Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Branioci Kosmeta zaslužuju priznanje

Datum objave: ponedeljak, 14 avgusta, 2017
Objavljeno u Srbija 1999
Veličina slova: A- A+

Borci sa prve linije poznate bitke na Paštriku došli u Beograd da poruče kako je inicijativa da ratnici iz 1999. dobiju spomenicu pravi potez u pravo vreme

Vodnik Žarko Petrović (na čelu), pukovnik Milutin Filipović (treći sleva), major Dragan Stanković (treći zdesna) i njihovi borci,Foto N. Fifić
Vodnik Žarko Petrović (na čelu), pukovnik Milutin Filipović (treći sleva), major Dragan Stanković (treći zdesna) i njihovi borci,Foto N. Fifić

Put za Beograd, junaci odbrane Kosmeta sa planine Paštrik iz juna 1999. planirali su ranije… Pošto ih je u glavnom gradu sačekala informacija da Kancelarija predsednika Republike planira mogućnost da učesnici najtežih borbi na Kosovu i Metohiji dobiju priznanja, slična nakadašnjim spomenicama, koju su ekskluzivno objavile “Novosti”, odmah posle sastanka u Upravi za veterane Ministarstva odbrane pokucali su i na vrata redakcije.

– Samo da se zahvalimo što pišete o nama i nikada niste zaboravili žrtve koje ceo narod podneo 1999. – Ovo su otprilike bile prve reči koje je izgovorio stariji vodnik Žarko Petrović, čovek koji je zapovedao na Gorožupu borbenom grupom od nekoliko desetina vojnika. Ta mala, ali odabrana družina je “prelomila” šiptarske juriše i svaki put ih vraćala na početne položaje.

Bitka na Paštriku, “Strela 2” kako su je nazvali NATO planeri, trajala je od 26. maja, a vrh NATO koplja slomljen je u noći između 5. i 6. juna borbama prsa u prsa kod Zimske karaule Gorožup. Na vojištu širokom par kilometara, na vrhovima od 1.200 metara, borilo se oko 170 naših graničara i vojnika brigade iz Prizrena. Prethodno strateška NATO avijacija je neprekidno tukla linije odbrane srpske vojske po dubini, a nekoliko hiljada albanskih pešadinaca krenulo je u juriš ka dolini Drima od 4. juna.

Prisećajući se tih događaja Vladimir Jovanović,Beograđanin, sam učesnik te bitke kaže:.

– U 35 godina života, teže od bitke na Paštriku padalo mi je samo ćutanje vezano za ove događaje. Godinama se niko nije setio da uči decu kako smo branili otadžbinu. Bio sam najmlađi vojnik tamo, sa 18, i ponosan sam što sam bio u stroju junaka koji se nisu plašili ni aviona ni artiljerije ni bajoneta – priča Vladimir.

Major Dragan Stanković, tada komandant odreda sa Paštrika, kroz smeh odbija da govori o boju koji učesnici zovu Termopili na Paštriku. Pravda se da je još u aktivnoj službi u Vojnoj akademiji i “gura” vodnika Žarka Petrovića.

– Najstrašnija bitka počela je 5. a da smo pobedili znao sam već 6. ujutru – govori Petrović. Prethodno su nam artiljerijom razorili celu karaulu i položaje koje smo držali i bogami, izginulo se. Ali, umesto da se povlačimo na rezervne položaje izvukli smo se napred. Deo mojih ljudi i ja sa njima čekali smo juriše, sakriveni ispod uzidanog letnjeg puta baš na kraju livade niz koju smo pretpostavili da ide glavni udar.

Borbena grupa vodnika Petkovića (poslednji sleva) 1999.foto Ž.Petrović
Borbena grupa vodnika Petkovića (poslednji sleva) 1999.foto Ž.Petrović

Stotine albanskih pešadinaca krenulo je vododerinama na ovom pravcu, a čekalo ih je dvadesetak vojnika polukružno tačkasto raspoređenih. Petrović je, kažu, komandovao paljbu tek pošto su prednje linije protivnika došle na pet metara od položaja. I celu noć je trajalo puškaranje, bacane su bombe, bilo je borbi bajonetima u rovovima.

– Prvi koji nam je došao u pomoć bio je vodnik Kozina sa svojim pozadinskim vodom. General Delić tada nije imao drugu rezervu. Pokojni zastavnik Sava Erdeljan te noći nam je “ladom nivom” iz Šeh Planeje, pod strašnom vatrom, doneo dodatnu municiju i po dve bombe. Bio junak nad junacima – seća se Petrović.

Masakr koji su doživeli albanski jurišnici, kažu, bio je prekretnica u lomljenju poslednje NATO ofanizive na KiM. Ne zna se da li je te noći više albanskih vojnika i plaćenika poginulo u napredovanju ka Drimu ili u pokušaju da izvuku ranjene koji su zapomagali na kamenu.

DA SE NE ZABORAVI

– Na Paštriku smo im vratili za Košare. Šta vredi – dodaje junak. – Do sada Srbija se pravila kao da smo ratovali za svoj groš. Komandant Pavković u zatvoru, naš Laza jedva živ izašao, general Boža Delić je od muke oboleo… Red je da država malo digne glavu – tvrdi vodnik Petrović.

Autor: Dragan Vujičić

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Bitka za Košare među najsvjetlijim trenucima srpske istorije

Pucaj ako si junak: Herojska priča o Tiboru i „Spartancima“ s Košara

Održan pomen mučenicima – herojima Košara u manastiru Rukumija

Valjevo pamti pilota – heroja




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top