Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин и генерални секретар Међународног комитета Маутхаузен Андреас Баумгартнер изразили су забринутост због покушаја појединих званичника Хрватске да прекроје историју и да логор смрти Јасеновац представе као радни. Они су на састанку, којем су присуствовали и предсједник Међународног комитета Маутхаузен из Аустрије Ги Докендорфом и председсједник Удружења логораша Маутхаузен из Београда Тамара Ћирић, разговарали о међународној конференцији која ће бити одржана у Београду у септембру. Међународни комитет Маутхаузен номиновао је Београд за домаћина конференције којој ће присуствовати представници више од 21 земље чланице Комитета, саопштено је из Министарства. Једна од тема састанка било је и одржавање редовног комеморативног програма поводом

Београд — Подизање споменика кардиналу Алојзију Степинцу у Осијеку је нови доказ да се Хрватска није суочила са својом нацифашистичком прошлошћу, каже Миодраг Линта. Председник Савеза Срба из региона у писаној изјави позива наше Министарство спољних послова да упути дописе САД, Немачкој, Европској унији, ОСЦЕ-у, Савету Европе и другим државама и међународним организацијама и да траже снажну осуду нацифашизма у Хрватској. Такође, један од захтева треба да буде да хрватска Влада започне одлучну борбу за поштовање темељних европских вредности, као што су антифашизам, поштовање права Срба и повратак њихових отетих имовинских и бројних других права, сматра Линта. Он сматра да је Хрватска отвореном рехабилизацијом усташке идеологије прешла све границе и

Осијек – У Осијеку је данас откривен споменик кардиналу Католичке цркве у Хрватској Алојзију Степинцу, дан уочи 57. годишњице његове смрти. Председник Удружења Маријан Губина је том приликом рекао да се постављањем спомен-бисте желела одати почаст Степинцу, „његовој жртви и мучеништву кроз коју је показао прави смисао вере, те подсетити Осјечане колико је важно бити спреман поднети жртву”. За градоначелника Осијека Ивана Вркића Степинац је, како је рекао новинарима, „један од највећих хрватских синова”, а спомен-биста је „знак захвалности за све што је учинио за опстанак хрватског народа”. Новинари и архитекта Томислав Пргомет, међутим, имали су приговор на то што је спомен биста постављена, како сматрају, на непримереном месту, у

Представници Римокатоличке и Српске православне цркве воде дијалог о надбискупу загребачком Алојзију Степинцу, који је својевремено иницирао папа Франческо. У хрватској јавности много више се зна о тим разговорима. Смернице о нивоу информисања, по свему судећи, диктирају Каптол и Glas koncila. Истовремено, у српским медијима, речено благим квалификацијама, влада конфузија у навођењу чињеница битним за сам процес. Тешко је казати шта је главни разлог томе. Могуће је правдати и тврдњу да део кривице сносе српски архијереји због своје затворености и још понечег. Добрим познаваоцима тих разговора и упућеним у савремене српско-храватске политичке прилике знано је да је у Загребу пре пет-шест месеци на једном састанку за одабрану политичку и дипломатску

Трећи састанак католичко-православне мешовите комисије, која разматра живот и дело Алојзија Степинца пре, током и након Другог светског рата, требало би да буде одржана 13. и 14. фебруара у Новом Саду, а како је раније најављено, она ће се бавити односом кардинала Степинца према НДХ. Никола Кнежевић из новосадског Центра за истраживање религије, политике и друштва, рекао је у изјави за Танјуг да ће трећа и четврта рунда бити најтеже за преговоре, јер се мишљења и погледи према прошлости овде највише разилазе. Према његовим речима, четврта рунда требало би да разматра однос Степинца према СПЦ. Оцењујући да ће пета рунда можда бити и најмање оптерећена историјским тумачењима, јер ће се бавити

У својој књизи „Југославија 1941” Италијан Салваторе Лои пише да је Србин био крив за један „огромно сраман злочин” – што се родио као Србин Ранка Шукунда, рођена Билић 1933, а преминула прошле године, са свега својих девет година била је заточеник логора Стара Градишка у НДХ. Њена старија сестра Анка имала је 18 када је убијена у Јасеновцу. Партизани су 1943. били надомак тога да ослободе логор у Старој Градишки и власти логора су се повлачиле. Ранку је тада узео један домобран и одвео својој кући. Тако је Ранка одрасла с амбивалентним осећањима. Са сетом и нежношћу сећала се Хрвата који су јој спасили живот и односили се према

РЕГЕНЗБУРГ – Прошле године, 19. августа 2016. навршило се тачно 75 година откако је у Јасеновцу, у ондашњој Независној Држави Хрватској успостављен усташки концентрациони логор, који ће се претворити у један од највећих логора смрти у Европи, у коме је на стотине хиљада Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома, у најгорим мукама, скончало животе. Јасеновац је био само највећи од мноштва стратишта где су извршени масовни злочини усташа током НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима. Ритуално и архаично су убијани још и у Госпићу, на Пагу, у Лоборграду, Јастребарску, Книну, Сребреници, као и на многим другим местима, бацани су у јаме, широм територије на којој је извикана фашистичка НДХ, Хитлеров

На конференцији о Јасеновцу држаној као пратећем догађају изложбе посвећене страдањима у НДХ говорили су преживели који су као деца одведени у дечји логор Јастребарско Од нашег специјалног извештача Хобокен, Њу Џерси – На конференцији о Јасеновцу, одржаној у градићу Хобокену, у држави Њу Џерси, говорио је Гојко Рончевић који је као седмогодишњак био три месецa у дечјем логору Јастребарско 1942. године. Рончевић је рођен у селу Трстеница, 40 километара јужно од Загреба, у етнички чистом српском селу, као и већина села на Кордуну, са око 900 становника. Усташе су му убиле оца, мајку, сестру и два брата. – Усташка НДХ ставила је ван закона, без икаквих грађанских права Србе,

Помен жртвама холокауста и јасеновачког логора одржан у Парку холокауста у Бруклину, у присуству преживелих логораша Од нашег специјалног извештача Њујорк – У Парку холокауста у Бруклину српска делегација поставила је венац на камену Јасеновца и Аушвица, у знак сећања на жртве страдале у логорима током Другог светског рата. На чистом простору, само у присуству птица које су се оглашавале изнад нас, дирљив и емотиван тренутак за све присутне: Берија Литучија, оснивача њујоршког Института за изучавање Јасеновца, Гидеона Грајфа, стручњака за Аушвиц, Ину Ставицки, председницу меморијалног Парка холокауста, Милана Милановића, амбасадора при УН, српске научнике, и посебно за преживеле логораше Јелену Радојичић и Гојка Рончевића који су целу породицу изгубили