинском геноциду. Влаjки jе рекао новинарима у Добоjу, гдjе jе отворена изложба „Економиjе jасеновачког логора“ вишег кустоса Тање Тулековић, да jе субjективно везан за страдања и извршени геноцид над jевреjским народом у Другом свjетском рату. Он jе указао да би многи чланови његове породице преживjели да су нацисти у то вриjеме примjењивали „селективну концепциjу геноцида“, коjа се данас приписуjе српском народу. Аутор изложбе у Јевреjском културном центру у Добоjу Тања Тулековић обjаснила

English Институт за истраживање Јасеновца срдачно Вас позива на 13. годишњицу Дана комеморациjе Јасеновца ко-спонзорисан од стране Српске Православне Цркве Светог Саве под покровитељством Светог Архиjереjског Синода Српске православне цркве, у суботу, 26. априла 2014, од 18:00 до 21:00 час Придружите нам се у сали Српске Православне Цркве Светог Саве Уводничар: Мира Јовановић-Ратковић, историчар и истраживач геноцида и људских права говориће на тему „Усташе кроз време“. Предложена jе донациjа $ 25 по особи за вечеру. Такође нам се придружите у недељу, 27. априла 2014. на 13. годишњици комеморациjе Јасеновца да се сjећамо и одамо почаст жртвама холокауста у Југославиjи. Аутобуси полазе од цркве Светог Саве у 2 поподне према Холокауст спомен парку у Њуjорк Бруклину на западном краjу Sheepshead Bay.

English Прошао jе jош jедан 22. април, дан када бисмо требали да се сjетимо пробоjа jасеновачких логораша. Балкански Аушвиц, наjвећа системски одгоjена ждерњача српског и jевреjског народа, сваке године постави нам поново низ питања. Та питања, комликована и никада до краjа одговорена, задиру у дубине темеља нашег колективног идентитета, нашег односа према прошлости, али и односа родитеља и прародитеља са своjим покољењима. Наша jавна свиjест дубоко формализована и скандализована до таблоидности, овакве датуме „потроши“ jедном годишње, реда ради већином пропративши их уобичаjним новинарским и политикантским флоскулама о понављању историjе, нашим обавезама, борби против сличних поjава, … Иначе, ко jош има времена да се зарад свиjетле политичке будућности, коjа нема алтернативу,

Миле Ристић коjи jе у пробоjу отео митраљез из усташких руку, убио се кад jе чуо за Титову смрт, док се Ристо Стjепановић обjесио кад су 1992. почели сукоби у Сараjеву. Несхватљиво jе да у протеклих 69 година колико jе протекло од краjа Другог свjетског рата, нитко ниjе припремио изложбу о људима коjи су преживjели задње дане усташког логора смрти Јасеновац нити их jе до приjе коjу годину позивао на комеморациjе на годишњицу пробоjа, речено jе 1. априла на отварању изложбе „Краj логора Јасеновац – у спомен на све страдале и преживjеле заточенике“. Аутор jе кустос Музеjа Јасеновац Ђорђе Миховиловић. Изложба долази у вриjеме кад се о Јасеновцу говори на процесу поводом

Изложба фотографиjа под називом „Били су само деца – Јасеновац гробница 19.432 девоjчице и дечака“ биће отворена у четвртак 10. априла у 19 часова, у Клубу и галериjи „Зрно“. Изложба сликом и речjу приказуjе страдање деце убиjене у овом усташком логору током Другог светског рата, на подручjу НДХ. Изложба ће бити организована у сарадњи са Музеjом жртава геноцида из Београда, a улаз на изложбу jе слободан. Аутори изложбе су Јован Мирковић, музеjски саветник Музеjа жртава геноцида, и Драгоjе Лукић, преживели логораш Јасеновца. Изложбу фотографиjа отвориће директор „Музеj жртава геноцида“ из Београда Вељко Ђурић Мишина. На изложби ће говорити и игуман манастира Велика Ремета на Фрушкоj Гори архимандрит Стефан. Након отварања изложбе, у уторак 15. априла

Министар просвjете и културе Републике Српска Горан Мутабџиjа изjавио jе да jе конзервациjа и рестаурациjа фабрике сапуна у Спомен-подручjу „Доња Градина“ извршена стручно и са пуно потресне симболике, коjа посjетиоце тог мемориjалног центра неће оставити равнодушним. Мутабџиjа jе посjетио музеj на отвореном, односно рестаурисану фабрику сапуна у Спомен-подручjу „Доња Градина“, гдjе jе са директором те установе Милорадом Буквом и начелником општине Козарска Дубица Милетом Злоjутром разговарао о активностима коjе су планиране за наредну годину. Он jе подсjетио да Министарство просвjете и културе Републике Српске и Спомен-подручjе „Доња Градина“ сарађуjу са Музеjом „Јад Вашем“ из Јерусалима на проjекту учења о холокаусту, те потврдио да jе са директором Спомен-подручjа разговарао на коjи

И после двадесет година од распада Брозове Југославиjе и процеса дезинтеграциjе те творевине, питање мемориjалног комплекса усташких логора смрти Јасеновaц -Доња Градина, остаjе жива рана српског народа. Овај простор је место најбруталнијег губилишта једног народа у читавој историји Европе. Још у време СФРЈ, овај комплекс био је подељен природном границом реком Савом између ондашње две социјалистичке републике Хрватске и Босне и Херцеговине. Након грађанских ратова 1991-1995. године река Сава је и даље остала вододелница Јасеновца и граница између овог пута независних и међународно признатих држава Репулике Хрватске чланице ЕУ и Републике Српске – Босне и Херцеговине. Као и 1945. године када су усташе напуштале овај злогласни логор, подижући у ваздух све за собом покушавајући да униште трагове геноцида,

Живећи и радећи на циглани, свакодневно сам одлазио на пумпу близу Усташког заповjедништва, гдjе jе била часничка менза, тако да сам скоро свакодневно видио Пицилиjа, Љубу Милоша, Динка Шакића, фра. Филиповића Маjсторовића и остале. Поздрављам све присутне, укључуjући руководство Републике Хрватске, на челу с Предсjедником. Пало ми jе у част да се обратим овом скупу, као представник српског народа и страдалник Јасеновца. Ја сам дотjеран у Јасеновац 1942. Године, као дjечак од непуних 14 година. Био сам у логору распоређен у групи – Дjеца. Поред осталих група, радних група, у том логору постоjала jе и дjечjа група, можда jединствена и у свиjету. Са мном jе тада дотjерано негдjе око 300 до

Загреб – Бивши члан Управног одбора Спомен-подручjа Јасеновац Јулиjа Кош упутила jе писмо амбасадорима у Хрватскоj у коме их обавjештава да стална музеjска поставка у Спомен-подручjу приказуjе лажну, ревизионистичку слику некадашњег концентрационог логора Јасеновац, а не приказуjе причу о злочину, преносе агенциjе. – Основни проблем музеjске поставке jе у томе што су информациjе о историjскоj истини о злочину почињеном у Јасеновцу приказане замагљено, уз систематско избjегавање jасног приказивања иjедне битне информациjе.Ова поставка не приказуjе причу о злочину – наводи се у писму. Јулиjа Кош каже да музеjска поставка посjетиоцима не нуди одговоре на наjважниjа питања: ко jе починио злочин /усташе у Независноj Држави Хрватскоj од 1941. до 1945./, над киме

Предавање професора Србољуба Живановића – ИСТИНА О ЈАСЕНОВЦУ! било jе у среду, 6. марта у библиотеци града Београда. Два дана касниjе, 8 марта, нема ни речи у дневним листовима да се ово догодило… У уторак, само дан раниjе на ФБ страници (са латиничним називом?!) Biblioteka grada Beograda наjављено jе предавање (такође латиницом): “Sreda, 6. mart u 19 časova; Biblioteka grada Beograda Ciklus predavanja „Iskorak u smisao“ Predavanje: „Istina o Jasenovcu“ Predavač: Prof. dr Srboljub Živanović – član Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu. O predavanju: Profesor Živanović će svoje predavanje najvećim delom posvetiti dokazima koji potkrepljuju podatke o broju nastradalih u logoru „Jasenovac“. O predavaču: Prof. dr Srboljub Živanović (1933, rođen u Sarajevu, živi u Londonu)

Емисија “ТВ Календар” покушава да научи гледаоце и нашу децу да Јуре Францетић није био један од ратних злочинаца већ “легендарни борац” који је избио на Дрину, саопштила хрватска Грађанска акција. Хрватска Грађанска акција послала је отворено писмо медијима и управи Хрватске радиотелевизије (ХРТ) у којем тражи смену уредника емисије “ТВ Календар” Владимира Брнардића због “срамотног прилога о усташком кољачу Јури Францетићу” који је у тој емисији представљен као херој! “ТВ Календар је 27. децембра прошле године покушао да научи гледаоце и нашу децу да Јуре Францетић није био један од ратних злочинаца већ “легендарни борац” који је избио на Дрину. У емисији је речено да се он борио против

У саборном храму Вазнесења Господњег у Чапљини данас jе послиjе Свете литургиjе служен помен српскоj неjачи из Лознице, Гњилишта, Клепаца и других мjеста чапљинске општине, коjу су усташки злочинци одвели из кућа 28. септембра 1944. године и спровели у концентрациони логор Јасеновац, гдjе су сурово убиjени, а тиjела им спаљена. „Њихова жртва, као и жртва свих оних коjи су мученички пострадали имена Христовог ради из ових краjева многострадалних, има своj наjдубљи смисао у Богу, jер су своjим страдањем себи отворили врата живота вjечнога и Царства небеског“, рекао jе у бесjеди након литургиjе и помена jереj Данило Боро, парох чапљински. Према подацима Српског националног друштва „Пребиловци“, приликом упада у Лозницу, злочинци су обешчастили и заклали двиjе дjевоjке из

У манастиру Јасеновцу 13. септембра 2012. године, на дан Новомученика jасеновачких, Свету архиjереjску Литургиjу са благословом и у присуству Епископа славонског г. Саве служио je Епископ липљански г. Јован, викар Патриjарха српског у Пећкоj Патриjаршиjи и координатор Одбора за Јасеновац Светог Архиjереjског Сабора Српске Православне Цркве, са jеданаест свештеника и два ђакона из свих краjева где живи наш народ и постоjи Српска Црква. Црква jе на празник светих мученика jасеновачких била по први пут препуна  верника из Србиjе, Републике Српске и оно мало наших сународника што jе преостало из оближњих места након недавног рата. Атмосфера у  манастиру, литургиjско поjање, као и сама архиjереjска служба били су величанствени  молитвени тренуци, као

У организациjи Светосавске омладинске заjеднице епархиjе Бањалучке, чланови Србског сабрања „Баштионик“, у четвртак, 13.09.2012. г. посjетили су манастир Јасеновац у истоименом мjесту у Хрватскоj, у  Славонскоj епархиjи- на дан када се наша Света црква молитвено сjећа Светих мученика Јасеновачких. Јасеновац, симбол српског страдања у протеклом виjеку, добио jе манастир 2000. год. када jе о Ваведењу Пресвете Богородице одлуком епископа Славонског Саве, комплекс парохиjске цркве рођења Светог Јована Претече и Крститеља проглашен манастиром. Данас jе манастир Јасеновац привремено сjедиште епархиjе Славонске. Фото: Д. Борковић Чланови Сабрања посjетили су и Доњу Градину коjа се налази на десноj обали Саве у Републици Српскоj, а била jе саставни дио комплекса усташког логора Јасеновац. Према