У оквиру обиљежавања Седмице видовданског страдања у знак сјећања на неколико стотина Срба из Поповог поља, код Требиња, које су усташе крајем јуна 1941. године бациле у јаму Јагодњачу, у спомен-капели у Величанима служен је парастос. Потомци жртава присјетили су се својих најближих, који су на превару одведену са својих имања, мучени и живи бацани у јаму. Посмртни остаци жртава су 1990. године ексхумирани и сахрањени у спомен-капели у селу Величани. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/06/28/tvclip028976.mp4 Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Споменици жртвама усташких злочина у Херцеговини стално на … Календар геноцида: 11. август 1941. и 1942. Страдања Срба … 77. година од Видовданског покоља Срба у Доњој Херцеговини

Злочин у Придворици специфичан је по томе што није било свједока јер су побијени сви становници, осим оних који се нису ту затекли. Приредила: Милосава СУПИЋ ВУКОВИЋ Придворица је једно од најстрадалнијих мјеста Срба у Херцеговини у којем су усташе 1941. године побиле све становнике, њих 186, с тим да се не зна колико је било тек рођене, а некрштене дјеце, па се сматра да је жртава било и више од 200. Милан Никчевић, професор историје из Гацка, наводи да је Придворица, село које се налази у Борчу, у гатачкој општини, рана која не може да зацијели и има симболичну важност за Гачане и цијелу Херцеговину. Злочин у Придворици специфичан

У Културном центру у Требињу одржана је промоција стрипа „Понори зла“ о незапамћеном страдању и злочинима над становништвом источне Херцеговине у Другом свјетском рату, аутора Јована Братића из Невесиња. Аутор је на 205 страна, кроз 1.050 фотографија, преко измишљених ликова говорио о историјским, истинитим и стварним догађајима. „Стрип описује догађаје и успоставу усташке НДХ-а на овим просторима и прве злочине на њима. Прича прати и јунски устанак против НДХ-а власти 1941. године и након тога описује догађаје који су били трагични по српско становништво Херцеговине, братоубилачки грађански рат који је располутио редове устаника на ројалисте и револуционаре комунисте“, истакао је Братић синоћ на промоцији. Он наглашава да сам наслов „Понори

Љубињски срез Хрватске власти су почетком јуна 1941, започеле планску ливидацију Срба у источној Херцеговини како би се ријешили бунтовног епског српског елемента према црногорској граници и како би увукли муслимане у злочине и тиме их везали за НДХ, а супротставили их Србима и изложили их тако српској евентуалној српској одмазди. Мора се рећи да су се муслимани у великој већини прихватили улоге коју им је за њих Загреб одредио. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 10. јуна 2017. године. Од 3. до 8.јуна усташко вођство у Љубињу на челу са Леом Тогоналонм, које је на располагању имало масу хрватских усташа из Попова

Невесињски и Гатачки срез Усташки повјереник за Босну и Херцеговину Јуре Францетић посјетио је 9. Јуна 1941. Невесиње и Гацко. Одмах је издао наредбу да се из невесињског и гатачког затвора стријеља по 20 најугледнијих талаца. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. јуна 2017. године. муслимани у великој већини прихватили  улоге коју им је за њих Загреб одредио. У шупама Војног логора у Невесињу у ноћи 9/10 јун масакрирани  су  специјално направљеним гвозденим шипкама, маљевима, кундацима и ножевима: Милсо Глоговац, Ђорђо Вучетић, Никола Мандић, Гојко Чорлија, Ђорђо  Бајовић, Никола Аџић, Петар Савић, Нико Грујичић, Станимир Поповић, Саво Јеремић, Трипо Шолаја, Божо Савић,

Аутор романа Јован Братић из Невесиња, инспирисан српском историјом, илустровао још једну историјску драму на 205 страна После две година рада, Јован Братић из Невесиња издао је стрип „Понори зла“, који говори о страдањима Срба с простора источне Херцеговине током Другог светског рата, њиховој храбрости и борби за слободу. Аутор романа инспирисан српском историјом илустровао је још једну историјску драму, а на 205 страна нацртао је 1.050 кадрова који чине узбудљиву причу о догађајима и људима из Херцеговине који су уплетени у мрежу националних и идеолошких подела и ужасних страдања у Другом светском рату. – Тематика мог стрипа је јунски устанак 1941. године становништва херецговачког, и то први злочини усташки

Извор: Слободна Херцеговина Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 10. децембра 2016. године. Везане вијести: Крваво коло Радачког Бријега | Јадовно 1941. Историја о којој се ћутало: Друго лице „народних хероја …