Piše: Vladislav Panov U aktuelnom dokumentarnom filmu hrvatskog „domoljuba“ Jakova Sedlara „Jasenovac – istina“ – koji se na najbezočniji način bavi prekrajanjem istorije i podataka o zverskom učinku rada koncentracionog logora Jasenovac tokom Drugog svetskog rata – ovaj je višedecenijski borac za istinu i pravdu otišao najdalje do sada Proteklih je dana u Hrvatskoj, ali i u drugim zemljama poznatim kao sigurna utočišta za predstavnike „drevne“ hrvatske emigracije, s velikim domobranskim ponosom prikazivan dokumentarni film ciničnog naziva „Jasenovac – istina“. Ovo epohalno delo (nakaradno i u svemu lažno) hrvatske propagandne mašine je, kako naslov sugeriše, posle sedamdeset godina od zatvaranja jednog od najstrašnijih logora smrti u Drugom svetskom ratu, onog

Berlin — Otkako je u januaru počela sa radom vlada pod vođstvom HDZ, raspoloženje u Hrvatskoj je ekstremno napeto, piše nemački dnevnik Frankfurter rundšau. Autor Norbert Mapes-Nidik najpre citira Milorada Pupovca, predsednika Srpskog narodnog veća (SNV), koji je napisao da se Hrvatskom širi atmosfera netolerancije i mržnje – ne samo prema njemu lično, već i prema novinarima, glumcima, režiserima, crkvenim velikodostojnicima i braniteljima ljudskih prava. U članku Nidik dalje piše: „Srpska manjina i savez jevrejskih zajednica bojkotuju ovogodišnju komemoraciju žrtvama Jasenovca. Razlog je relativizacija i oživljavanje ustaštva, kako su to izjavili čelnici jevrejske zajednice.“ „Otkako je u januaru počela sa radom vlada pod vođstvom nacionalnokonzervativne stranke HDZ, raspoloženje u zemlji

Predsednik hrvatskog Sabora Željko Rajner nazvao je tri odvojene komemoracije u Jasenovcu proslavama jer se tu,kako je naveo, ne izražava pijetet prema žrtvama. „Kritikovali su dve kolone u Vukovaru, a sada imamo tri proslave u Jasenovcu, jer to nije komemoracija, izražavanje pijeteta i žaljenja prema žrtvama, za mene je to podela koju nije uzrokovao HDž, ni vlada“, rekao je Rajner, prenela je regionalna tv stanica N1. Kritikujući one koji doprinose podelama u hrvatskom društvu, Rajner je rekao da „uprkos njegovim nastojanjima, kao i HDž-a i Tomislava Karamarka koji apeluju da se ne delimo i da nađemo one momente koji nas zbližavaju, neki na tome ostvaruju političku sadašnjost“. „Vidite šta se

A Jevreji iz Zagreba? Goldštajnovi bi malo na komemoraciju u Jasenovac, malo u Blajburg. Pa kada iz hiljade grla gledalaca na fudbalskoj utakmici Hrvatske i Izraela, nedavno u Osijeku, odjekne urlik „za dom spremni“, onda gospodo nema čuđenja lokalno deluju. Poznavao sam ugledne zagrebačke intelektualce Jevreje, dr Slobodana Langa, Slavka Goldštajna i Mihajla Montilja. Lang i Goldštajn često su dolazili u redakciju lista „Danas“, a gospodina Montilja, koji je radio u protokolu republičkog Sekretarijata za odnose s inostranstvom u Zagrebu, sretao sam na diplomatskim koktelima. Uvek je bio elegantan s „armani“ kravatom i zlatnim „roleksom“. I Slobodan Lang i Slavko Goldštajn podržali su 1990. godine dolazak na vlast Franje Tuđmana,

Direktor Muzeja žrtava genocida Veljko Đurić Mišina ističe da je nad srpskim narodom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj počinjen genocid, a najstrašniji zločini vršeni su u konclogorima, posebno Jasenovcu, i to metodama koje istorija ljudske civilizacije ne pamti. Prema njegovim riječima, posebno su surovi bili koncentracioni logori što su ih Hrvati podizali po uzoru na svoje nacističke mentore, koje su prevazišli po bestijalnim metodima i sredstvima likvidacija. Istorijski izvori govore, napominje on, da su nad odraslim osobama vršeni i pojedinačni, grupni i masovni zločini kao što su silovanje, rasijecanje trbuha trudnim ženama i vađenje nerođene djece iz utrobe. Zabilježeno je i bacanje žrtava u kraške jame, pećine, spilje, ponore, golubnjače, bezdanke,

Da li je blokada poglavlja 23 samo deo hrvatskih unutrašnjih obračuna, zbog čega se Srbija našla u ulozi taoca Pitanje komemoracije u Jasenovcu nije lako ni za hrvatsku ni za srpsku stranu, ocenio je juče Aleksandar Vučić. „Sramota je da zaboravljate tako strašan genocida počinjen nad jednim narodom, ali istovremeno vodićemo računa da nikoga danas ne povredimo i uvredimo. Zato gledamo kako da to sve napravimo i da iz dobre namere ne proisteknu loše posledice. Siguran sam da niko ni na hrvatskoj ni na srpskoj strani ne želi da ide u nove sukobe. Zato gledamo kako da odamo počast desetinama hiljada srpskih žrtava, ali da ni u jednom sekundu ne