arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Разбијена спомен-плоча у Херцеговини Фото: РТРС

Споменици жртвама усташких злочина у Херцеговини стално на мети вандала

Споменици жртвама усташких злочина у Херцеговини стално су на мети вандала и пљачкаша. Само у посљедња четири мјесеца у неколико наврата су оштећене спомен-капеле на стратиштима Ржани до и Пандурица, а поломљена је и спомен-плоча у мјесту Котези. Ни 77 година од ужасног страдања, жртве херцеговачких јама немају мира. Са спомен-капеле на јами Ржани До, у коју је живо бачено неколико стотина Срба из Поповог поља, вандали су скинули и однијели дијелове бакреног крова. Исто се догодило на још једном масовном стратишту, оближњој јами Пандурица. Владо Сетенчић, предсједник Удружења “Ржани До, Величани, Попово поље” истиче да су вандализам одмах пријавили полицији, међутим,како каже, ускоро се поновило исто, али повратне информације од полиције за сада немају. Потомци жртава

ПОНОРИ ЗЛА: Стрип у коме је описана бурна историја Херцеговине

Српска историја 1941–1945. најпре би се могла описати, по оцени Жарка Видовића, као „логорашка историја“ и то је српски народ, тада настањен на подручју Независне државе Хрватске, понајпре осетио. Јасеновац је за сва времена постао симбол свих ужаса које су Србе погодили кроз геноцид у Банији и на Кордуну, кроз покоље у Лици и Славонији, кроз масовна бацања српске нејачи под нож на Дрини, или у јаме у Херцеговини. Српски народ у исто време, посебно у матици, погодиле су и деобе из грађанског рата – и оне су, првенствено кроз поделе на „четнике“ и „партизане“ остале трајне. Ти догађаји нису оптеретили само прошлост, већ су се одразили и на будућност

Закључци са састанка Херцеговаца у Србији и Епархије ЗХИП: Сачувајмо српско име и земљу у долини Неретве

У Београду је 8. фебруара 2018. године одржан састанак представника херцеговачких удружења у Србији са делегацијом Епархије ЗХИП. Портал Слободна Херцеговина објављује закључке са тог састанка. Закључци поводом одржаног састанка Координационог одбора херцеговачких удружења у Србији и заменика Епископа ЗХиП протојереја ставрофора Радивоја Круља, са надлежним свештеницима одржаног 08.02. 2018. у Београду са следећим дневним редом: 1. Срби у Херцеговачко – Неретвљанском и Западно – Херцеговачком кантону ФБИХ – стање, положај, потребе, проблеми у заштити њихових права, имовине, очувања идентитета, заштита српских културно – историјских добара, потреба подршке и помоћи итд. 2. Трајно и достојно обележавање меморијала Пребиловци и других стратишта и јама, где је страдао Српски народ 3. Обиљежавање

Сутјеска - одрон Фото: РТРС

Тјентиште: Угрожена партизанска Спомен- костурница

Споменик Битке на Сутјесци није угрожен клизиштем, али јесте партизанска Спомен-костурница, показали су први налази испитивања тла које су обавили стручњаци Института за урбанизам, грађевинарство и екологију Републике Српске и “Хидроелектрана на Требишњици”. Тло се смирило и споменик је на сигурном, али још се не може говорити када ће тачно почети санација клизишта и колико би времена могла трајати. Биће потребно уклонити огромну количину одроњене земље, а онда све вратити у првобитно стање. Прије тога потребно је пронаћи изгубљену пројектну докуменатцију спомен-комплекса, која би много олакшала тај посао. Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Угљеша Даниловић о одмазди херцеговачких устаника над муслиманима

Угљеша Даниловић, од септембра до децембра 1941. године био је у Херцеговини, гдје је радио на реорганизовању устаничке војске и стварању партизанских одреда. Од септембра 1941. године, био је командант штаба НОП одреда у Херцеговини. У свом извјештају о почетку устанка у Херцеговини и стању на терену, између осталога, писао је и о разлозима одмазде устаника над херцеговачким муслиманима. Даниловић наводи два фактора од утицаја на ток догађаја: „Прво, то су људи који су или сами преживјели јаме или им је цјелокупна породица поклана. Ови су били најактивнији у клању и они су први покољ на Дабру и извршили. Други фактор био је тај што су ово гранични крајеви гдје

76 година од крвавог Божића у Придворици: Прво налагање бадњака и парастос жртвама усташких злочинаца (ВИДЕО)

На Бадњи дан 2018. године по први пут након 76 година налагани су бадњаци у мученичком селу Придворици у Борчу. Том приликом је служен парастос мјештанима Придворице који су страдали на Божић 1942. године. Парастос и налагање бадњака служио је свештеник Велимир Ковач уз присуство великог броја вјерника који нису жалили труда да кроз сњеговиту Зеленгору дођу на ово свето мјесто. Извор: Слободна Херцеговина Везане вијести: Божић у Придворици 1942. 26.07.2009 ГАЦКО – Историјски час за сјећање на покољ у Придворици

Непозната лица поломила су спомен-плочу у селу Котези у Поповом пољу која је посвећена жртвама усташког терора.

Поломљена плоча која је подсјећала на убијене Србе

Непозната лица поломила су спомен-плочу у селу Котези у Поповом пољу која је посвећена жртвама усташког терора, јавља дописник Срне. Прије три мјесеца плоча је први пут оштећена. Спомен-плоча подсјећала је на убијене мјештане Поповог поља, Бобана и Љубиња, које су усташе на превару похватале у својим кућама или у пољу док су обрађивали земљу, затворили у сеоску школу, а затим везане жицом, након удараца маљем у главу, бацили у јаму Ржани До. Кости мученика из јаме Ржани До су извађене пред сам почетак одбрамбено-отаџбинског рата и похрањене у крипту храма у селу Величани. Извор: СРНА Везане вијести: Узнемирени потомци жртава злочиначке НДХ: Оштећена спомен-плоча у Котезима (ФОТО) Сјећамо се

Двије књиге о страдању мостарских Срба

Захваљујући мостарској породици Пешко, ових дана из штампе су изашле двије књиге “Страдања мостарских Срба у Независној Држави Хрватској 1941-1945” Милана Гулића и “Два крста и једна крв” Владимира Кецмановића које су до сада сабрале најтемељитији преглед страдања Срба Мостара. На сајту Епархије захумско-херцеговачке и приморске наводи се да се Гулић кроз једну озбиљну историјску студију, а Кецмановић кроз историографски есеј, савршено допуњују и чине један свеобухватан приказ мученичког страдања мостарских Срба. Милан Гулић дипломирао је 2008. године на Филозофском факултету у Београду, Одјељење за историју, а докторирао је 2012. године на Универзитету у Београду. Објавио је више радова у научним часописима и тематским зборницима. Ради у Институту за савремену

Коса Николић: Трагом ђедове патње настао је „Крвави камен херцеговачки“

Коса Николић, млада ауторка серијала „Крвави камен херцеговачки“ која се емитује на Херцег ТВ, а чије све наставке ћете имати прилику да нађете и на овом мјесту, пише за Слободну Херцеговину о  судбини свога дједа Ђорђа који је проживио патње многих Херцеговаца. Партизани су га раставили од брата Обрена, а бол за најмијилијим прећуткиван је деценијама… Зовем се Коса Николић, рођена сам, одрасла и васпитана у кући мог ђеда Ђорђа Николића. Са сестром и братом расла сам, што оно код нас кажу, нормално. Одрасли смо са мајком, татом, тетком, бабом и дједом, код нас , што би рекли, увијек пуна кућа. Имали смо сваког септембра нове патике за школу (сестра је додуше

Стрип роман Фото: РТРС

Стрип роман “Понори зла” о страдањима у Херцеговини

Ускоро би из штампе требало да изађе стрип роман “Понори зла”, аутора Јована Братића из Невесиња. Стрип је, поручује Братић, својеврстан дуг према храбрим прецима,чија су јуначка дјела, због сплета историјских дешавања, остала у запећку. Стрип албум има 205 страница и око 1.050 кадрова. Настајао је двије године, а појавиће се у издању Стрип удружења Девета димензија. Ова историјска стрип драма тематски води у вријеме Другог свјетског рата на просторе Источне Херцеговине која је доживјела незапамћено страдање и злочине од стране окупационих сила. Драматична прича о људима овог краја који су уплетени у мрежу националних и идеолошких подјела и ужасних страдања. О страшним злочинима, до тада незапамћеним у Европи, тзв.

Антин пчелињак на незаконито отетом земљишту Пребиловчана

СНД Пребиловци открива: Анте Крешић суду у Чапљини тужио мученике са фресака из Храма Васкресења у Пребиловцима

Пребиловци имају простран атар са земљиштем које припада пребиловачким породицама од предтурског времена.  На њему  је до 1941, живјело, било сито и одјевено преко 120 породица са преко 1.000 чељади. Данас је скоро празан.  Има свега око 55 становника. Није то само простран већ и веома вриједан,  лијеп и атрактиван терен,  окружен пољима  у долинама ријека и са језерима. У срцу су му камена брда и површи са доловима и 7 насеља која чине село Пребиловце. Све то богатство је поред или веома близу централне магистралне жиле  БиХ, која, Сарајево спаја Посавину са морем које је 20-30 км од села. Другима је пребиловачки атар вијековна жеља и мора. Послије геноцида,

Списак 1.603 породице из 1948. године: Колонисти у Новој Гајдобри

Списак колонизованих породица у Новој Гајдобри (по попису из 1948.) Током четворогодишњег рата од 6. априла 1941. до 27. маја 1945. године, Југославија је претрпела огромна материјална разарања. Рат је однео пуно жртава, дошло је до значајних политичких промена у корист Комунистичке партије Југославије, а одласком превасходно немачке националне мањиме са простора данашње Војводине током 1944. и 1945. године осетио се значајан мањак пољопривредне радне снаге. У склопу плана везаног за обнову земље 23. августа 1945. године, донет је Закон о аграрној реформи и колонизацији. На подручју данашње АП Војводине налазило се укупно 40 % земљишног фонда или 668.412 хектара земље. Ова област проглашена је подручјем тзв. савезне колонизације, тј.

Узнемирени потомци жртава злочиначке НДХ: Оштећена спомен-плоча у Котезима (ФОТО)

Плоча коју је Град Требиње поставио на 75-годишњицу страдања Срба из Поповог поља, а која подсјећа на страшне усташке злочине који су се десили 24 и 25. јуна 1941. године једва је годину дана издржала нетакнута. Ријеч је о спомен плочи која је  опомињала на страшан злочин у коме су припадници локалних усташких формација геноцидне Независне државе Хрватске на превару довели, звјерски мучили и живе у јаму Јагодњачу-Ржани до бацили 47 Срба из Поповог поља и околине. Узнемирени потомци жртава послали су нашој редакцији фотографије на којим се јасно види да је спомен плоча оштећена на више мјеста, а право је чудо да је остала на зиду. ЖРТВЕ ЈАМЕ ЈАГОДЊАЧА Усташе су

Остаци цркве у Љубушком

Миленко Јахура открива: Старац Васо Витковић из Љубушког први старац Вукашин!

17. јула одведена је и друга партија Срба у којој су били: Ристо Малешевић, Јово Јелић и Љубица Јелић, сви из Љубушког и Василије Витковић, стар 95 година, Ристо Витковић, оба из Љубушког. Они су убијени у шуми Гај, према Витаљини, три километра јужно од Љубушког. Ове су жртве усташе нарочито тешко патили, кољући их ножевима, а прича се да су старцу Василију Витковићу говорили: „Вичи живио поглавник , док су му резали ножем браду и кожу са лица. Старац је нато одговорио: „Ради синко свој посао“* Овим текстом желим да допринесем расветљавању околности једног код нас често помињаног догађаја – мучења Светог старца Вукашина у логору Јасеновац од стране усташког

Сјећање на усташке жртве: Служен парастос у Љубљеници

У недјељу 27.8.2017. у селу Љубљеници, општина Берковићи, о. Александар Гајић, парох дабарски и столачки служио је парастос српским жртвама геноцида  из тога угашеног села, из породица Гело и Вукосав. које су комшије Хрвати и муслимани живе спалили у једној појати. Спаљивање су преживјеле Спасенија Гело са тешким опекотинама којима је подлегла и дјевојчица Славојка Вукосав, касније удата Дулаћ, која је умрла прошле године у Новом Саду. Жене и дјеца су живи запаљени у једној штали у Љубљеници, 28. августа 1941.  на православни празник Велика Госпојина. Љубљеница је мало село у историјској жупи Дубраве, у Доњој Херцеговини. До 1992. била је у саставу општине Столац, а сада припада Берковићима, Република

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.