Гаравице Архиве - Страница 6 од 7 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Гаравице » Страна 6

На Гаравицама гдје су страдали Срби – граде спортске терене?!

9. август 2017.

У Гаравицама код Бихаћа, српском стратишту из Другог свјетског рата, локалне власти праве трим стазу и спортско-рекреативну зону. Завичајна удружења из Српске годинама покушавају да овај локалитет претворе у споменик од изузетне културно-историјске важности. На најаве предсједника Српске Милорада Додика о изградњи спомен-цркве и плоче, које ће свједочити о мучном страдању Срба, из Бихаћа поручују – цркве неће бити. На мјесту гдје су усташке снаге од јуна до септембра 1941. године монструозно убили 14 и по хиљада, углавном Срба, али и Јевреја и Рома, власт у Бихаћу прави рекреативну зону. – Ријеч је о стази 75 центиметара ширине и два центиметра дебљине, за рекреацију грађана. Не ради се ни о каквим

Делегација Владе Српске предвођена министром рада и борачко-инвалидске заштите Миленком Савановићем и министром унутрашњих послова Драганом Лукачем положила је цвијеће у Спомен-подручју Гаравице код Бихаћа, гдје су усташе у љето 1941. године убиле више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба.

Обиљежено 76 година од усташког злочина у Гаравицама

6. август 2017.

Званичници Републике Српске, бројне делегације и представници организација и удружења која баштине антифашизам обишли су данас хумке, запалили свијеће и положили цвијеће у Спомен-подручју Гаравице код Бихаћа, гдје су усташе у љето 1941. године убиле више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, посланици Бранислав Бореновић и Владо Глигорић у име Народне скупштине, делегација Владе Српске предвођена министром рада и борачко-инвалидске заштите Миленком Савановићем и министром унутрашњих послова Драганом Лукачем, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Марија Милић, представници Скупштине Војводине. Вијенце су у Гаравицама положили и представници Борачке организације Републике Српске, Одбора за обиљежавање страдања “Гаравице 1941” и Завичајног удружења “Уна”, града

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас да је усташким злочином у Гаравицама бихаћки простор етнички очишћен, чиме је системски и организовано промијењена структура становништва на том подручју, те да је Срба у Бихаћу, након посљедњег рата, остало веома мало.

Усташким злочином над Србима етнички очишћен бихаћки простор

6. август 2017.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас да је усташким злочином у Гаравицама бихаћки простор етнички очишћен, чиме је системски и организовано промијењена структура становништва на том подручју, те да је Срба у Бихаћу, након посљедњег рата, остало веома мало. “Овдје су у Другом свјетском рату, осим Срба из Бихаћа, који су овдје били већина, убијани и Срби са простора данашње Хрватске и Плитвичких језерa”, подсјетио је Додик у обраћању присутнима у Спомен-подручју Гаравице код Бихаћа, гдје је обиљежено 76 година од страдања више од 12.000 људи тог краја, готово искључиво Срба, које су у љето 1941. године побиле усташе. Он је рекао да је тај пројекат докрајчен у

Сјећање на гаравичке жртве (ФОТО)

6. август 2017.

Историјским часом у Гаравицама код Бихаћа, почело је обиљежавање 76 година од страдања више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба, које су у љето 1941. године побиле усташе. Након историјског часа, у Спомен-подручју Гаравице за страдале је служен парастос на српском, јеврејском и ромском језику. Парастосу присуствују предсједник Републике Српске Милорад Додик, посланик Владо Глигорић у име НСРС, министри рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић и унутрашњих послова Драган Лукач у име Владе Српске, представник српског члана Предсједништва БиХ Марија Милић и лидер ПДП-а Бранислав Боренови, као и представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука. У Гаравицама су и представници Одбора за обиљежавање страдања “Гаравице 1941”, Завичајног удружења “Уна”, Удружења

Сва деца са ове фотографије страдала су од усташке руке

Истину отргнути од заборава

6. август 2017.

Не тражимо освету. Хоћемо само да сачувамо успомене о злочину над српским народом током Другог светског рата, кажу у Удружењу поштовалаца жртава усташког злочина 1941. године на Гаравицама код Бихаћа Бихаћ – „Што год будемо мање спомињали Јасеновац, највећа стратишта српског народа током Другог светског рата у БиХ, Шушњар и Гаравице, друга страна ће чешће и јаче истицати Сребреницу и злочине над муслиманским народом”, рекао је Владимир Лукић на оснивачком скупу Удружења поштовалаца жртава усташког злочина почињеног 1941. године на Гаравицама код Бихаћа. – Не тражимо освету. Хоћемо само да сачувамо успомену и истину о злочину над српским народом, највећем током Другог светског рата у Босни и Херцеговини. Ми на то

Помен гаравичким жртвама

6. август 2017.

У Гаравицама код Бихаћа данас ће бити обиљежено 76 година од страдања више од 12.000 људи бихаћког краја, које су у љето 1941. године побиле усташе. Обиљежавању, које организује Завичајно удружење “Уна”, присуствоваће и предсједник Републике Српске Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, а у име Народне скупштине Републике Српске, народни посланик Владо Глигорић. Према програму обиљежавања, у 11.00 часова биће одржан историјски час, а у 11.15 часова биће служен помен на српском, јеврејском и ромском језику. Обраћање званичника предвиђено је у 12.15 часова, а обилазак хумки и полагање цвијећа у 12.30 часова, најављено је је из Народне скупштине. Почетком Другог свјетског рата 1941. године у Гаравицама

Сутра помен гаравичким жртвама

5. август 2017.

Завичајно удружење “Уна” обиљежиће сутра у Гаравицама код Бихаћа 76 година од страдања више од 12.000 људи бихаћког краја, које су у љето 1941. године побиле усташе. Предсједник Удружења “Уна” Бошко Стојисављевић рекао је Срни да су Гаравице мјесто масовног погубљења, гдје је 1941. године убијено више цивила него што је град Бихаћ имао становника 1949. године, када је постављена спомен-плоча. “На спомен-плочи није било ниједног имена страдалог. Стајале су ријечи `Са трајном успоменом на 12.000 невино и звјерски убијених Срба од стране усташких зликоваца`”, додао је Стојисављевић. Он је додао да је ово велико губилиште слабо познато и запостављено, а свијест о злочину и размјерама покоља који је хрватска

У недјељу помен за стадале Србе, Јевреје и Роме у Гаравицама (ВИДЕО)

3. август 2017.

У Гаравицама код Бихаћа, у недјељу, 6. августа, биће служен помен за више од 14.000 Срба, Јевреја и Рома, који су прије 76 година убијени у усташком погрому. Код спомен подручја биће одржан и историјски час. Гаравице су након Јасеновца и Јадовна, мјесто са највише убијених Срба у Другом свјетском рату. Према званичним подацима тадашњих југословенских власти, усташе су, за само седам дана убиле 12.000 Срба. Процјењује се да је број убијених и већи јер су поједине породице у том покољу нестале, и њихове жртве није имао ко да пријави. Мјесто масовног страдања Срба не смије бити заборављено и убудуће би требало више пажње посветити култури сјећања на ово мјесто, поручили су

Обиљежавање датума страдања Срба да буде дио институционалног система

29. јул 2017.

Бањалука – Предсједник Одбора “Гаравице 1941” Небојша Куштриновић и предсједник Завичајног удружења “Уна” Бошко Стојисављевић информисали су данас српског члана Предсједништва БиХ Младена Иванића о жељи да обиљежавање овог датума убудуће буде дио институционалног система Републике Српске, а не само ентузијазма неколико појединаца. Представници Одбора пожалили су се на тешкоће у организацији и запуштеност терена на којем је за 6. август планирано обиљежавање сјећања на велико страдање Срба, саопштено је из Предсједништва БиХ. Иванић је подржао организаторе, наглашавајући да Република Српска, али и Србија, треба да посвете посебну пажњу обиљежавању сјећања на велико страдање Срба на подручју које је изван њихове територије, посебно истичући стратишта у Гаравицама, Јадовну и Шушњарима

Календар геноцида: 29. јул 1941. Злочини на Банији, Кордуну, Лици, Босанској Крајини

29. јул 2017.

Дугачка Лука, код Топуског, котар Вргинмост. Усташе су у периоду 28. јул – 03. август 1941. године у Дугачкој Луци убиле преко 256 Срба из Старог Села, Катиновца и Црног Потока.. Извор: Душан Баић, Котар Вргинмост у народноослободилачкој борби 1941-1945, Опћински одбор савеза бораца НОР-а Вргинмост, Београд 1980, стр. 814-844(Списак жртава Старог Села). Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005., стр. 343. Петар Зинаић, Геноцид на Кордуну и околици, “Стручна књига”, Београд 1996., стр. 366-367(Списак жртава). Личко Петрово Село. Другу групу Срба из општине Личко Петрово Село похапсиле су усташе 29. јула 1941. године под истим изговором “да иду на рад

Промоција књиге Мирослава Максимовића “Бол” у среду 26. априла у Беграду

20. април 2017.

„Четрнаест сонета који чине књигу М. Максимовића су најпре постављени на подлогу коју обликује путописно-документарни текст “Миострах: трагом предака” а потом претворени у потресно уметничко сведочанство о једном важном тренутку из породичне и националне историје. Тако је и постало могуће да сонет не буде поприште песниковог артизма већ резултат настојања да се поезији врати моћ да сведочи о ономе што је дубоко трагично.“ Р. Микић Драги пријатељи, разговори теку. Дођите, будите с нама. Среда, 26. Април у 19.00 мала сала СКЦ МИРОСЛАВ МАКСИМОВИЋ: БОЛ Учествују: Александар Јовановић, Радивоје Микић, Нeмања Каровић и аутор Уредник и модератор: Весна Капор — Весна Капор уредник говорне редакције Форум Студентски културни центар Краља Милана

У Бањалуци промоција књиге “Злочин над злочинима”

23. фебруар 2017.

У четвртак, 23. фебруара 2017. у 19.00 часова у Банском Двору у Бањалуци одржаће се промоција нове књиге Мире Лолић – Мочевић под насловом “Злочин над злочинима”. У филму Злочин над злочинима, о логорима за дјецу основаним у Независној држави Хрватској свједочила су дјеца логораши , и говорили академик Василије Крестић и историчар Јован Мирковић. Трагом тог филма и с кратким освртом на документарне записе о стратиштима српског народа током Другог свјетског рата, Мира Лолић Мочевић је припремила књигу под насловом: Свједочим Злочин над злочинима чији је саставни дио и ДВД са истоименим филмом. Поред аутора књиге на промоцији ће говорити: Добрила Кукољ, предсједница Удружења логораша Другог свјетског рата из Бањалуке,

То је ствар свих нас

21. фебруар 2017.

Присуствујемо ли, ових дана, још једној обмани намењеној српској глави тако наклоњеној светој истини о једнакости сваке невине жртве? И не само једнакости. Јер кад смо у групи са другима ми стајемо на зачеље, па и кад смо најбројнији не стављамо се на чело. Немам ни ја дилему, свака невина жртва је жртва вредна пијетета. Само имам неки осећај да српске невине жртве далеко заостају у том свеопштем изједначавању у свеколиком уважавању. Природно је разумети патњу других, али природно је, ваљда, да те ране и сузе твога рода највише боле. Или је то погрешно уверење. Погледам иза себе и око себе и шта видим? Споменик над највећим српским градом под

Сонети враћају у живот претке

17. јануар 2017.

Можда је дошло време да Срби, као друштво – без негативних осећања, стваралачки, озбиљно и са самопоштовањем, као неки други народи, у сличној ситуацији – успоставе темељнији однос са геноцидом који су претрпели, као елементом свог идентитетског памћења Књига „Бол” Мирослава Максимовића (1946), коју је објавила „Чигоја штампа”, плод је породичне драме из Другог светског рата. За њу је песник знао од детињства, али у породици о њој није разговарано – и због мајчине трауме, и због „братства и јединства”. А онда, све се распало, и држава грађена на лажним темељима. Аутор је смогао снаге да, недавно, оде и пронађе јаму Безданицу, у коју је у августу 1941. бачена читава

ПРОМОЦИЈА: Књига Радована Пилиповића „Ореоли и сенке”

23. новембар 2016.

У Београду ће се у петак, 25. новембра 2016. у 19 часова у Крипти Храма Светог Саве на Врачару, одржати промоција књиге „Ореоли и сенке – расправе из историје Српске Православне Цркве у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године“ аутора Радована Пилиповића. Књига кроз 22 расправе на различите теме покрива мартирску историју Српске Православне Цркве у Другом Светском Рату на простору Независне Државе Хрватске, сателитске државне творевине Хитлеровог „Новог поретка“. Расправе и студије се односе на страдање српског верног народа, затим свештенства и епископата, успоне и падове културе сећања код Срба, као и спонтано развијање поштовања просијавших новомученика у другој половини XX века. Неки радови су били објављивани у црквеној и