БЕОГРАД – Свједоци смо да се у Републици Хрватској од почетка грађанског рата (1991-1995) а посебно у послједње вријеме отворено заговара усташка идеологија, подижу споменици ратним злочинцима и плоче са натписом „За дом спремни“. Посебно долази до изражаја не само рехабилитација кардинала Алојзија Степинца него и настојање да буде проглашен за свеца. Уништавање српског народа на овом простору је трајало столјећима од многих а нарочито од Католичке цркве, која је настојала да их преведе у католицизам. Доселјаваним Србима, од почетка је забрањивано, да са њима долазе и православни свештеници, како би их лакше превели у католицизам. Тај притисак је био појачаван кад је на крајишкој граници било мирно. Кад су им

У Новом Саду ће се у понедељак по трећи пут састати мешовита комисија СПЦ-а и Католичке цркве у Хрватској, која разматра историјску улогу хрватског кардинала током Другог Светског рата Три дана после 57. годишњице од смрти Алојза Степинца, кардинала Католичке цркве у Независној држави Хрватској, комисија коју чине представници Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције по трећи пут разматраће његову историјску улогу. Дводневни скуп, који почиње у понедељак, биће одржан у Новом Саду и на њему ће бити речи о Степинчевом односу према Србима на подручју НДХ током Другог светског рата. Иначе, формирање ове комисије иницирао је папа Фрањо 2014. године, после писма патријарха Иринеја, поводом процеса проглашења кардинала

Алојзије Степинац, човек који је подржавао усташки режим, не може бити ни светац ни херој, изјавио је Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал” поводом откривања спомен бисте овом бискупу Католичке цркве у Осијеку. „Пре свега, Степинац не може бити светац. Особа која је подржавала усташе, поздравила усташки режим, која је била свештеник Анти Павелићу, лидеру усташког режима и масовном убици, не заслужује почасти. Очигледно је да је његов случај компликованији због неких добрих ствари које је чинио после рата. Међутим, свако ко је подржавао усташе не може бити херој и не заслужује споменик”, каже Зуроф за београдску редакцију руске агенције Спутњик, преноси Танјуг. Према његовим речима, проблем широм Источне Европе

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин и генерални секретар Међународног комитета Маутхаузен Андреас Баумгартнер изразили су забринутост због покушаја појединих званичника Хрватске да прекроје историју и да логор смрти Јасеновац представе као радни. Они су на састанку, којем су присуствовали и предсједник Међународног комитета Маутхаузен из Аустрије Ги Докендорфом и председсједник Удружења логораша Маутхаузен из Београда Тамара Ћирић, разговарали о међународној конференцији која ће бити одржана у Београду у септембру. Међународни комитет Маутхаузен номиновао је Београд за домаћина конференције којој ће присуствовати представници више од 21 земље чланице Комитета, саопштено је из Министарства. Једна од тема састанка било је и одржавање редовног комеморативног програма поводом

Београд — Подизање споменика кардиналу Алојзију Степинцу у Осијеку је нови доказ да се Хрватска није суочила са својом нацифашистичком прошлошћу, каже Миодраг Линта. Председник Савеза Срба из региона у писаној изјави позива наше Министарство спољних послова да упути дописе САД, Немачкој, Европској унији, ОСЦЕ-у, Савету Европе и другим државама и међународним организацијама и да траже снажну осуду нацифашизма у Хрватској. Такође, један од захтева треба да буде да хрватска Влада започне одлучну борбу за поштовање темељних европских вредности, као што су антифашизам, поштовање права Срба и повратак њихових отетих имовинских и бројних других права, сматра Линта. Он сматра да је Хрватска отвореном рехабилизацијом усташке идеологије прешла све границе и

Осијек – У Осијеку је данас откривен споменик кардиналу Католичке цркве у Хрватској Алојзију Степинцу, дан уочи 57. годишњице његове смрти. Председник Удружења Маријан Губина је том приликом рекао да се постављањем спомен-бисте желела одати почаст Степинцу, „његовој жртви и мучеништву кроз коју је показао прави смисао вере, те подсетити Осјечане колико је важно бити спреман поднети жртву”. За градоначелника Осијека Ивана Вркића Степинац је, како је рекао новинарима, „један од највећих хрватских синова”, а спомен-биста је „знак захвалности за све што је учинио за опстанак хрватског народа”. Новинари и архитекта Томислав Пргомет, међутим, имали су приговор на то што је спомен биста постављена, како сматрају, на непримереном месту, у

Представници Римокатоличке и Српске православне цркве воде дијалог о надбискупу загребачком Алојзију Степинцу, који је својевремено иницирао папа Франческо. У хрватској јавности много више се зна о тим разговорима. Смернице о нивоу информисања, по свему судећи, диктирају Каптол и Glas koncila. Истовремено, у српским медијима, речено благим квалификацијама, влада конфузија у навођењу чињеница битним за сам процес. Тешко је казати шта је главни разлог томе. Могуће је правдати и тврдњу да део кривице сносе српски архијереји због своје затворености и још понечег. Добрим познаваоцима тих разговора и упућеним у савремене српско-храватске политичке прилике знано је да је у Загребу пре пет-шест месеци на једном састанку за одабрану политичку и дипломатску

Трећи састанак католичко-православне мешовите комисије, која разматра живот и дело Алојзија Степинца пре, током и након Другог светског рата, требало би да буде одржана 13. и 14. фебруара у Новом Саду, а како је раније најављено, она ће се бавити односом кардинала Степинца према НДХ. Никола Кнежевић из новосадског Центра за истраживање религије, политике и друштва, рекао је у изјави за Танјуг да ће трећа и четврта рунда бити најтеже за преговоре, јер се мишљења и погледи према прошлости овде највише разилазе. Према његовим речима, четврта рунда требало би да разматра однос Степинца према СПЦ. Оцењујући да ће пета рунда можда бити и најмање оптерећена историјским тумачењима, јер ће се бавити

У својој књизи „Југославија 1941” Италијан Салваторе Лои пише да је Србин био крив за један „огромно сраман злочин” – што се родио као Србин Ранка Шукунда, рођена Билић 1933, а преминула прошле године, са свега својих девет година била је заточеник логора Стара Градишка у НДХ. Њена старија сестра Анка имала је 18 када је убијена у Јасеновцу. Партизани су 1943. били надомак тога да ослободе логор у Старој Градишки и власти логора су се повлачиле. Ранку је тада узео један домобран и одвео својој кући. Тако је Ранка одрасла с амбивалентним осећањима. Са сетом и нежношћу сећала се Хрвата који су јој спасили живот и односили се према