arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Убили малог Марка у очевом наручју

Нови Пазар данас обележава две деценије од дана када је НАТО убио 11 људи. Бомба „Милосрдног анђела“ бачена на стамбену зграду Био је 31. мај 1999. године, леп пролећни дан. Централна новопазарска Улица Стефана Немање била је пуна људи, нарочито деце, јер се у овој „жили куцавици“ налази и највећа новопазарска основна школа „Братство“. Одједном, из правца Косова и планине Рогозне, зачули су се авиони, а одмах потом и страшна експлозија… Разорни НАТО пројектил, кажу тежак више од пола тоне, бачен је на недужни и голоруки народ. Директно су погођени улаз у стамбено-пословну зграду комбината „Рашка“, продавница „ВМ комерца“ и месара породице „Пантовић“. У једном трену 11 Новопазараца буквално је

Ударили подмукло кад је било највише народа

Десеторо невиних људи погинуло је 30. маја 1999. када је НАТО ракетирао мост код Варварина. Троје мртвих у првом, седморо у другом налету на дан Свете Тројице ЗВАЛИ су се: Сања Миленковић (16), Милан Савић (24), Војкан Станковић (31), Зоран Маринковић (33), Ратобор Симоновић (38), Ружица Симоновић (55), Миливоје Ћирић (66), Стојан Ристић (56), Тола Апостоловић (74) и Драгослав Терзић (68). Неко је кренуо пут порте Цркве Успења Пресвете Богородице: славила се Света Тројица, свечан дан за Варварин. Неко, опет, до пијаце, јер је недеља пијачни дан у вароши. Сви страдали недалеко од богомоље 30. маја 1999. године у НАТО бомбардовању моста на Великој Морави. – Наша Сања је била

Хронологија НАТО злочина: 30. мај – ракетиран Варварин, погинуло 10 цивила

Погођена је и специјална болница за туберкулозне болеснике, старачки дом, два павиљона у центру за избеглице у Сурдулици. Животе је изгубило најмање 17 дјеце и немоћних стараца На данашњи дан током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију бомбардован је мост преко Велике Мораве у Варварину. Погинуло је 10, а тешко рањено 17 мјештана те варошице. Била је Света Тројица, вашар и пијачни дан. Нешто после 13 часова НАТО бомбардери у првом налету срушили су мост преко Велике Мораве и усмртили троје људи. Вратили су се после пет минута када су многи већ притекли у помоћ повријеђенима. Тада је погинуло још седморо мјештана Варварина, а више десетина рањено. Најмлађа жртва Сања

АМЕРИКАНАЦ СНИМА ФИЛМ О ТРГОВИНИ ОРГАНИМА НА КОСОВУ: Злочини из „жуте куће“ не застаревају

Роман Веселина Џелетовића „Српско срце Јоханово“, истинита прича о богатом Немцу коме је пресађено срце српске жртве у „жутој кући“ на Косову, оживеће у филму радног наслова „Жетва“ Роман Веселина Џелетовића „Српско срце Јоханово“, истинита прича о богатом Немцу коме је пресађено срце српске жртве у „жутој кући“ на Косову, оживеће у филму радног наслова „Жетва“ америчког аутора Пола Кампфа. Овај редитељ, сценариста и продуцент, чији је последњи филм Imprisioned са Лоренсом Фишбурном пре неколико дана премијерно приказан на маркету у Кану, за „Новости“ каже да је прву понуду продуцента Драгана Ивановића из „Бандур филма“ одбио, али, онда је прочитао књигу… – На путу од Лос Анђелеса до Сан Франциска

Војне споменице уручене припадницима 549. моторизоване бригаде

Припадницима 549. моторизоване бригаде и члановима породица погинулих старешина, војника и цивилних лица у сали Народног позоришта у Лесковцу уручене су војне споменице поводом двадесетогодишњице одбране отаџбине од НАТО агресије, наводи се у саопштењу Министарства одбране. Ратни командант 549. моторизоване бригаде генерал у пензији Божидар Делић, генерал у пензији Владимир Стојиљковић, начелник Управе за људске ресурсе Генералштаба Војске Србије бригадни генерал Саво Иришкић и командант Трећег центра за обуку пуковник Слађан Цветковић уручили су војне споменице члановима породица погинулих припадника 549. моторизоване бригаде, ратним припадницима бригаде који су пензионисани и премештени и активним припадницима Трећег центра за обуку који је правни следбеник призренске бригаде. Командант Команде за обуку генерал-потпуковник Ђокица

Јунак са Паштрика живи од надница

Андрија Лукић (41), војник из чувене битке и актер сјајног филма емитованог у недељу вече на РТС. Добровољац из Подујева данас је расељено лице у Мердару Поручио бих младима да, као што смо и ми тада волели и бранили своју државу, и они поштују нашу Србију, јер је она наша кућа. Филм о биткама за Паштрик, који је емитован у понедељак увече на РТС, снимљен је изванредно! Све је тако аутентично, да просто не би могло боље да се сними, нити уради – поручује Андрија Лукић (41), један од актера филма и ратника који се на лицу места борио са терористима УЧК, потпомогнутим НАТО авијацијом. Добровољно се пријавио за служење

Кад се отаџбина бранила на Паштрику

Битка је остала забележана као одлучујућа битка за копнену офанзиву НАТО пакта. За НАТО, како је наводио главнокомандујући генерал Весли Кларк, било је то питање да ли ће се проливати крв америчких војника На данашњи дан пре 20 година почела је копнена офанзива УЧК снага из правца Албаније. Почела је битка на планини Паштрик која је била одлучујућа у последњим данима рата. Битка на Паштрику је други део копнене офанзиве коју су из правца Републике Албаније ка Косову и Метохији покушали да изведу УЧК терористи у сарадњи са НАТО снагама и регуларним јединицама Војске Албаније. Кад је постало јасно да офанзива на Кошарама није дала резултате и да у том

ИСПОВЕСТ ЖРТВЕ АЛБАНСКИХ ТЕРОРИСТА: Живим са два метка и чак 50 гелера у телу

Роберт Стипић из Грделице, током НАТО агресије преживео напад из заседе. Око мене сви су били повређени. А онда нас је погодила нова ракета Роберт Стипић (48) из Грделице већ двадесет година живи са стравичном успоменом на НАТО агресију и косовско ратиште, када је само пуком срећом, као припадник Војске СРЈ, успео да преживи напад албанских терориста из заседе. На то га свакодневно подсећају и два метка и више од 50 гелера, које лекари нису смели да изваде из његовог тела. Један куршум остао је заглављен близу кичме, а други у препони, због чега је остао инвалид. Тог 29. маја, пре тачно 20 година, Роберт је на Косову погођен са

Монд дипломатик: Највећа лажна вијест с краја 20. вијека

НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије /СРЈ/ 1999. године, које је трајало 78 дана, храњено је медијским лажима с циљем усклађивања мњења западног становиштва са ставом власти главних држава, а главни дезинформатори су биле западњачке владе, НАТО и најугледнији медији, пише француски „Монд дипломатик“. Аутори Серж Алими и Пјер Рамбер истичу да неке од посљедица овог рата и даље имају тежину у међународном животу. „У вријеме првог рата од његовог настанка 1949. године, НАТО је одлучио да нападне државу која није пријетила ниједној држави чланици. Изговор је био хуманитарни мотив и дјеловао је без мандата УН. Такав преседан је послужио САД 2003. године у вријеме инвазије на Ирак, такође потпомогнут кампањом

„Ми тада нисмо гледали која сила напада и која је јачина те војске, ми смо бранили светињу, Србију, до задњег“

Да није било победа на Кошарама и Паштрику, ми не бисмо имали кумановски Војно-технички споразум о прекиду непријатељстава, имали бисмо безусловну капитулацију из које не произилази Резолуција 1244 Документарно-играни филм „Ратне приче са Паштрика“ премијерно ће бити приказан у Дому Гарде на Топчидеру, 23. маја у 20 часова. Филм ће, такође, премијерно бити емитован на двадестогодишњицу почетка борби на Паштрику, 26. маја у 21 час на Првом програму РТС-а. Битка на Паштрику је пример војничке снаге, вештине, професионализма, беспримерне храбрости, и победе, али и део наше заборављене историје, плански и намерно заборављане, која на овај начин постаје део нашег свакодневног живота. Највећи део Србије није чуо ни за планину под

Хронологија НАТО злочина: 22. мај – бомбардована термоелектрана „Колубара“

Према подацима Пентагона, за 60 дана агресије на СРЈ НАТО авијација је дејствовала са више од 14 000 вођених и невођених бомби На мети НАТО агресора шездесетог дана бомбардовања Савезне Републике ЈУгославије нашла су се електроенергетска постројења. Бомбардована је термоелектрана „Колубара“ у Великим Црљенима. У нападу је повријеђено 11 људи. Гађана су иста мјеста на која је у претходна три напада дејствовано графитним бомбама. Погођена су и разводна постројења трафо-станица у близини. Око 2.30 са четири графитне бомбе погођена су постројења „Електроистока“ у Брзом Броду. Карбонским влакнима покривено је око 15 хектара због чега је дошло до ланчаних кратких спојева који су проузроковали распад мреже. Ниш, Лесковац, Врање и Прокупље

СЕЋАЊЕ НА ХЕРОЈА СА КОШАРА: Одата почаст Горану Остојићу

У Јагодини је у уторак одржана комеморативна свечаност поводом погибије комаданта 63. падобранске бригаде Горана Остојића на Кошарама у борби са албанским терористима У Јагодини је у уторак одржана комеморативна свечаност поводом погибије комаданта 63. падобранске бригаде Горана Остојића на Кошарама у борби са албанским терористима. Свечаност је одржана на теренима основне школе, која носи име Остојица, а учестовали су падобранци 63. падобранске бригаде Војске Србије, припадници специјалне војне јединице, каратисти Јагодине и Горњег Милановца, извиђачи… Њих је поздравио мајор 63. падобранске брогаде Милован Илић, а свечаност је почела полагањем венаца на спомен бисту Остојићу у холу школе и падобранским скоковима. Падобранци су носили заставу Србије и заставу 63. падобранске

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: НАТО бомбама хтели да нам затру потомство

На данашњи дан, на празник Спасовдан пре две деценије, Алијанса бомбардовала КБЦ „Драгиша Мишовић“ у Београду Све се затресло, одједном. Земља, зидови, прозори, болнички кревети. Сасула су се стакла, помешала са циглама и, све је полетело. Простор су испунили, јачи од експлозије, јауци очајних пацијената. До њих су готово летели лекари и сестре. Ужас и паника загосподарили су и породилиштем у коме је петнаестак беба уписивало прве дане живота. Двадесети мај, 1999. године, Спасовдан, а педесет осми дан НАТО напада на СРЈ. У 446. налету бомбардера смртоносни пројектили усмерени су на Клиничко-болнички центар „Драгиша Мишовић“, на београдском Дедињу. Није било спаса за пацијенте на клиници за неурологију. Зора Бркић, Бранко

Покренута иницијатива за подизање споменика у Новом Саду ЖРТВАМА НАТО АГРЕСИЈЕ

Српска десница покренула је данас иницијативу за изградњу споменика жртвама НАТО агресији у Новом Саду. “Од 24. марта до 10. јула 1999. године Нови Сад као и читава територија тада Савезне Републике Југославије била је засута бомбама НАТО агресора. Ни данас, 20 година од бомбардовања у којем је страдао и велики број Новосађана не постоји спомен обележје посвећено жртвама овог стравичног злочина. Како би сачували сећање на све страдале, али и опомену да не смемо никада више дозволити страдање нашег народ, Српска десница покреће иницијативу да се у Новом Саду подигне споменик жртвама НАТО агресије” стоји у саопштењу. Петиција за подизање спомен обележја моћи ће да се потпише на штандовима

КОМЕНТАР: Жртве

Две деценије од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију нисмо пребројали жртве највећег злочина у нашој новијој историји Пропуст, објективни разлози или политички мотиви? Који је разлог што и две деценије од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију нисмо пребројали жртве највећег злочина у нашој новијој историји? Страдале поименце не знамо, али добро знамо да је за 78 дана било 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. Кога су убили? Знају само они који су остали да их се сећају и оплакују. Ми остали ћутимо, процењујемо, одлажемо… Тако смо одлагали и ћутали и о Јасеновцу. На

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.