Вељко Чубриловић jе у ноћи пре него што jе погубљен написао писмо породици чиjе речи мораjу бити запaмћене. Вељко Чубриловић, рођен 1886, био jе jедан од  младобосанаца коjи су учествовали у атентату на Франца Фердинанда. Заjедно са Принципом и осталима друговима ухапшен jе и подвргнути испитивању и мучењу. Међу ухапшенима jе био и његов млађи брат, касниjе познати историчар и академик, Васо Чубриловић. Аустроугарски закон ниjе предвиђао смртну казну за оне коjи су били малолетни, али њу Вељко, као наjстариjи међу атентаторима, ниjе могао да избегне. Трећег фебруара 1915. године, над њим jе извршена смртна казна вешањем. Ноћ пред смрт Вељко jе написао писмо породици. Оригинал jе спаљен, по наредби суда,

У организациjи бањалучког Градског одбора Српског просвjетног и културног друштва /СПКД/ “Просвjета” и Друштва чланова Матице Српске у Републици Српскоj, вечерас jе у просториjама Академиjе наука и умjетности Републике Српске у Бањалуци одржана промоциjа три књиге о Првом свjетском рату издавачке куће “Прометеj” из Новог Сада. Промовисане су књиге “Посезање за свjетском моћи” аутора Фрица Фишера, “Ратни циљеви Србиjе 1914.” аутора Милорада Екмечића и “Српска црква у Великом рату 1914-1918. године” аутора Радмиле Радић и Момчила Исића. Историчар Жељко Вуjадиновић рекао jе да су ове три књиге веома познате и истакнуте када jе риjеч о тематици о Првом свjетском рату. Вуjадиновић jе рекао да jе књига “Посезање за свjетском моћи” значила

Представа “Солунци говоре”, документарна драма Антониjа Ђурића, представљена jе публици у Москви у оквиру фестивала “Златни витез”. Млади глумци из Републике Српске и Србиjе извели су представу пред пуном салом театра “Модерн”, а међу публиком jе било и Срба коjи живе и раде у Москви, саопштено jе из Академиjе умjетности Универзитета у Бањалуци. Током представе руска публика се упознала са наjтежим тренуцима српске историjе 1914. и 1915. године. Ова историjска драма рађена jе у копродукциjи академиjа умjетности из Бањалуке и Београда и као таква jе и позвана на фестивал “Златни витез”, гдjе представља и Србиjу и Републику Српску. Комад, настао поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свjетског рата, представљао

Британци пропустили немачке крстарице у Црно море 1914. и довели до руске и српске катастрофе. „Гебен“ и „Бреслау“ у Црном мору су изазвали више смрти и уништења од било коjе друге групе бродова                       Крстарица Гебен ВИНСТОН Черчил jе 1914. као лорд адмиралитета одлучио да британска медитеранска ескадра пропусти наjмодерниjе немачке крстарице „Гебен“ и „Бреслау“ у Црно море, иако jе рат већ почео. Оне су изазвале „више смрти, несреће и уништења“ од било коjе друге групациjе бродова икада, написао jе Черчил у мемоарима неколико децниjа касниjе. – Улазак „Гебена“ и „Бреслауа“ у Црно море потпуно jе променио стратешку ситуациjу. Од

Соколи су одлучили да њихов празник уз Видовдан буде Први децембар. Празник jе свечано прослављан у свим соколским друштвима до Априлског рата  1941.  У „Соколском гласнику” 1930. подсетили су на дешавања око Уjедињења. Истакли су да jе италиjанска окупациjа понукала Народно веће Словенаца, Хрвата и Срба да 24. новембра 1918. прогласи уjедињење Државе СХС са краљевином Србиjом. Делегати Народног Већстигли су у Београд 28. новембра 1918. и док су водили разговоре са представницима Србиjе, стигао jе српскоj влади од Далматинске владе у Сплиту телеграм : „Сви француски и амерички команданти на нашим обалама без престанка се обавештаваjу, jе ли дефинитивно проведено уjедињење краљевине Србиjе и jугословенских земаља бивше Аустро-Угарске те

Пише: Живадин Јовановић Изводи из беседе на свечаној академији поводом 100-те годишњице почетка Првог светског рата и 96-те годишњице Подгоричке скупштине, Подгорица, 26.11.2014. Одлука Велике Подгоричке скупштине представника српског народа у Црној Гори одржане пре 96 година о уједињењу Црне Горе и Србије је светао историјски догађај од великог значаја. Одлука народних представника о уједињењу израз је вековних тежњи српског народа да своје право на самоопредељење оствари уједињењем, да би уједињен, попут других европских народа, потпуније остваривао своје легитимне националне интересе, штитио своје биће и идентитет, у складу са опште-прихваћеним принципима. Увек за своје добро, никад на штету других. Данас Србија и Црна Гора постоје као одвојене државе. Не улазећи

Ревизионистичке тенденциjе у историjи о Првом свjетском рату покушаваjу поражене претворити у побjеднике, а одбрана истине о улози Србиjе и српског народа научним аргументима мора постати национални и патриотски чин, речено jе на отварању округлог стола “Млада Босна и идеjа националног ослобођења”. Секретар кабинета предсjедника Републике Српске Синиша Каран рекао jе да су присутне ревизионистичке тенденциjе када jе риjеч о узроку почетка рата, али да су им се Србиjа и Република Српска супротставиле. “Основна замисао jе да оваj догађаj истргнемо из сфере политике и да га ставимо у сферу науке гдjе и припада и да не дозволимо да фалсификати постану истина”, рекао jе Каран. Он jе додао да Република Српска

Томо Дима умро jе у Фиру у 108. години. Козма Дима, унук: Написаћу књигу како jе деда упамтио поносне српске воjнике СТИЗАЛИ су, jедан по jедан. Једва су ходали. Кост и кожа. Сенке од људи. Бледи и болних очиjу. Без гласа. Повремено сам чуо да су дозивали неког, по имену. Сигурно неког свог. Наjмилиjег. Тако сам упамтио ваше воjнике. Овако нам jе, у лето протекле године, сведочио стари Грк Томо Дима, последњи живи сведок српских збегова на дугом путу страдања кроз Албаниjу. А пре два дана, Томов унук Козма, професор српског, jавио нам jе из Фира: – Умро jе моj деда Тома. Пожелео сам, заправо, обећао сам себи, али и

Бруталности аустриjске воjске ниjе било краjа: стрељања, узимање талаца и депортациjе су само неке од злочина Аустроугара над Србима. Дуго о томе ниjе било ни речи, нити jе ико за те злочине кажњен, пише аустриjски “Пресе”. Аустриjски лист “Пресе” (“Дие Прессе”) обjавио jе недавно чланак у ком се позабавио некажњеним злочинима коjе jе аустриjска краљевска бригада чинила над Србима током Првог светског рата. “Пресе” се овом приликом позива на списе аустриjскоj jавности “непознатог”, а нама више него познатог шваjцарског криминолога Рудолфа Арчибалда Раjса коjи jе детаљно описао брутално понашање аустриjске краљевске бригаде током Првог светског рата. Како наводи Пресе, бруталности аустриjске воjске ниjе било краjа: стрељања, узимање талаца и депортациjе

Служењем парастоса погинулим српским борцима Првог свjетског рата у бањалучком храму Христа Спаситеља и одржавањем пригодног умjетничког програма, данас jе обиљежен Дан уласка Српске воjске у Бањалуку 1918. године. “Дан уласка Српске воjске у Бањалуку 1918. године за нас Србе са ове стране Дрине jедан jе од наjзначаjниjих догађаjа у нашоj новиjоj историjи”, рекао jе савjетник министра за рад и борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Милан Торбица. Он jе нагласио да се Влада Републике Српске, обиљежавањем овог и других историjских датума, опредиjелила да сачува историjу страдања српског народа, да млада покољења гледаjу на подвиге српских воjника коjи су слободу извоjевали наjљућом вољом и снагом. “Искрено очекуjем да се уважи наша жеља

Дан уласка Српске воjске у Бањалуку 1918. године биће обиљежен сутра у организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова. Предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Републике Српске Велимир Дуњић рекао jе на конференциjи за новинаре да програм обиљежавања почиње у 10.30 часова служењем парастоса несталим и погинулим српским борцима Првог свjетског рата у храму Христа Спаситеља у Бањалуци. Дуњић jе навео да jе за 11.00 часова предвиђен пригодан умjетнички програм испред храма Христа Спаситеља, док ће у 17.00 часова у Културном центру Бански двор бити одржан округли сто о теми “Пуцањ у ропство”.  Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић рекао jе да

Предсjедник Србиjе Томислав Николић данас jе у Београду свечано открио споменик цару Николаjу Другом Романову, коjи jе био спреман да жртвуjе круну и живот за спас српског народа у Првом свjетском рату, а чиjу jе породицу, због мученичке смрти од бољшевика, Руска православна црква прогласила светом. Николић jе поручио да за Србе светачки сjаj има споменик на коме су уклесане риjечи коjе jе Цар Николаj упутио српском краљу Александру Карађорђевићу у праскозорjе Првог свjетског рата: “Сви моjи напори биће усмjерени за очување Србиjе. Ни у ком случаjу Русиjа неће бити равнодушна према судбини Србиjе”. “Београд данас међу своjе наjлепше историjске приче уписуjе оваj споменик. Споменик подигнут цару коjи jе дигао

Кућа Драгутина Матића у Калетинцу, извиђача у првом светском рату, могла би ускоро да постане спомен-соба. Драгутинова ратна фотографиjа постала jе симбол хероjства Слика Драгутина Матића обишла цео свет ИДЕЈА Удружења потомака ратника Србиjе 1912-1920. године општине Гаџин Хан, да се обнови и претвори у спомен-собу или музеj кућа Драгутина Матића у заплањском селу Калетинцу, дочекана jе са одобравањем. Њен инициjатор Витомир Вита Николић, председник Удружења, убеђен jе да ће се у реализациjу укључити многе институциjе, предузећа и поjединци. – Недопустиво jе што то ниjе много раниjе учињено, а не да се кућа потпуно распадне, jер Драгутин Матић ниjе било ко – каже Николић. – Он jе много више од

Стогодишњица рођења и петогодишњица смрти Кад нешто чинимо зато што тако хоћемо постаjемо радосни. Ако jе то по нашоj искреноj вољи коjу из срца произносимо и ако jе праћено сталним чињењем сваковрсног добра онда jе то акт узвишене лепоте (личне) слободе.То jе онда хтење коjе прераста у подвиг. Кад све то постоjи као смисао живота у питању jе посебна животна испуњеност и потпуно и траjно стање истинског задовољства. Бог нам jе, као своj велики залог, послао Патриjарха Павла (Гоjка Стоjчевића) да служи као пример хришћанског живота и љубави, мудрости, доброте, умерености, разумевања и солидарности. Да буде симбол прекомерне оданости народу из ког jе потекао. Репрезентативни узорак Божиjег дела. Следбеник наjузвишениjег