Пошту страдалима пре 19 година код споменика “Зашто?” одали су представници РТС-а, државних органа и породице погинулих Београд – Тачно у 2.06 ноћас навршило се 19 година од убиства 16 радника Радио-телевизије Србије (РТС) у НАТО бомбардовању зграде у Абердаревој улици, а пошту страдалим код споменика “Зашто?” одали су представници РТС-а, државних органа и породице погинулих. После минута ћутања, у име РТС-а венце су положили и запалили свеће генерални директор РТС-а Драган Бујошевић и председник Управног одбора РТС-а Владимир Вулетић, као и породице убијених радника, наводи се на сајту РТС-а. Мирослав Медић, брат убијеног Синише, обратио се окупљенима запитавши – Зашто? “Деветнаест година већ стојимо овде испред споменика ‘Зашто?’ да

Данас се навршава 19 година од НАТО бомбардовања зграде Радио-телевизије Србије /РТС/, када је погинуло 16 раднике те телевизије, што је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ. У ноћи 23. априла 1999. године у 2.06 часова у агресији на Србију, НАTО је извршио напад на зграду РТС у центру Београда. Међународна организација за људска права “Хјуман рајтс воч” је 2000. године саопштила да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде телевизије. Удружење новинара Србије /УНС/ и Синдикат новинара Србије позвали су новинарске асоцијације и синдикате из држава чланица НАTО-а да затраже у својим земљама независне истраге тог ратног злочина. Челници НАTО-а тврдили су да

Не могу да дигнем руку на себе, а хоћу Топао, сунчан априлски дан у Сурдулици. 27. април 2009. Зраци падају и обасјавају брзу, бистру реку Врлу, а ветар који долази са околних брда, док стојимо испред новосаграђене куће Милићевих, увлачи се под кожу. Изазива неподношљиву језу у пустој улици Змај Јове. Десет година које следе носе са собом трауматична сећања на 27. април 1999. године. Тада су две бомбе разорне моћи погодиле породичну нову кућу Војислава Милића у којој су девет лица погинула, од тога шесторо његових најмилијих. На мермерној плочи постављеној на кући, у којој нико не станује, стоје имена погинулих: Стаменке (66), Александра (37), Весне (37), Миљане (15),

Екипа Радио-телевизије Републике Српске /РТРС/положила је вијенац на споменик “Зашто?” у београдском Ташмајданском парку у знак сјећања на 16 радника Радио-телевизије Србије /РТС/ који су страдали на својим радним мјестима 1999. године у злочиначком НАТО бомбардовању. У знак сјећања на страдале колеге екипа малог фудбала РТРС-а учествоваће у меморијалном турниру у малом фудбалу “Играјмо за 16”, који се у организацији РТС-а одиграва у Паско арени. Капитен екипе РТРС-а Милорад Арлов изјавио је да та екипа на турниру, који се одржава 19 година, учествује осми пут. “Веома нам је драго што нас РТС, наша братска кућа позива још од 2011. године да нашим присуством одамо почаст жртвама злочиначког НАТО бомбардовања 1999.

У кући на самој административној линији у првим сатима Васкрса од Нато бомби страдали једанаестомесечна Бојана и њен отац Божина Тошовић. Девојчица погинула у очевом наручју… Дан уочи Васкрса, село је било пуно људи. Не само мештана већ и расељених са Космета који су ту надомак административне линије код рођака и пријатеља пронашли уточиште. Иако су нас и до тада бомбардовали, надали смо се да ће нас барем за Васкрс поштедети. Али, на жалост, то Васкршње јутро нам је било једно од најтежих током бомбардовања. Часлав Милошевић, каои остали житељи Мердаране заборавља Васкрс 1999. године, када је ово куршумлијско село на самој административној линији са Косметом током Нато бомбардовања засуто

Ћурприја  – Грађани Ћуприје, данас су обележили 19 година, од бомбардовања овог градића на Великој Морави које је НАТО авијација први пут извела у 00,40 сати 8. априла, када је са 11 пројектила разорен центар града.   Последице НАТО агресије видљиве су и данас на бројним објектима: Касарни војске, згради Електродистрибуције, робној кући у центру града… . Обележавање су уприличили сами грађани, они који су у овом нападу изгубили највише: куће, станове и другу имовину и били рањени, евакуисани и расељени у нужни смештај.   Разарање је било такво, тврде Ћупричани, да га овај градић „није доживео у преко седам векова дугој историји”. Тада је потпуно срушено 30 индивидуалних кућа и 70

Припадници 126. бригаде ваздушног осматрања, јављања и навођења су на Маљену одали пошту поручницима Жељку Савичићу и Синиши Радићу који су страдали 6. априла 1999. године, саопштила је Војска Србије. Заменик команданта 126. бригаде ВОЈИН пуковник Драган Радовановић, подсетио је присутне на животе поручника Радића и Савичића и тренутак када су храбро страдали обављајући дужност. У цркви подигнутој на месту погибије, на Краљевом столу, парастос је служио епископ ваљевски Милутин. На спомен-обележје погинулим припадницима 126. бригаде ВОЈИН цвеће су положиле породице, колеге из бригаде, делегације Команде Ратног ваздухопловства и ПВО, СУБНОР-а, Града Београда и општина Сурчин и Пожега. Аутор: Аутор: M.Г. Извор: ПОЛИТИКА Везане вијести: Нашли смо Ениса, хероја са Кошара „Остао

Пише: Мира Канкараш Тркља Тек 20 година од санкција, Амбасада САД у Београду је позвала српске фирме чија су средства била заробљена у Америци да јој се јаве. Са исплатом оног што је остало почели су крајем прошле године. То је тек део првог чина економског геноцида који над Србијом траје од 1992, каже економиста Зоран Вујовић. Требало је да прође 18 година па да домаћа научна и стручна јавност укаже да је НАТО агресијом на Србију начињен еколошки геноцид. Ових дана је економиста Зоран Вујовић промовисао термин економски геноцид, коме је, по његовом мишљењу, Србија изложена још од 1992, када су уведене санкције УН. Њихово укидање није, међутим, означило