arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

У Бањалуци промоција књиге – Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској

У Бањалуци, 21. марта 2017.  одржаће се промоција књиге историчара Јована Мирковића „Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској – фотомонографија“, објављене у издању ИП „Свет књиге“ из Београда (Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia – photomonography). Промоција ће бити одржана у 19,00 часова у Академији наука и уметности Републике Српске, Бања Лука, Бана Лазаревића 1. О књизи ће говорити др Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере РС, др Драган Шућур, православни војни свештеник, Стево Ћосовић, уредник и директор ИК „Свет књиге“ и аутор. У књи­зи су презентовани ис­црп­ни по­да­ци о стра­да­њу срп­ских цр­ка­ва, све­штен­ства и срп­ског наро­да у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској, од 1941. до 1945.

Србосјек

Злочини столачких Хрвата и Муслимана над Србима августа 1941.

Августовски покољи столачких Срба почели су већ 1. августа. Тога дана је група усташких злочинаца упала у столачку болницу,  извукла из болесничке постеље седморо људи српске националности, одвезла их до неке од преко 35 јама затрпаних људским костима и тамо сурвала. У току ноћи 1-2. августа ухапшено је у Стоцу 18 особа, натрпано у камион и, по већ добро уходаном методу, одвезено до јаме на Бивољем Брду, где су живе гурнуте у бездан. Овим злочином ликвидирани су сви одрасли мушкарци српске националности из града Стоца. После тога на ред су дошле жене и девојке, које су 3. августа похапшене и стрпане у затвор Котарског суда у Стоцу. Планиране бестијалне оргије,

Угашена огњишта

Угашена огњишта

Десетогодишњицa постојања завичајног портала Пребиловци – село на интернету обиљeжена је електронском књигом ”Угашена огњишта”. Књига представља допринос култури сјећања o страдању народа у Пребиловцима 1941. године. Е-book појавила се о Савиндану 2017. године. У свјетским релацијама дубинa и ширинa злочина у овом селу могуће је упоредити једино са страдањем чешког села Лидице.  У Пребиловцима, многољудном селу, на почетку Другог свјетског рата, из чак 61 породицe нико није преживио. Из тих фамилија ликвидирано је 227 чељади – за херцеговачке прилике читаво једно село. Приређивачи ”Угашених огњишта” користили су аутентичне изјаве преживјелих Пребиловчана које су дате послије Другог свјетског рата Државној комисији за утврђивање злочина као и друге архивске изворе, поменик жртава Српске православне цркве и

Србољуб Живановић: Злочиначка Римокатоличка „црква“ у Хрватској

Римокатоличка „црква“ у Хрватској одржала у Загребу помен Анти Павелићу, поглавнику Независне Државе Хрватске, највећем злочинцу и кољачу Срба, Јевреја и Рома. Помен је служен у престижној римокатоличкој „цркви“ у Загребу са почетком у 7 сати увече Новинарима није био дозвољен приступ, већ су помену присуствовали једино присталице и следбеници кољача Срба, Јевреја и Рома у Независној држави Хрватској и одређени политичари из садашње власти у републици Хрватској. Чинодејствовало је римокатоличко свештенство. Познато је да Бискупска конференција садашње Хрватске државе, као и цела римокатоличка „црква“ непрестано шири мржњу према православним Србима, према Јеврејима и  Ромима. Римокатолички свештеници и вероучитељи у Хрватској васпитавају нове генерације Хрвата да мрзе православне Србе и

Умро један од посљедњих преживјелих из покоља Пребиловчана 1941. године

У Словенији се 30. новембра 2016. упокојио Владо Екмечић. Рођен је 1925. у Пребиловцима, заселак Грлић, од оца Обрена и мајке Соке рођене Дулаћ. Умро је као претпоследњи Пребиловчанин који је преживио покољ 1941. године. У Шурманачкој јами, Влади Екмечићу су убијени: 1. Мајка Сока 2. Сестра Спасенија 3. Сестра Ђурђа 4. Сестра Ковиљка 5. Млађи брат Тихомир 6. Млађи брат Илија 7. Млађи брат Милосав Владин отац Обрен и стриц му Урош, су са још педесет Пребиловчана заклани у Морином отоку, поред Брегаве. Огњиште стрица Уроша, стрине Јованке и њихових седмеро дјеце је исто угашено у усташком покољу 1941. Рат је преживио Владин старији брат Божо, који је страдао

Владика Григорије: Завала

Ма­на­стир За­ва­ла на­ла­зи се на јед­ном кра­ју По­по­вог по­ља, та­мо гдје Тре­би­шњи­ца ско­ро под пра­вим углом скре­ће пут Ху­то­вог бла­та. Угра­ђен у сти­је­ну ко­ја се зо­ве Острог, овај древ­ни ма­на­стир ли­чи на не­ког ли­је­пог си­је­дог стар­ца, ко­ји на­сло­њен у ка­ме­ну сто­ли­цу гле­да плодно по­ље кроз ко­је те­че мо­дро­зе­ле­на Тре­би­шњи­ца. Пише: Григорије, владика захумско-херцеговачки Бог зна шта он та­ко за­ми­шљен, сје­тан и за­гле­дан пам­ти. Пам­ти чу­ве­ног про­ро­ка Гри­го­ри­ја ко­ји је са­хра­њен по соп­стве­ној же­љи под ње­го­вим пра­гом, да би га сви ко­ји ула­зе у ма­на­стир га­зи­ли и под­сје­ћа­ли на сми­ре­ње; сје­ћа се дје­ча­ка Сто­ја­на, ко­ји је у ње­му учио књи­гу чи­та­ти, а ка­сни­је све­ти­тељ постао под дру­гом сти­је­ном ко­ја се исто Острог зо­ве; сје­ћа се

Биста народног хероја Владе Шегрта украдена је током ноћи из градског парка у Tребињу

Украдена биста Владе Шегрта

Биста народног хероја Владе Шегрта украдена је током ноћи из градског парка у Tребињу. Биста је била постављена у кругу спомен-обиљежја палим борцима у борби против фашизма од 1941. до 1945. године, гдје се однедавно налазе и других пет биста народних хероја Другог свјетског рата. Биста Владе Шегрта постављена је, иако су претходно породице страдалих у, како наводе, партизанским злочинима затражили одустајање од ове иницијативе. Већи број потомака жртава, како наводе, партизанског терора са подручја источне Херцеговине окупили су се недавно у парку и затражили уклањање раније постављених биста Саве Ковачевића, Драгице Правице и других народних хероја Народно ослободилачког рата, тврдећи да су одговорни за злочине над властитим народом. Гачани

требињском парку у кругу спомен-обиљежја палим борцима у борби против фашизма од 1941. до 1945. године постављена је спомен-биста народном хероју НОР-а Влади Шегрту

Упркос противљењу постављена биста Владе Шегрта

У требињском парку у кругу спомен-обиљежја палим борцима у борби против фашизма од 1941. до 1945. године постављена је спомен-биста народном хероју НОР-а Владе Шегрта, иако су прије неколико дана породице страдалих у партизанским злочинима затражили одустајање од ове иницијативе. Око 200 потомака жртава партизанског терора, који су се недавно у парку окупили из скоро свих општина источне Херцеговине, затражили су и уклањање раније постављених биста Саве Ковачевића, Драгице Правица и другим народних херојима НОР-а, тврдећи да су одговорни за злочине над властитим народом. Гачани су тада истакли да је јединица Владе Шегрта само за двадесетак дана „црвеног терора“ на подручју гатачке општине убила најмање 120 невиних људи, не штедећи

Протест

Борачка организација Невесиње: Једногласно против подизања споменика Владу Шегрту

У цјелости преносимо саопштење Општинске борачке организације Невесиње: „Поводом информације о подизању споменика Владу Шегрту у Требињу, за шта није проведена скупштинска процедура у Општини Требиње, а није консултован  ни Регионални одбор борачких организација Источне Херцеговине, Предсједништво и комплетно руководство Општинске борачке организације Невесиње једногласно се изјашањава против подизања, послије толико времена, споменика Владу Шегрту, обзиром да је познато да је Владо Шегрт учинио бројне злочине против српског народа по Херцеговини, гдје је побио велики број невиних Срба. Наводимо само примјер да је Шегрт у Невесињу побио 15 голобрадих момака из Кифина Села, који нису припадали ниједној војсци, а егзекуција је извршена у селу Грабовица. Општинска борачка организација Невесиње даје

Јасеновац

Херцеговачка удружења у Србији: Предлог текста Декларације о геноциду НДХ над српским народом

Херцеговачка завичајна удружења у Србији која у свом чланству имају бројне потомке и поштоваоце жртава геноцида Независне Државе Хрватске над српским народом сагласно позивају Народну Скупштину Републике Србије да усвоји Декларацију којом ће се констатовати да је Независна Држава Хрватска на својој територији, од 1941. до 1945. године извршила геноцид над српским народом, са следећим називом и садржином: ДЕКЛАРАЦИЈА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ О ГЕНОЦИДУ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ НАД СРПСКИМ НАРОДОМ Масовна убиства, присилно католичење, прогони, садистичка мучења и понижавања, обесправљивање које је обухватало забрану српског народног имена, Православне Вере и Цркве, српског језика и ћириличног писма, пљачку свих добара и други зла која је Независна Држава Хрватска, за време

„Треба то забранити! Мене је страх и када их погледам“, каже за покривене жене Мостарка Кристина Милићевић [Al Jazeera/Sanel Kajan]

Грађани Мостара: Овдје станује фашизам

На улицама у западним градским квартовима стотине је плаката којима женама које носе никаб поручује да нису добродошле. Пише: Санел Кајан Призор с кукастим крстовима на мостарским улицама, уништено Партизанско спомен-гробље, чији су зидови ишарани усташким обиљежјима и графитима који величају НДХ, улице које носе имена идеолога фашизма из Другог свјетског рата… Све је то свакодневница Мостара. Посљедњих дана на улицама у западним градским квартовима стотине плаката којима се на увредљив начин поручује женама које носе никаб да нису добродошле. Плакати се могу видјети посвуда: на стубовима, огласним таблама, излозима… Највише их је око великог тржног центра, у којем је смјештен и хотел, гдје је посљедњих мјесеци примјетан значајан број

Задужбина Драга Памучине у Сливници: Хрвати срушили школу, ћирилица преживјела

Ћирилички натпис на остацима некадашње школе у Сливници и данас свједочи о доброчинству Херцеговца Драга Памучине Познање себе кроз, прије свега, родни крш засвођен бескрајем неба и усијан јарким бојама херцеговачког сунца, у души осјетљива човјека рађа једну мисао-истинско сједињење, односно потпуно припадање свему ономе одакле је поникао. И још даље од тога. Рађа се мисао да се иза себе оставе дарови, али не као доказ самољубља већ дубоке оданости свом родном небу, земљи и људима. Дарови наших земљака треба да буду поменима освјежавани, да се сјећање на њих не загуби, не замагли или да потпуно утоне у заборав или коров. Иако већ двије деценије срушена, школа у херцеговачком селу

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије у проповиједи, након Свете архијерејске литургије у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима

Владика Григорије: Храброст, вјера и заједништво су смисао живота

У Пребиловцима код Чапљине данас је, у присуству великог броја људи, служена литургија и дат помен за 4.000 Срба из Пребиловаца и Доње Херцеговине који су убијени и бачени у јаме прије 75 година. Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је у проповиједи, након Свете архијерејске литургије у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима, да су храброст, вјера и заједништво камен на којем стојимо и ослонац и смисао наших живота. Владика Григорије је позвао Србе на храброст и заједништво, јер је то једини прави пут на коме могу опстати. „Да бисмо имали вјеру, морамо мати храброст, личну и заједничку“, рекао је владика Григорије и додао да само заједница храбрих

Пребиловци, на дан освештања Храма васкрсења Христовог.

Најава: Дан Пребиловачки, 6. август 2016.

У периоду од 05 – 08. августа 2016. у Пребиловцима ће бити обиљежен Празник Светих Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика поводом: –  75 година од  страдања Срба из Пребиловаца и Доње Херцеговине у геноциду НДХ –  25 година од прве сахране жртава геноцида НДХ из јама Доње Херцеговине –  Прве годишњице Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима   Програм: 5. август 2016. -поклоничко путовање из Новог Сада и Београда за Пребиловце -Вечерња служба у Храму Васкрсења у Пребиловцима у 19:30 часова -Промоција  књиге Милана Бекана „Очи у очи“, амфитеатар Храма у Пребиловцима у  20:30 часова 6. август 2016. Света Архијерејска Литургија у Храму Васкрсења у Пребиловцима у 9:00 часова Послије подне обилазак

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 01. август 1941. – Годишњица масовних злочина над Србима широм НДХ

Село Смиљан (родно село Николе Тесле). 1. августа 1941. године усташе поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Рица (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Удбина, долина у Плочанском кланцу. Првог августа 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Комића 20. Више о овом злочину: Злочин у личком селу Комић 1941. године Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Широка Кула

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.