РЕГЕНЗБУРГ – Прошле године, 19. августа 2016. навршило се тачно 75 година откако је у Јасеновцу, у ондашњој Независној Држави Хрватској успостављен усташки концентрациони логор, који ће се претворити у један од највећих логора смрти у Европи, у коме је на стотине хиљада Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома, у најгорим мукама, скончало животе. Јасеновац је био само највећи од мноштва стратишта где су извршени масовни злочини усташа током НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима. Ритуално и архаично су убијани још и у Госпићу, на Пагу, у Лоборграду, Јастребарску, Книну, Сребреници, као и на многим другим местима, бацани су у јаме, широм територије на којој је извикана фашистичка НДХ, Хитлеров

На конференцији о Јасеновцу држаној као пратећем догађају изложбе посвећене страдањима у НДХ говорили су преживели који су као деца одведени у дечји логор Јастребарско Од нашег специјалног извештача Хобокен, Њу Џерси – На конференцији о Јасеновцу, одржаној у градићу Хобокену, у држави Њу Џерси, говорио је Гојко Рончевић који је као седмогодишњак био три месецa у дечјем логору Јастребарско 1942. године. Рончевић је рођен у селу Трстеница, 40 километара јужно од Загреба, у етнички чистом српском селу, као и већина села на Кордуну, са око 900 становника. Усташе су му убиле оца, мајку, сестру и два брата. – Усташка НДХ ставила је ван закона, без икаквих грађанских права Србе,

Помен жртвама холокауста и јасеновачког логора одржан у Парку холокауста у Бруклину, у присуству преживелих логораша Од нашег специјалног извештача Њујорк – У Парку холокауста у Бруклину српска делегација поставила је венац на камену Јасеновца и Аушвица, у знак сећања на жртве страдале у логорима током Другог светског рата. На чистом простору, само у присуству птица које су се оглашавале изнад нас, дирљив и емотиван тренутак за све присутне: Берија Литучија, оснивача њујоршког Института за изучавање Јасеновца, Гидеона Грајфа, стручњака за Аушвиц, Ину Ставицки, председницу меморијалног Парка холокауста, Милана Милановића, амбасадора при УН, српске научнике, и посебно за преживеле логораше Јелену Радојичић и Гојка Рончевића који су целу породицу изгубили

Министарство културе Хрватскe разријешило је Наташу Јовичић са мјеста директора „Спомен-подручја Јасеновац“, што је учињено, наводно, на њен захтјев, преносе хрватски портали. Управни савјет Јавне установе „Спомен-подручје Јасеновац“ почетком сљедеће седмице расписаће конкурс за новог директора. Медији преносе да је од 1. јануара руковођење „Спомен-подручјем Јасеновац“ преузео вршилац дужности директора Иво Пејаковић, дугогодишњи кустос. Јовичићева је у посљедње вријеме игнорисала низ скандалозних догађаја око Јасеновца. Након што је крајем прошле године у Јасеновцу постављена спомен-плоча погинулим припадницима ХОС-а, на којој је уклесан усташки поздрав „За дом спремни“, Јовичићева то није осудила. Она је навела да плоча нема „никакве везе са Спомен-подручјем Јасеновац, јер је плочу поставила општина у центру мјеста“.

Од нашег извештача Хобокен, Њу Џерси – Изложба „Јасеновац – право на незаборав”, која је отворена у Њу Џерсију, поводом 75 година од оснивања овог логора на територији НДХ, није уперена ни против једног народа, религије ни државе, већ против фашистичких идеологија – пише на једном од плаката на поставци у изложбеном простору у Хобокену. Посетиоци могу да прочитају да је у Јасеновцу, од августа 1945. до априла 1945, убијено на стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома, као и антифашиста других националности. Процењује се да укупан број убијених мушкараца, жена и деце жртава у овом логору износи 700.000. И поред тога, на конференцији о Јасеновцу, која је одржана у Хобокену,

Најважнија порука изложбе „Јасеновац-право на незаборав“ која је отворена у Њујорку јесте суочавање са истином и то што је она представљена свијету, рекао је епископ источно-амерички Иринеј. Он је нагласио да Срби често не знају да изађу из својих оквира и представе свијету шта се дешавало са њима јер наивно сматрају да цио свијет то већ зна. – Нажалост, не зна. У данашњем свијету истина је постала нешто чиме се тргује и ми на сваком кораку треба да искажемо своју перспективу догађаја. Најважније је да смо учинили први корак који можемо да надограђујемо сљедеће године – рекао је епископ источно-амерички Иринеј. Јован Ћирић, један од уредника зборника „Јасеновац-право на незаборав“,

Загреб — Док неофашизам расте у Хрватској, земља се налази на раскршћу између негирања и стварности, пише магазин “Смитсонијан”. Издавач магазина је највећи музејски и истраживачки центар на свету. Даном сећања на жртве холокауста обележава се страшна судбина милиона људи убијених током геноцида који је спроведен у Европи између 1939. и 1945. Ово је друга година да су Јевреји бојкотовали Дан сећања у Хрватској. АП пише да је овогодишњи бојкот био подстакнут постављањем меморијалне плоче у Јасеновцу која укључује фразу „За дом спремни.“ То је прилика да се сети оних који су убијени како би се супротставили таквом злочину у будућности. Но, у једној земљи, Јевреји ове године нису били

Ћирилица Britić speaks with author Dr Vladimir Umeljic about his book ‘Occidental European cultural tradition, genocides in the middle and the Balkan wars at the end of the XX Century’. The book is launched in Britain at 7.30pm, 26th January 2017 at St St Sava’s Church on the occasional of an exhibition for Holocaust Memorial Day. The event is organised by Dragana Tomasevic, founder of the Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation. Б: Why did you write this book? VU: I felt the need to contribute toward rehabilitating the historical truth in an age where one feels an increasing prevalence of self-styled historical revisionism. Only then will that ancient wisdom apply

У оквиру „Српског мјесеца“ у Великој Британији, а у организацији „Јасеновац и Холокауст меморијалне фондације“, одржана је дводневна комеморација српским жртвама усташког геноцида почињеног у Независној Држави Хрватској у Другом свјетском рату. Програм су 26. јануара отворили Огњен Прибићевић, амбасадор Србије у Великој Британији, и Драгана Томашевић, директор „Јасеновац и Холокауст меморијалне фондације“. Потом је услиједила промоција књиге у сликама 20 преживјелих заточеника јасеновачког система хрватских концлогора чешког новинара и фотографа Дејвида Сладека под називом „Неизговорен геноцид“, те књига Владимира Умељића, номинованог за алтернативну Нобелову награду под називом „Оксцидентална Европа и велики геноциди средином и балкански ратови крајем 20. века“. Из „Јасеновац и Холокауст меморијалне фондације“ саопштено је да је