Спомен – подручjе Доња Градина Јавна установа „Спомен-подручjе Доња Градина“ организоваће у сриjеду, 30. септембра, изложбу документарних фотографиjа под називом „Циглана“. Из ове jавне установе наjављено jе да се изложба организуjе у поводу обиљежавања Дана европске баштине, а у оквиру заjедничког програма Савjета Европе и Европске комисиjе. Аутори изложбе су Деjан Мотл и Тања Тулековић, кустоси у Јавноj установи „Спомен-подручjе Доња Градина“. Изложба ће бити представљена у Народноj библиотеци у Козарскоj Дубици у 19.00 часова. Извор:  Везане виjести: ЧАСОПИС „ТОПОЛА“ БИЋЕ ОБЈАВЉИВАН ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ Голема jе срамота српска СКУПШТИНА ДА УСВОЈИ ДЕКЛАРАЦИЈУ О ГЕНОЦИДУ НДХ Ужас какав се не памти  

Надбискуп Орландо Антонини, апостолски нунциjе (Фото Д. Јевремовић) Процес канонизациjе загребачког надбискупа из периода Другог свjетског рата Алоjзиjа Степинца неће бити настављен приjе нити током рада заjедничке српско-хрватске комисиjе, као ни без договора обjе стране, рекао jе апостолски нунциjе у Србиjи Орландо Антонини. Антонини истиче да jе срећан што су Српска православна црква (СПЦ) и Католичка црква у Хрватскоj прихватиле приjедлог папе Фрање да оснуjу мjешовиту комисиjу коjа ће истражити чињенице коjе су се одиграле у том мрачном периоду историjе. „То jе значаjан корак на путу ка помирењу и истина ће вас ослободити“, рекао jе надбискуп Антонини за данашњу „Политику“. Он каже да му нико у Београду ниjе рекао да

У Козарскоj Дубици промовисан часопис Топола Часопис „Топола“, коjи издаjе Јавна установа „Спомен подручjе Доња Градина“, излазиће у принтаном издању jедном годишње, а ускоро ће бити доступна и електронска верзиjа на саjту установе. Главни и одговорни уредник часописа и кустос Јавне установе Спомен-подручjе Доња Градина Тања Тулековић изразила jе велико задовољство због настанка часописа, чиjи jе први броj синоћ промовисан у Народноj и универзитетскоj библиотеци Републике Српске у Бањалуци. Промоциjи часописа присуствовали су министар просвjете и културе Дане Малешевић, помоћник министра Милица Котур и директор Републичког секретариjата за вjере Драган Давидовић. Она jе додала да су присутни били и чланови Удружења преживjелих jасеновачких логораша, те многоброjне колеге и сарадници коjи

Алоjзиjе Степинац на дочеку маршала Тита Када се на киосцима, краjем августа 2015, поjавио проевропски магазин Недељник са насловном поруком “Срби, добро вагаjте сваку реч о Степинцу” прва реакциjа у српском jавном мњењу била jе неверица, коjа jе код веруjућих Срба брзо прерасла у запрепашћење и љутњу, а завршила углавном као огорчење коjе изазива онаj познати физички осећаj празнине у желуцу. Јер, поред те поруке, коjа jе наjављивала интервjу, ниjе стаjала слика неког од  екстремних представника данашњег хрватског клера, нити хрватских историчара кратког памћења, а ни нове хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић, коjа отворено наставља са Туђмановом политиком прикривања и релатизовања размера jасеновачких геноцидних злочина. Ниjе стаjала ни слика Вука

Икoна Светих Српских Новомученика Јасеновачких Прошле недеље, на 13. септембар, односно 31. август по jулиjанском календару, прослављени су Свети Српски Новомученици Јасеновачки. Таj датум jе успостављен Светим Архиjереjским Сабором СПЦ коjи jе 16. априла 2010. канонизовао наше сународнике коjи су жртве усташког геноцида. Вjеруjемо да jе велики броj нас био присутан тог дана на литургиjама и парастосима у своjим мjестима. Овом приликом опет Вас позивамо да нам пошаљете фотографиjе парастоса из Ваше цркве на меjл адресу [email protected]. Желимо фотографиjе са свих континената. Из сваке земље. Из сваког града. Из сваког мjеста. Јасеновац jе био наjвећи концентрациони логор Независне Државе Хрватске, коjи jе функционисао од 1941. до 1945. Никада ниjе ослобођен, већ

Вук Драшковић Лидер СПО-а Вук Драшковић ниjе jедан од оних коjе су “узбудиле” речи владике Јована Ћулибрка, изречене у интервjуу Недељнику, да с мером, извагано и неострашћено треба да се односимо према питању канонизациjе Алоjзиjа Степинца. – Владика Јован Ћулибрк jе несумњиво веома образован човек, такорећи енциклопедиста. И ниjе од оних коjи имаjу само jедно око, или ниjедно, и коjи све мере само тасом своjе вере и свог племена, или некаквих ‘истина’ коjе су добиле статус табуа – рекао нам jе Вук Драшковић на почетку разговора за “Недељник“. – Управо такви људи знања и неострашћености, они коjи нису фанатици и коjи не ходаjу на ногама мржње, неопходни су и на

Топола ужаса у Доњоj Градини Народна и универзитетска библиотека Републике Српске у Бања Луци, четвртак, 24. септембра у 19:00 часова Промоциjа ће се одржати у Народноj и универзитетскоj библиотеци Републике Српске у Бања Луци, а о часопису ће говорити Тања Тулековић, главни и одговорни уредник часописа, Жељко Вуаjдиновић рецензент, Владан Вуклиш члан редакциjе часописа и Сандра Лукић сарадник. „Оваj часопис jе припремљен поводом 70-е годишњице од пробоjа jасеновачких логораша. Ускоро ће бити доступна и електронска верзиjа на саjту установе. У штампаном издању ће излазити jедном годишње, а првог септембра смо започели са прикупљањем текстова за други броj часописа“, рекла jе Тања Тулековић главни и одговорни уредник часописа. Она jе поjаснила

Епископ Јован Ћулибрк Епископ Јован Ћулибрк jе провео преко 10 година у Израелу, али никоме ниjе jасно шта jе тамо радио и чиме се бавио У организациjи епархиjе Пакрачко-Јасеновачке СПЦ, Епископ Пакрачко-Славонски г. Јован Ћулибрк jе организовао некакву назови међународну конференциjу коjа jе почела са радом 12. септембра, па одложена за 14. септембар 2015. год. Ниjедан стручњак из света, коjи се налази на листи Републике Хрватске као непожељан, ниjе могао да учествуjе у раду ове конференциjе. Организатор ниjе позвао ни Међународну комисиjу за истину о Јасеновцу, ни Удружење Јасеновац-Доња Градина из Бања Луке итд. На саjту Одбора за Јасеновац СПЦ jе обjављено да ће на конференциjи говорити следећи стручњци из

Зоран Чворовић Стручњак за црквено-правну историjу Зоран Чворовић упозорава да православни Срби не смеjу да прихвате релативизовање улоге Алоjзиjа Степинца у НДХ, када jе на наjмонструозниjи начин страдало неколико стотина хиљада њихових сународника. Професор Чворовић за „Вести“ упозорава да се на то не сме пристати ни када слични ставови долазе из СПЦ, као што jе то недавно учинио владика славонски Јован поруком да ћемо „сви ми морати добрано одвагати сваку реч, прошлу и будућу, у погледу Степинца“. – Како гледате на изjаву владике славонског да „ћемо сви ми морати да добрано одвагнемо сваку реч, прошлу и будућу, у погледу Степинца“? На ваше питање одговорићу питањем: шта ми, православни Срби, не

Академик Србољуб Живановић Разговарала Наташа Јовановић Римокатоличка црква се никада не одриче своjе политике. Она то спроводи огњем и мачем, пером и речjу и на сваки могући начин при чему jе важно само то да циљ оправда средство, каже академик Србољуб Живановић Пре неколико дана епископ славонски покушао jе да у Хрватскоj организуjе некакву међународну конференциjу на коjоj jе требало да се расправља о Јасеновцу и холокаусту, али са римокатоличке тачке гледишта. Наравно, њему jе било исувише добро познато да нико од људи коjи би могли нешто да кажу о свему томе нису у стању да иду у Хрватску. Ја лично не прелазим границу Хрватске jер немам поверења у хрватску

Декларациjа о геноциду НДХ ни четири године након усваjања ниjе стигла на дневни ред Народне Скупштине Р. Српске Јасеновац Пише: Душан Ј. Басташић Удружење „Јасеновац – Доња Градина“ позвало jе jуче поново Народну скупштину Републике Српске да усвоjи Декларациjу о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата. Данас jе у медиjима, под насловом: “Са дневног реда сjеднице НСРС повучене све декларациjе”, обjављена виjест да jе из дневног реда 6. редовне сjеднице повучен приjедлог Декларациjе о признању геноцида над Јерменима и повучен приjедлог Резолуциjе о осуди злочина у Сребреници. Помислио сам да jе повучена и Декларациjа о геноциду НДХ, али то се ниjе десило. Она се ниjе

Музеj холокауста до краjа године у Бањалуци Музеj жртава геноцида из Београда до краjа године отвара своjу експозитуру у Бањалуци, потврдио jе Вељко Ђурић, в.д. директор Музеjа жртава геноцида на конференциjи о Јасеновцу, коjа jе и данас настављена. „То jе нека врста наше врсте одговора на ову ревизиjу историjе што се нуди са друге стране границе, из Републике Хрватске, из Европске униjе, из нових ових тенденциjа коjе говоре о релативизациjи злочина коjи се десио у Другом свjетском рату на простору НДХ“, обjаснио jе Ђурић. Ускоро ће бити познато и идеjно рjешење уређења Спомен подручjа Доња Градина у коме jе, између осталог, предвиђена  изградња споменика, музеjа и вjерских обjеката. Поводом обиљежавања