Hrvatska ustašofilija

Datum objave: utorak, 14 februara, 2017
Objavljeno u Jasenovac
Veličina slova: A- A+

Nizom izjava, ekscesa i manifestacija Hrvatska pokazuje da nije raščistila sa svojom ustaškom i fašističkom prošlošću. Naprotiv, sa ulaskom u EU, te tendencije su sve očiglednije i bez konsekvenci

Ustaše

Piše Slobodan Ikonić

Nema tog povoda koji Hrvatska ne bi iskoristila da, po ko zna koji put, potvrdi mržnju prema Srbima i manifestuje uverenje da je ta mržnja duboko istorijski ukorenjena i da samo čeka pogodne okolnosti da ispliva na površinu. Samo u prvom mesecu ove godine nekoliko je primera koji se nadovezuju na skorašnje bujanje ustašoidnih manifestacija diljem Hrvatske.

GOVORI MRŽNjE

U karlovačkoj četvrti Rakovac osvanuo je grafit sa nedvosmislenom aluzijom na srpsku porodicu Zec, zverski ubijenu u svom stanu u Zagrebu 1991. godine. „Srpska deca, srpska deca, došla vatat zeca, ubij decu, ubij decu, spasi život zecu“, piše na zidu. Grafit kojim se poziva na ubijanje srpske dece nalazio se samo stotinak metara od ulaza u kojem stanuje aktuelni gradonačelnik tog grada i tu je stajao deset dana, što se dovodi u vezu sa nastupajućim lokalnim izborima. Uklonjen je tek pošto je na njega skrenuta pažnja u javnosti.
Samo nekoliko dana ranije, na Jutjubu je objavljen još jedan snimak bivšeg predsednika Hrvatske Stjepana Mesića na kojem on, govoreći na sastanku 1992. u Novskoj, relativizuje, odnosno poriče ustaške zločine u logoru Jasenovac. Mesić na snimku tvrdi da je taj logor korišćen ne do kraja Drugog svetskog rata nego sve do 1947. godine, što tvrde i istorijski revizionisti okupljeni na ekstremnoj desnici, uz „činjenicu“ da je to bio „radni logor“ i da su ljudi poslati u Jasenovac time bili „praktično spaseni“, jer je dolazak u Jasenovac značio da neće biti pobijeni, već korišćeni kao radna snaga.
Ovo, inače, nije prvi snimak na kojem bivši predsednik Hrvatske „ustašuje“. Svojevremeno je objavljen i video s njegovog puta u Australiju, tokom kojeg je hrvatskim iseljenicima govorio o tome kako je Hrvatska u Drugom svetskom ratu „dvaput pobedila“, prvi put na dan osnivanja NDH 10. aprila 1941, a zatim i nakon završetka rata, našavši se na strani pobednika. Od te izjave, objavljene dok je još bio na čelu države, u obraćanju naciji Mesić se u tom trenutku ogradio.
Sada, povodom Jasenovca, Mesić je u svom izvinjenju objasnio da se događaj zbio pod velikim pritiskom tadašnjih ratnih zbivanja i političkih stavova HDZ-a, koje je kao predsednik Izvršnog odbora sprovodio ma koliko se s jednim delom nije slagao, što su i neki hrvatski istoričari prokomentarisali da je Mesić „od najglasnijeg pevača ustaških pesama postao najglasniji pevač partizanskih pesama“.

SEĆANjE NA ZLOČINE

Treba se podsetiti da je NDH u jednome nadmašila naciste – pored Jasenovca, u kojem je stradalo stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma, bila je jedina država koja je imala posebne logore za decu – Sisak i Jastrebarsko, kroz koje je prošlo 33.000, a u njima skončalo blizu 20.000 dece do 14 godina starosti. Deca su mučena, bacali su ih u vazduh pa dočekivali na bajonete, vezivali na grudi majkama, a zatim ih ubijali. Najgore od svega je što su u tome učestvovali katolički sveštenici, kojih je, prema američkim izvorima, u NDH bilo 1.400.
Malo je poznata i izjava predsednika SAD Frenklina Delano Ruzvelta 1944. godine, dakle još pre završetka rata, da su Hrvati divlje životinje i da kao takve nemaju pravo da nakon rata žive u bilo kakvoj svojoj nacionalnoj državi već u rezervatima i to pod prismotrom međunarodne zajednice…

„Dosta je podaništva. Dosta je klanjanja. Dosta je da se svaki dan moramo nekome opravdavati jesmo li ustaše ili nismo“, rekao je Jurič i zaradio ovacije okupljenih

ZA DOM SPREMNI

Danas, u Jasenovcu, mestu genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima, postavljena je spomen-tabla Hrvatskim odbrambenim snagama (HOS) na kojoj je uklesan i ustaški pozdrav „Za dom spremni“. Zloglasni ustaški pozdrav i vojni poklič su pre okupacije 1941. godine koristile ustaše u emigraciji, a od 10. aprila 1941. postaje i službeni pozdrav u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH), i smatra se ekvivalentom nacističkog „Zig hajl“ pokliča.
Za Efraima Zurofa, poznatog lovca na naciste, istoričara i direktora Centra „Simon Vizental“ u Jerusalimu, „nezamislivo je da se bilo gde u Hrvatskoj postavlja takva spomen-ploča, pogotovo ne u Jasenovcu. ’Za dom spremni’ je uvreda svima koji su izgubili porodice i rođake u Jasenovcu, Jadovnu ili drugim ustaškim koncentracionim logorima u Hrvatskoj, kao i onima koje su ustaše poslale u Aušvic. To je uvreda za sve koji su patili pod ustaškim režimom, koji je bio jedan od najkrvoločnijih u Istočnoj Evropi tokom Drugog svetskog rata“.
Umesto da hrvatska vlada odmah ukloni spomenik, premijer Andrej Plenković kaže da je to delikatno pitanje i najavljuje javnu raspravu o svim totalitarnim režimima. Biće da je tokom njegove posete Izraelu upravo to bio razlog što se izraelski mediji nisu ni osvrnuli na Plenkovićevu posetu, štaviše, državni protokol Izraela nije čak ni okačio hrvatske zastave na ulazu u Jerusalim, na putu za Kneset i druge državne institucije, što je dobro poznati običaj kada predsednici država i šefovi vlada dolaze u službenu posetu.
Ali su zato svi preneli vest da jevrejske zajednice ni ove godine neće učestvovati u zvaničnom programu obeležavanja Dana sećanja na Holokaust u Hrvatskoj. Predsednik Jevrejske opštine Zagreb Ognjen Kraus izjavio je da je odluka predstavnika Jevreja u Hrvatskoj o bojkotu tradicionalnog skupa vlasti doneta pošto vlada nije uklonila spomen-ploču s ustaškim pozdravom u Jasenovcu, kao i zbog izostanka primerene reakcije na veličanje ustaštva.
Kraus je posebno naglasio da je izostala reakcija i na to što je iz Tehničke škole u Šibeniku povučena izložba posvećena Ani Frank u koju su bili uključeni i delovi o ustaškim zločinima. Izložba je povučena jer je direktoru škole Josipu Bamariću zasmetao prikaz ustaša i partizana, odnosno što su partizani prikazani „kao cveće“, a ustaše portretisane kao zločinci koji su klali Jevreje i Srbe.

RELATIVIZACIJA

Hrvatski Jevreji su prošle godine, zajedno sa Srpskim narodnim većem i Savezom antifašističkih boraca i antifašista, bojkotovali i zvaničnu komemoraciju žrtvama ustaškog koncentracionog logora Jesenovac zbog „relativizacije i revitalizacije ustaštva“.
Ovakvoj reakciji ne treba se čuditi i zato što se u srcu Zagreba svake godine održava misa za Antu Pavelića, a ove godine, na Badnji dan, na zagrebačkom Cvetnom trgu organizovan je i karikaturalni performans „Hrvatske pravoslavne crkve“, kao nastavljača Pavelićeve HPC, osnovane posle brojnih protesta nemačkih i italijanskih okupatora, zgroženih varvarizmom ustaša.
Da bi ostala dosledna vladajućem trendu u svojoj državi, hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović nedavno se izvinjavala deci u Dubrovniku jer je među poklonima koje je delila u vrtiću bila i čokoladica proizvedena u Srbiji. Samo dve nedelje ranije hrvatska predsednica se u Kanadi fotografisala sa ustaškom zastavom.

KOMPLEKS SRBIJE

Čak i bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović smatra da HDZ „žmuri na ustašofiliju“, a da vodeći političari u Hrvatskoj i deo medija imaju kompleks Srbije. Osim toga, on navodi da se političari u Hrvatskoj boje da uđu u otvoreni dijalog i traženje najboljih rešenja za dve države.
„Opterećeni su strahom da će im saradnja sa Srbijom, čak i ozbiljni razgovori o brojnim međudržavnim problemima koje imamo, doneti negativne bodove i etiketu prosrpske i projugoslovenske politike. Boje se da uđu u otvoreni dijalog i traženje najboljih rešenja za obe države“, rekao je Josipović u intervjuu za „Politiku“.
Mnogi svetski mediji, ali i političari smatraju da bi Brisel trebalo da se oglasi oko niza primera povampirenja ustaštva i fašizma u Hrvatskoj, tim pre što je čitav koncept Evropske unije stvoren na antifašističkim tekovinama. Raspadajuća EU uporno toleriše takvo ponašanje. Uostalom, Plenković je njeno čedo, više godina je proveo u Briselu pre nego što je upućen da zdušno pomogne u procesu „demokratske zrelosti svih zemalja na jugoistoku Evrope“, kako sam kaže.
A kako izgleda „hrvatska demokratska zrelost“ pokazala je američka agencija AP, navodeći da se Hrvatska, inače članica EU, suočava sa porastom desničarskih osećanja, koja uključuju i divljenje za ustaški, nacistički, marionetski režim tokom Drugog svetskog rata, odgovoran za smrt desetina hiljada Jevreja, Srba i Roma u koncentracionim logorima.
AP piše da je Srbija oštro protestovala zbog otkrivanja spomenika Miru Barešiću u Hrvatskoj, kojim se, navode, odaje počast „ekstremnom nacionalisti“ osuđenom zbog ubistva jugoslovenskog ambasadora Vladimira Rolovića u Švedskoj 1971. godine. Srbija Barešića vidi kao teroristu, dok ga hrvatski nacionalisti poštuju i gledaju kao heroja koji je ceo svoj život posvetio hrvatskoj državnosti, navodi AP i podseća da su otkrivanju spomenika prisustvovala i dva ministra u hrvatskoj vladi.
AP prenosi i da je srpski premijer Aleksandar Vučić uputio pismo funkcionerima EU u kojem je, navodi američka agencija, zatražio reakciju i upozorio da hrvatska „antisrpska“ politika može da ugrozi mir i stabilnost u regionu, koji je bio zahvaćen krvavim građanskim ratom devedesetih godina prošlog veka.
Iako se navodi da su srpsko-hrvatski animoziteti vekovni, istoričari ukazuju da istorija sve do 20. veka ne poznaje ratove Srba i Hrvata. Pažnju javnosti privukla je izjava uglednog hrvatskog istoričara mlađe generacije Tvrtka Jakovine hrvatskoj televiziji da su Srbi 1918. godine spasili Hrvate i da Hrvatska, da je Srbi nisu prihvatili u zajedničku državu, danas ne bi postojala. Jakovina je rekao i da bi u tom slučaju „takozvani Hrvati iz Zagreba i Zagorja bili mađarska provincija, a ostatak katoličkog stanovništva iz Dalmacije, Slavonije, Like i BiH – ono što i jesu – Srbi katolici“. Njegove stavove o značaju koji je za Hrvate imalo stvaranja zajedničke države sa Srbima potvrđuje izjava istaknutog hrvatskog političara Ante Pavelića Starijeg (Zubara) iz decembra 1918. godine, kada je za hrvatsku državu napisao da bi bez jugoslovenskog ujedinjenja Hrvatska obuhvatala tri do četiri županije oko Zagreba (zagrebačku, varaždinsku i križevačku).

VERA I PREVERA

Teško je naći u svetu dva naroda sa toliko sličnosti što govore istim jezikom, koji im ipak nije pomogao da se kroz istoriju bolje razumeju. Suštinski, najveća razlika između Srba i Hrvata je u veri.
Preveravanje je ostavilo najtragičnije posledice po srpski narod, odvojivši od njega poislamljene i pokatoličene Srbe. U osnovi fenomena prevere ili renegatstva (lat. renegatus, od renego – „odričem se“) jesu strah od moći i oportunistička želja da se pređe na stranu jačega. Činom prevere pojedinci i grupe stiču osećanje sigurnosti, a dokazivanje lojalnosti novoj, verskoj ili kakvoj drugoj zajednici često se ogleda u njihovoj svireposti prema pripadnicima zajednice kojoj su pripadali.
Tek, Hrvati ne dangube. Da bi opravdali svoje ustašofilstvo, do bezobrazluka pribegavaju reviziji istorijskih činjenica i događaja, već davno utvrđenih. Uostalom, zar to nije i najnoviji evropski trend, čiji su Hrvati samo najdosledniji sledbenici?

Autor: Slobodan Ikonić

Izvor: PEČAT

Vezane vijesti:

Zurof: Stepinac ne može biti ni svetac ni heroj

„Jedino još Ante Pavelić nije dobio spomenik u Hrvatskoj“

Hrvatska: Osvanuo grafit „Srpska deca, srpska deca, došla vatat zeca, ubij decu, ubij decu, spasi život zecu“

VIDEO – Novi snimak Mesićevih izjava o Jasenovcu: Radio je i poslije rata




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top