Потпоручник Маринос Рицудис је 1999. године одбио наређење да се придружи НАТО флоти Командант ратног брода “Темистоклис” се побунио заједно са својим морнарима и вратио брод у луку Када је НАТО отпочео бомбардовање СР Југославије, Грчка је из политичких разлога одбила да учествује у директним нападима. Међутим, будући да је Грчка у НАТО савезу, морала је да пошаље у Јадран један ратни брод. Ратним бродом “Темистоклис” командовао је потпоручник ратне морнарице Маринос Рицудис, који, заједно са посадом одбија да се прикључи НАТО флоти у Јадрану. Потпоручник Ритсоудис се оглушује о наређење, и враћа брод “Темистоклис” у луку. “Као православац не могу да бомбардујем братски народ”, изјављује тада Маринос Рицудис. Грчки

НАТО бомбардовање је пуковника Миленка Павловића затекао на месту команданта 204. ловачко – авијацијског пука. Тада се само 14 авиона „миг 29“ могло супротставити НАТО авијацији са 600 најсавременијих летелица. Са упола мањим дометом радара и три пута мањим дометом ракета наши пилоти су били немоћни. Ипак, сви су беспоговорно извршавали задатке. Првог дана бомбардовања катапултирала су се из погођених авиона два пилота. Два дана касније, 26. марта, мајор Зоран Радосављевић погинуо је изнад Бијељине. Потом, по наређењу Команде ратног ваздухопловства, у сусрет непријатељским формацијама полетео је само један „миг 29“. У полуисправном стању постајали су лака мета. Пуковник Миленко Павловић знао је да сваки лет носи такав ризик. Када

Пуковник Славиша Голубовић, један од командира у Трећем ракетном дивизиону током агресије НАТО-а, објавио је књигу која представља најкомплетније сведочење о обарању „невидљивог” Ф-117А и другим драматичним догађајима Полетање америчког авиона Ф-117А с писте италијанске базе Авијано протекло је уобичајено. Пролазећи изнад територије Словеније, авион улази у ваздушни простор Мађарске, где га авио-цистерна допуњује горивом. У ваздушни простор СРЈ улази дуж границе с Румунијом. Пилот поноса америчког ратног ваздухопловства, „стелт” бомбардера, Дејл Зелко, имао је велико искуство летећи у операцији „Пустињска олуја”, али је пре полетања ка Србији, 27. марта, слутио да ће лет у српском ваздушном простору бити веома опасан и ризичан. – Српски систем ПВО био је екстремно

Борци са прве линије познате битке на Паштрику дошли у Београд да поруче како је иницијатива да ратници из 1999. добију споменицу прави потез у право време Пут за Београд, јунаци одбране Космета са планине Паштрик из јуна 1999. планирали су раније… Пошто их је у главном граду сачекала информација да Канцеларија председника Републике планира могућност да учесници најтежих борби на Косову и Метохији добију признања, слична накадашњим споменицама, коју су ексклузивно објавиле “Новости”, одмах после састанка у Управи за ветеране Министарства одбране покуцали су и на врата редакције. – Само да се захвалимо што пишете о нама и никада нисте заборавили жртве које цео народ поднео 1999. – Ово

Контра-адмирал у пензији Бошко Антић поручује да српска војска није изгубила рат, већ је „свој део рата добила“. Војска води оружану борбу, а рат води држава, рекао је Антић, некадашњи начелник Школе националне одбране. Припадници некадашњег Приштинског корупса упутили су апел медијиам да више пишу о борцима који су бранили Србију. – Ми смо историју писали својом крвљу, а ви то урадите пенкалом, поручили су они и истакли да су и сада спремни да се боре, ако држава позове. Нисмо се оглашавали 18 година, били смо чак и сатанизовани и блокирани у медијима, малтене смо проглашени кривим што смо бранили државу, рекао је на конференцији за новинаре старији водник Жарко

“Ни једног јединог тренутка нисам осећао страх, јер нас није напала Русија” – “рапортирао” је Недељковић и оставио без текста госта из Пентагона Ма колико мале и слабо наоружане државе, уколико им је основна карактеристика морал и дух, у стању су да се супротставе силницима, поготово у овим историјски турбулентним временима када се све више звецка оружјем, а сила све више замењује право и правду. Безброј пута цитиран је Карл Филип фон Клаузевиц, пруски генерал и војни историчар који је у својим делима истицао разноразне аспекте рата, али је највише упамћена његова реченица како је “рат само наставак политике, али само другим средствима”. Преминуо већ далеке 1831. године и сахрањен

„Војнике са Кошара није поразио рат, њих је поразио мир потписан у Куманову“ рекао је Ненад Милкић на представљању књиге у Београду. У Дому војске Србије у Београду је 8. јуна представљена књига Ненада Милкића „Зов карауле“ – други део трилогије „Ми смо бранили Кошаре“ посвећена страдалим и преживелим припадницима војске СР Југославије који су 1998. и 1999. године животима бранили државну границу према Албанији. Како је аутор раније најавио, ово је било и последње представљање књиге, пре објављивања трећег тома. Трећи том ће, по речима Ненада Милкића, бити круна целокупног рада и потпуно заокружење приче о Кошарама. Промоцију у Дому војске је организовало удружење грађана „Српски Светионик“, па је

Генерал Небојша Павковић, из финског затвора, о заборављеним јунацима одбране земље 1999. Битка за Кошаре била је страшна. Уз велике жртве, од 9. априла до 14. јуна зуставили смо пробој терориста ка Дреници. Али, битка на Паштрику, која је трајала од 26. маја до 14. јуна, у нашим борбеним документима забележена је као најтежа. Поред припадника терористичке ОВК и регуларне војске Албаније, тукли смо се и против Стратешке авијације САД која је само 26, 27. и 31. маја на наше положаје изручила око 200 најразорнијих бомби које су делове планине претвориле у “месечево тло”. Говори овако, ексклузивно за “Новости”, из затвора у Финској, бивши начелник ГШ Војске Србије и Црне

Београд — Бомбардовање СРЈ било је експериментални рат НАТО-а, каже пензионисани италијански генерал НАТО и војни дипломата Бјађо ди Грација. Осим тога, Ди Грација прави паралелу између тог бомбардовања и бацања атомске бомбе на Нагасаки. “То је био експериментални рат који је НАТО-у послужио да, између осталог, тренира своју авијацију у нападу где је била неупоредива диспропорација између онога који напада и онога који се брани”, каже Ди Грација. Он је то рекао у интервјуу за Политику, који је дао када је прошле недеље боравио у Србији поводом објављивања његове књиге “Зашто је НАТО бомбардовао Србију” у коју је преточио своја искуства из службовања. Коментаришући паралелу коју изводи између бомбардовања

Агресијом НАТО-а на Србију и Црну Гору прекршени су сви међународни закони и она је изведена јер је Савезна Република Југославија /СРЈ/ тада била сама, а није се одрицала свог достојанства и интегритета, рекао је бивши генерал НАТО-а Бјађо ди Грације. Ди Грације, који је и аутор књиге “Зашто је НАТО бомбардовао Србију 1999?”, рекао је на промоцији у београдском “Медија центру” да данас нико не предузима акције против Сјеверне Кореје не само зато што она има нуклеарно наоружање, већ зато што иза ње стоји Кина. “Иза Србије и Црне Горе те 1999. године нико није стајао. Зато су НАТО бомбардери кренули овамо у покушају да успоставе нови свјетски поредак.

Драги пријатељи, Желим да са свима вама поделим ову истиниту причу. У јеку офанзиве разних НВО и шпартања Србијом Блера, Шредера, Јахјаге, желим да „oголим“ њихово „миротворство“ и друштво које нам нуде. Прочитајте, нама на знање и наук. *** ЗЕМЉА ЧУДА 1999. године, наша војска и полиција су се управо повукле са Косова и Метохије. Окупационе снаге улазе у Пећ и омогућавају погром преосталих Срба… Мој пријатељ није убијен. Имао је срећу да је врхунски хирург и да су му Италијани понудили заштиту. Желели су да живи не би ли живели и они којима је тих дана била неопходна његова помоћ. Ћутао је, мислећи само на једно. Домоћи се манастирских врата