Чим је аустроугарска влада упутила ултиматум Србији, започело је у Босни и Херцеговини хапшење и интернирање српског цивилног становништва. У пограничним срезовима према Србији и Црној Гори аустроугарске власти су муњевитом брзином извршиле мобилизацију да би тако предуприједиле било какав покушај отпора или побуне. Затим су почели масовна хапшења и интернирања становништва у унутрашњост или у злогласне логоре широм Монархије. Најпознатији аустроугарски логори за Србе били су Арад, Коморан, Шопроњек (Нежидер), Кечкемет, Туроњ и други широм Монархије, а у Босни Добој, Жегар код Бихаћа и многи мањи логори. Тако је прве концентрационе логоре на тлу Европе формирала Аустро-Угарска 1914. године за Србе, чак и за жене и дјецу. Према непотпуним

Рат који је Аустро-Угарска повела 1914. године, није био само рат против Краљевине Србије, већ и против српског народа у цјелини, а када су у питању Босна и Херцеговина, тај рат веома брзо је добио карактеристике бруталног етничког чишћења српског народа западно од ријеке Дрине. Антисрпске демонстрације у Сарајеву започеле већ у вечерњим часовима истога дана када је Принцип извршио атентат на Фердинанда. Група од око 200-300 демонстраната, из редова Хрвата и муслимана, предвођених франковцима, прво је узвикивала антисрпске пароле, а затим је започела демолирање хотела Европа, који је био у власништву Глигорија Јефтановића и редакције листа Српска ријеч. У току ноћи франковци су, уз помоћ војних, а посебно клерикалних кругова, предвођених

Прије и након сарајевског атентата, 28. јуна 1914. године, у Бечу је кренула медијска пропаганда невиђених размјера против Србије, док је у БиХ почео страшни погром Срба. Они су били изложени нападима дијелова хрватског и муслиманског становништва, свједоче медијски написи из тог доба. Док су у Бечу тврдили да иза свега стоји Србија и да јој помаже Русија, почео је линч Срба у Сарајеву и широм БиХ. „На улицама Сарајева појавила се група хрватске омладине и студената шпартајући градом са повицима: ‘Живјели Хабсбурзи’. Мало по мало, гомила се увећавала. Скандирало се ‘Доле Срби’. Омладини се придружила и муслиманска гомила, заведена, очигледно, пасивношћу органа реда. Нико од преступника није ухапшен. Прве

Парастосом несталим и погинулим српским борцима Првог свјетског рата у Храму Христа Спаситеља обиљежен је Дан уласка Српске војске у Бањалуку, 1918. године. У Културном центру Бански двор, одржана је свечана Академија. Свечаности је присуствовао предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић, градоначлник Бањалауке Игор Радојичић и бројни представници политичко, јавног и културног живота Републике Српске. Скупу су присуствовали и генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, као и представници бањалучког Удружења потомака и поштовалаца српских бораца ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године. Обиљежавање је организовао Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије. У Првом свјетском рату погинуло је 1.300.000 Срба, односно 28 одсто српске популације,

У Бањалуци ће данас бити обиљежен Дан уласка српске војске у Бањалуку 1918. године, у организацији одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истакао је да је неопходно чувати од заборава датум овог догађаја, који је дио историје српског народа. „Потребно је да младе генерације знају како су историјски процеси на простору српског народа западно од ријеке Дрине креирани од других“, рекао је Савановић новинарима. Он је рекао да ће се овај датум обиљежити на достојанствен начин, како би се младим генерацијама пренијело у завјет да се сјећају ових дешавања. Савановић је напоменуо да је у Првом свјетском

У Томашевцу обновљено обележје ратницима са Добруџе и Солуна из Великог рата Захваљујући финансијској помоћи Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, зрењанински Завод за заштиту споменика културе успешно је реализовао пројекат обнове споменика добровољцима са Добруџе и Солуна у Томашевцу, а споменик прати изузетно занимљива историја. Иницијатива за подизање потекла је од мештана овог подтамишког милитарског села, у намери да дају трајни белег својим добровољцима, учесницима и жртвама Првог светског рата. Оригинални споменик свечано је откривен у сеоском парку 30. децембра 1920. Красили су га мермерни двоглави орао раширених крила и два медаљона фотографије у порцелану краља Петра и регента Александра Првог Карађорђевића. Испод медаљона био је уклесан

Колубарска или Сувоборска битка је, поред пробоја Солунског фронта и Кајмакчалана, једна од најзначајнијих победа војске Краљевине Србије над Аустроугарском у Првом светском рату. Операције су почеле 16. новембра 1914. године, а борбе су вођене на фронту дужем од 200 километара. Аустроугарски генерал Оскар Поћорек је на Србију кренуо са 400.000 војника и 400 топова. Супроставило му се 270.000 српских војника са 426 топова. После пораза на Мачковом Камену, српска војска се нашла у изузетно тешком положају и била је приморана на повлачење. Уз све то, у ноћи 14. новембра рањен је и генерал Петар Бојовић, командант Прве армије. На његово место именован је генерал Живојин Мишић. Лоше време је додатно отежало и напредовање Аустроугара, али и повлачење Срба, а додатни проблем је

У БиХ је 1878. године било 1,16 милиона становника, од којих 42,8 одсто Срба, 38,7 одсто муслимана и 18,1 одсто Хрвата, док су у Великом рату страдала 1,3 милиона Срба, односно 28 одсто тадашњег српског становништва. Приредио: Миломир САВИЋ Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истиче да је у 20. вијеку над српским народом три пута извршен геноцид – у Првом и Другом свјетском рату, као и у сукобима током деведесетих година. Поводом обиљежавања 21. новембра 1918. године – Дана уласка српске војске у Бањалуку, Савановић за Срну подсјећа да су Срби у пројекцијама Аустроугарске монархије били реметилачки фактор, који је требало, на неки начин, елиминисати. „Све

У тренутку када је цео свет очекивао капитулацију Краљевине Србије, вођена одлучним и енергичним Живојином Мишићем наша војска успела је да избори победу над Аустроугарима. Тог 16. новембра 1914. године, почела је Колубарска или Сувоборска битка, најзначајнији окршај између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Окончана је након месец дана успешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом генерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је читав свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије. Пре Колубарске битке искусни стратег и ратникРадомир Путник је сумњао да српска војска може изаћи на крај са надирућим аустроугарским трупама. На то су утицали и поразни извештаји са

Суботица свечано обележила 99 година од ослобођења у Првом светском рату. Српску војску дочекало више од 70.000 Срба и Буњеваца Суботица – Мој отац је солунски ратник, наредник по чину одликован Карађорђевом звездом и царском медаљом Романових. Због њега и свих осталих, ово је значајан датум и не смемо да заборавимо своје претке и све оно што су они урадили да бисмо ми данас овде живели – поручио је данас у Суботици 91-годишњи Рајко Вујиновић и положио венац на спомен-плочу на улазу у Железничку станицу, где је пре 99 година српска војска ушла у Суботицу и донела вести о крају Великог рата и дуго очекиваној слободи. Почаст свим саборцима његовог