Јавна установа „Спомен подручје Доња Градина“ покренула је иницијативу којом из свих општина Козаре и Поткозарја тражи старе фотографије становништва страдалог у Другом свјетском рату, које ће бити коришћене у будућој сталној поставци Меморијалног музеја Доња Градина. Вршилац дужности директора „Спомен-подручја Доња Градина“ Тања Тулековић прецизирала је да је иницијатива упућена општинама Козарска Дубица, Приједор, Нови Град, Костајница и Градишка, те црквеним општинама тих подручја. „Пројекат је замишљен тако да се путем фотографија насталих прије или у току периода 1941-1945. године, жртвама усташког геноцида и Холокауста у Независној Држави Хрватској и њеном највећем логору Јасеновац, напокон да лице“, рекла је Срни Тулековићева. Она је нагласила да би фотографије након обраде

Вршилац дужности директора Јавне установе „Спомен-подручје Доња Градина“ Тања Тулековић изјавила је данас да су запослени у спомен-подручју позитивно изненађени идејним рјешењем будућег Меморијалног центра Доња Градина, чији је аутор Слободан Малдини. „Спомен-подручје годишње посјети између 10.000 и 12.000 посјетилаца и важно нам је да овдје имамо музеј и све пратеће објекте, те да организујемо једну изложбу која ће бити стална поставка да би коначно могли доказати да се овдје заиста дешавао злочин – геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима“, рекла је Тулековићева новинарима. Она је навела да је Доња Градина јединствено мјесто по злочину у Другом свјетском рату и да мора коначно имати сталну поставку како би тај злочин

СИСAK – Сисачки бискуп Владо Kошић позвао jе данас Српску православну цркву да одустане од, како тврди, неаргументованих захтева и изjава о хрватском кардиналу Aлоjзиjу Степинцу. Kошић jе то рекао након служења екуменске молитве за jединство хришћана у цркви блаженог Aлозиjа Степинца у Kутинскоj Слатини, а коjоj су присуствовали пасторка Eвангеличке црквене опшине из Kутине Eлине Браз де Aлмеида, парох из Ступоваче jереj Далибор Петковић, те верници хришћаних цркава са тог подручjа. СПЦ се противи канонизациjи Степинца, коjи се у српском народу и православноj цркви сматра послушником првог човека усташке државе Aнта Павелића, и зато jер ништа ниjе учинио да би спречио злочине почињене над Србима у периоду пре и

Влада Републике Српске прихватила је идејно рјешење Слободана Малдинија за израду идејног урбанистичко-архитектонског рјешења Меморијалног центра у Спомен- подручју Доња Градина. Према овом пројекту, меморијални центар ће се простирати на 3 500 квадратних метара и састојаће се приступног платоа, главног објекта, манифестационог платоа и вјерских објеката, а предвиђено је да у главном објекту буде и музеј жртава усташког геноцида. Вриједност пројекта је 3,5 милона марака, а у Влади се надају да би се сљедеће године могло почети с изградњом меморијалног комплекса. Вјечна ватра, као сјећање на све страдале у Доњој Градини, видео- презентације, сталне изложбе, предавања у меморијалном центру, вјерски објекти, само су дио пројекта центра у Доњој Градини, који

Изасланици српске цркве у Ватикану предали патријархов одговор на папино писмо о Степинцу. У Ватикану кажу да теоретски није немогуће да папа Фрања посети Србију већ до краја године ДЕЛЕГАЦИЈА Српске православне цркве папи Фрањи је у суботу у Ватикану уручила одговор патријарха српског Иринеја на његово писмо од прошле године, поводом канонизације Алојзија Степинца. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј и бивши амбасадор при Светој столици Дарко Танасковић предложили су и састав СПЦ за разговоре са Римокатоличком црквом о улози контроверзног хрватског кардинала. Да је ово била главна тема састанка у Риму, потврдио је јуче и митрополит црногорско-приморски Амфилохије. – У одговору нашег патријарха папи предложена је комисија за

Шеф дипломатије Московске патријаршије владика Иларион Алфејев оцијенио је да би било правилно да се као свеци прослављају људи који су иза себе свима оставили свијетло сјећање и нагласио да ни Српска ни Руска, као ниједна од осталих православних цркава не може утицати на процесе канонизације које спроводи Римокатоличка црква. Алфејев је у интервјуу за „Политику“, који ће у цијелости бити објављен 24. јануара, говорећи о процесу канонизације хрватског кардинала Алојзија Степинца, рекао да жели да вјерује у конструктивне резултате предстојећег дијалога Српске православне цркве и Ватикана о том питању и да ће „мишљење српске браће бити саслушано“. „Слажем се са мишљењем које су више пута изнијели патријарх српски Иринеј