До данас није званично познато колико је људи страдало за 11 недеља 1999. године Ни после две деценије од бомбардовања Савезне Републике Југославије, жртве НАТО агресије нису пребројане. До данас није званично познато колико је људи страдало за 11 недеља 1999. године. Незванични подаци говоре да је погинуло око 2.500 цивила, међу којима 89 деце, и око 1.000 војника и полицајаца док је 12.500 рањено и повређено. С друге стране, Фонд за хуманитарно право документовао је страдање 754 особе. Четворо посланика посланичког клуба ПС-НСС-УСС, који су део владајуће коалиције, зато, доставили су Скупштини Србије предлог о образовању Комисије за истрагу и утврђивање броја жртава НАТО агресије, која би утврђивала број

У приштинској скупштини спрема се резолуција с циљем да се кривица за злочине пребаци на Београд и спречи могући компромис Комисија косовске скупштине припремила је нацрт резолуције у којој се од власти у Београду тражи да „призна геноцид који се на Косову и Метохији догодио од 1998. до 1999. године“, казни криминалце и надокнади начињену штету“?! Овај најновији потез албанских представника наставак је низа бесмислених акција, које су кулминирале увођењем екстремних такса на српску робу и упорним покушајима да се свету прогура прича да је током сукоба силовано чак 20.000 Албанки, иако надокнаду прима тек стотинак жртава. Представници наше владе немају дилему: овакви потези срачунати су да би се обесмислио

Стално је говорио својим родитељима: „Шта ако ја не идем, да дође неко из Суботице да ми брани праг куће“ – рекла је Горанова супруга Јелена КО ће да брани праг моје куће, ако не ја – говорио је Горан Раичевић својим најближима пре него што се за време НАТО агресије на СРЈ 8. априла 1999. прикључио ратној јединици Приштинског корпуса. Четири недеље касније, на данашњи дан, на Ђурђевдан, стигла је страшна вест да је снајпериста терористичке ОВК угасио живот славном атлетичару, вишеструком шампиону Балкана и Југославије. Велика човек, спортиста, патриота требао је 26. јуна 1999. да прослави 36. рођендан. ЗАСЛУЖУЈЕ ПРАВИ МЕМОРИЈАЛ Горану Раичевићу је испред стадиона Партизана подигнут

У гранатирању аутобуса „Ниш-експреса” погинуло је 46 путника „Лежи угљенисано тело с подигнутим рукама, прилазе да га однесу и како га додирну оно се распадне. Ничег није било што није сагорело”, каже Бобан Секулић, сниматељ РТВ Приштина. Он је заједно с колегом Гораном Копривицом, међу првима, дошао на место злочина. Док су долазили и њих је гађала авијација, преживели су напад и наставили, а Бобан говори да је чуо застрашујући хук треће бомбе и да су се од њене детонације отворила врата на њиховим колима док су били у покрету, а да је амбуланто возило нестало и да су га неколико тренутака касније приметили сурвано испод пута. Злокобне експлозије учиниле

Драгиша (62) и Зорица (57) Петровић из Грачанице живе само да би се сећали двоје деце настрадале у Нато бомбардовњу аутобуса Ниш-експреса 1. маја у Лужану код Подујева Деца Петровића, Никола (17) и две године млађа Марија, као и њихова бака Смиљана (65), погинули када је Нато бомба погодила аутобус који је саобраћао на релацији Ниш-Приштина. Враћали су из Прокупља, где су били у гостима. Никола је за који дан требало да прослави седмнасети рођендан. Али тог 1. маја 1999. године, са баком и сестром није стигао у Грачаницу. Погодиле су их Нато бомбе које су гађале аутобус „Ниш експреса“ у Лужану код Подујева. Зорица (57) и Драгиша (62) Петровић из Грачанице живе само

У НАТО бомбардовања Мурина, једном од најтежих злочина током агресије на СР Југославију, страдало је шест цивила, од чега троје дјеце У Мурини ће данас бити обиљежено двије деценије од када су се разорни пројектили НАТО пакта сручили на лимски мост и недужне мјештане ове варошице на сјеверу Црне Горе. Из Организационог одбора за обиљежавање годишњице, порталу ИН4С су казали да ће овај датум заједно обиљежити епархија Будимљанско-Никшићка и мјесна заједница Мирино. „Литургију ће служити владика Јоаникије и митрополит Амфилохије у 9 часова у храму Св. Петке у Мурини, а опело у 11 часова на споменику, гдје ће говорити Живадин Јовановић, владика Јоаникије и митрополит Амфилохије“, казали су нашем порталу. У НАТО бомбардовања Мурина,

Све је то патетична статистика”, гракнуће ухрањена гомила перача крви са ветробрана НАТО-ових летећих убица. Она иста бесловесна маса френетичних натофила чија ће добродошлица Солани, Анри-Левију и осталим србофобним заговорницима одстрела Србије остати уписана попут олимпијских рекорда у дисциплини подаништва злочинцима и издаји отаџбине Те ноћи, 29/30. април, наши традиционални пријатељи ракетирали су Генералштаб у центру Београда. Он, дежурни у Градском штабу цивилне заштите, похитао је са екипом да спасава рањене. Пажљиво израчунавши време, убице су се вратиле дванаест минута касније и бомбардовале исто место. Он је остао без обе ноге и тла под њима. Нису му давали много шанси, али је преживео. Од њега и данас можемо учити како

У Бањалуци ће данас бити отворена изложба „Агресија у 78 слика“ београдског Културног центра „Чукарица“, на којој ће бити представљено 78 фотографија које су настале од 24. марта до 10. јуна 1999. године, у вријеме НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. Изложбу, чији је аутор фото-репортер београдских „Вечерњих новости“ Зоран Јовановић, организују Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Студентска организација Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци. Осим Јовановићевих, на изложби ће бити представљене и фотографије његових колега из „Новости“ – Матије Коковића, Милоша Цветковића, Горана Шљивића, Драгана Миловановића, Алексе Станковића, Игора Маринковића, Николе Фифића, као и фотографије фото-репортера Танјуга Раде Прелића, саопштено је из Републичког