Mešovita komisija hrvatskih i srpskih stručnjaka koja bi trebalo zajednički da razmotri ulogu nadbiskupa Alojzija Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata će se sastati u Zagrebu u naredna dva dana, 17. i 18. oktobra Mešovita komisija hrvatskih i srpskih stručnjaka koja bi trebalo zajednički da razmotri ulogu nadbiskupa Alojzija Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata će se sastati u Zagrebu u naredna dva dana, 17. i 18. oktobra. Na prvom dvodnevnom susretu u Rimu od 12. do 13. jula utvrđen je način rada prema metodologiji istorijskih činjenica, utemeljenih na raspoloživoj dokumentaciji i njenoj kontekstualizaciji, prenosi N1 Hrvatska. Rad Komisije neće imati nikakvog uticaja na

Da li reči pape Franciska, izgovorene u pravoslavnoj Gruziji, predstavljaju suspenziju beatifikacije i kanonizacije zagrebačkog nadbiskupa i potonjeg kardinala dr Alojzija Stepinca? Poseta pape Franciska Gruziji početkom oktobra 2016, u vreme velikih globalističkih obmana, dočekana je od strane pravoslavnih Gruzina s nepoverenjem i sumnjom. Svoje nezadovoljstvo iskazali su demonstranti nedaleko od stadiona na kome je papa održao misu za grupu pripadnika gruzinske rimokatoličke zajednice. Demonstranti su istakli transparent „Vatikan – duhovni agresor“. NEUSPEH U GRUZIJI Papa Francisko nije im ostao dužan. Pružio je nezadovoljnim pravoslavnim Gruzinima drugi obraz: „Katolici ne smeju da pokušavaju da preobrate pravoslavne. Pokušaj nasilnog vrbovanja vernika je greh protiv ekumenizma.“ Naknadno je dodao: „Podele u hrišćanstvu

Da li sadašnja Srbija i njena demokratska vlast, a zbog građenja novih dobrosusedskih odnosa, ne samo da prećutkuje, već pravi i strategiju za brisanje najtragičnijeg dela sopstvene istorije? Gura li u zaborav zločine Hrvata u Drugom svetskom ratu nad Srbima, Jevrejima i Romima, a zbog oživljavanja propale koncepcije bratstva, jedinstva u bivšoj SFR Jugoslaviji – pitanja su koja ovih smutnih dana postaju sve aktuelnija. Naročito su aktuelizovana posle istupa predsednice hrvatske vlade Jadranke Kosor i njenog idolopoklonstva pred onim Hrvatima koji su zbog ponovljenih zločina nad Srbima osetili međunarodno kažnjavanje. Kontrolisane posete Nije nepoznato koliko je Srbija u prošlosti bila zarobljenik prikrivanja tuđih zločina. Takođe, poznato je koliko su srpske

Danas kada ofanziva Vatikana na pravoslavne Srbe na žalost dobija svoj odraz i u srpskom episkopatu, nije naodmet podsetiti se perioda od pre nešto više od tri veka. Situacija je vrlo slična, u mnogim krajevima Austro-Ugarske sa većinskim srpskim stanovništvom počeo je otvoreni pritisak radi unijaćenja Srba. Kako tada, tako i danas, izlaz je samo jedan – jačanje pravoslavne svesti srpskog naroda i oslonac na Rusiju. Upravo o tome i govori tekst o ruskom učitelju Maksimu Suvorovu… Beogradski Mitropolit Mojsije (Petrović) osetio je pogubnost od učenja srpske dece u austrijskim školama, pa se podstaknut rimokatoličkim prozelitizmom još 1718. godine pismom obratio lično Ruskom Caru Petru Velikom. Već tada su nekolicina

Jučerašnji dan je u kalendarima upisan kao Sabor novomučenika jasenovačkih. Pišem tek danas o njemu, jer ne prihvatam činjenicu da je u pitanju jedan dan, već smatram da se mi tih žrtava moramo sećati svih 365 dana svake godine. Ko zaboravi žrtve iz Jasenovca, taj će sigurno zaboraviti nekog svog i uvrediti ga mučenog i odavno na onaj svet poslatog, jer nije znao da je imao roda u Jasenovcu. Koliko je samo ljudi, žena, dece i njihovih bajki ugašeno tamo kraj Save. Tolike stotine hiljada izmrcvarenih, pa ostavljenih da se muče. Zamislite mesto na kojem je smrt nagrada. Izbavljenje. Gledali su jedni druge u oči ne znajući čije će prve

Članovi Udruženja bivših logoraša iz Drugog svjetskog rata i njihovih potomaka iz Banjaluke posjetili su danas Spomen- područje „Donja Gradina“ kako bi obilježili 13. septembar – datum kada Srpska pravoslavna crkva molitveno obilježava Sabor svetih novomučenika jasenovačkih. Direktor Spomen-područja „Donja Gradina“ Tanja Tuleković navela je da su članovi Udruženja posjetili danas i manastir Jasenovac. „Sa ovim udruženjem sarađujemo niz godina i oni su nam kontrolni mehanizam kada je riječ o istraživanju stradanja civilnog stanovništva Kozare i Potkozarja. Pomažu nam u prikupljanju fotografija, predmeta i dokumenata, a ono što je veoma važno jesu živa svjedočenja“, pojasnila je Tulekovićeva. Ona je dodala da je veoma važno da se zabilježi što više izjava