Први свјетски рат Архиве - Страница 19 од 79 - Јадовно 1941.

Нови Сад – Представљање књиге др. Милана Мицића Американци-српски добровољци из САД (1914-1918)

6. септембар 2018.

У Историјском Архиву Града Новог Сада, Филипа Вишњића 2а, у петак 14. септембра 2018. године, у 19 часова, поводом сто година пробоја Солунског фронта и ослобађања Србије у Првом светском рату, биће представљења књига др. Милана Мицића Американци-српски добровољци из САД ( 1914-1918) О књизи говоре: Петар Ђурђев, директор Архива Града Новог Сада Радован Влаховић, издавач Аутор др. Милан Мицић Поздравну реч даће: Дарко Милојковић, председник Удружења „Обилић 1912-1918“. Организатори представљања књиге су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад и Историјски архив Града Новог Сада Водитељ програма ће бити Младен Максимовић, потпредседник Удружења „Обилић 1912-1918“. У музичком делу програма наступиће изворна група „Звуци с

Стогодишњица од завршетка Великог рата : Јунаци моравске дивизије

5. септембар 2018.

Лесковчани двема изложбама обележавају 100 година од завршетка Великог рата. У нашем културном центру у Паризу поставка о пријатељству Срба и Француза. У Галерији РТС-а у среду вече ће бити отворена изложба “Ратни пут Моравске дивизије”, којом лесковачки Народни музеј обележава 100 година од завршетка Првог светског рата. Поставка је базирана на аутентичним сећањима ратника са југоистока Србије који су више од седам година провели у војничким униформама бранећи отаџбину од непријатеља. Радећи на овој изложби, аутори су наишли и на многа сведочанства о пријатељству српских и савезничких војника, посебно Француза. Тако је настала још једна изложба “Срби и Французи – браћа по оружју”. Она ће своју премијеру имати 12. септембра у

Српски ратник којем су се дивили француски генерали молио је власт за корицу хљеба

23. август 2018.

Будимир Давидовић био је учесник Балканских ратова и Првог светског рата, као поднаредник српске војске. Само у једном боју задобио је седамдесет рана, остао без руке и преживео бомбу бачену на њега. Ипак, ништа га није могло припремити за страшну судбину коју је дочекао након рата. Будимир Давидовић је почетак Првог светског рата и опште мобилизације дочекао као прекаљени ратник. Овај тада двадесетчетворогодишњи младић из Лучана већ је војевао у оба Балканска рата стекавши репутацију храборг и неустрашивог војника и међу саборцима и међу командом. И тако, када је остарели краљ Петар позвао, Будимир се одазвао. Учествовао је током Првог светског рата у више борби против Аустроугара и бугарских војника.

Ура Срби, напред у отаџбину!

22. август 2018.

Да коjим случаjем ниjе пушио лулу, ратовање деда Милутина би остало заувек неиспричано Таман Брезна, село под Сувобором, после балканских ратова, огодини у миру, а већ jе ваљало опет притезати опанке. Све чешће су се чуле пушке – Брезнанци су их вадили из буџака, извлачили испод кућних рогова, саносили са тавана, чистили, испробавали. У порти брезнанске цркве поп jе читао опело живим другопозивцима и трећепозивцима, молио се за покоj њихових душа, ако би им кости остале на далеким боjиштима. Потом су очеви и стариjа браћа пртили торбе са сиром, сланином, погачом и плоскама шљивовице, са по два-три пара гаћа, кошуља и чарапа, заповедали шта да се уради у кући и

Југославија на своју штету, Клемансо упозоравао: Срби савезници, Хрвати и Словенци били против нас

22. август 2018.

Мало је познато да су бившу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца након Првог свјетског рата велике силе са муком признале, јер никако нијесу могли да прихвате да се Хрвати и Словенци нађу на њиховој страни, а током рата су се борили у трупама Аустроугарске. О томе како је то тешко ишло и да је пресудну улогу у признавању Хрвата и Словенаца као савезника имала династија Карађорђевић, истраживао је Иван Миладиновић, историчар и аутор више књига о осјертљивим српским темама. Он је показао како су Срби због апстрактног југословенства направили државу у којој су лоше прошли, а од које су највише користи имали Хрвати и Словенци, који су као аустругарски поданици

Немачка: Заборављени српски ратник у Улму

21. август 2018.

Српско војничког гробље у Улму у протеклој години, стогодишњици почетка Великог рата, највише су посећивали Срби у немачкој покрајини Баден-Виртемберг. Сви који су желели и могли отишли су да поклоне сенима палих младих бораца у Првом светског рату, чији се посмртни остаци налазе на Градском гробљу у Улму. Споменик је дугачак четири и висок три метра, симболизује српског војника који лежи на камену у униформи са шајкачом, а под „уснулим“ каменим војником леже кости 142 српска ратника. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 10. марта 2017. године. Посвећен је српским војницима, ратницима Дринске, Моравске, Тимочке дивизије, који су пали у немачко заробљеништво. Подигла

ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ЗАВРШЕТКА ВЕЛИКОГ РАТА: Српско чојство и јунаштво или да ли учимо погрешну историју

17. август 2018.

Војвода Марко Миљанов Поповић је оставио јединствену дефиницију чојства и јунаштва код Срба и народа са простора Балкана, која гласи: „Јунаштво је када себе браниш од другога, а чојство кад другога браниш од себе“. Често се поносимо нашим прецима, дичимо се њиховим медаљама, а онда схватимо колико су нам огромно велико бреме моралности и части оставили. Просто се данашњи потомак уплаши кад покуша да упореди нас данас са генерацијом наших сељачких предака од прије сто година. С времена на вријеме се питам, на шта овако расрбљени и разбијени личимо када се погледамо у огледалу старих слика спрам наших великих предака, уз неизбјежни понос да су такви јунаци живјели. А било

ЗВЕРСКО НАРЕЂЕЊЕ АУСТРОУГАРСКОГ ГЕНЕРАЛА – Убијали, вешали, набадали на бајонете и живе спаљивали жене, старце и децу по Србији

17. август 2018.

У наступању, а нарочито у повлачењу, аустроугарска воjска jе за 12 дана окупациjе, од 12. до 24. августа 1914. године, починила нечувена зверства, искаљуjући своjу мржњу и бес убиjањем недужних људи – неjачи, понаjвише деце, жена и стараца. Пред упад у Србиjу, командант 9. корпуса генерал Филеп, у заповести своjим трупама наредио jе: Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. августа. 2017. године. „Аустриjска воjска водиће рат у неприjатељскоj земљи, чиjе jе становништво испуњено фанатичном мржњом према Аустриjанцима и да према таквом становништву никаква хуманост и благост нису ни наjмање умесни, него штавише штетни. Наређуjем да се за време ратних операциjа поступа према

Церска битка

15. август 2018.

Церска битка jе знаменита битка вођена од 16. до 20. августа 1914. на широком простору планине Цера у коjоj jе храбра српска воjска извоjевала против аустроугарских трупа прву савезничку победу у Првом светском рату. У историографиjи помиње се и као Јадарска битка, jер су се главне операциjе одвиjале у сливу реке Јадар. Српске су се снаге бориле под командом генерала Степановића. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. августа. 2017. године. Церскоj бици претходиле су борбе српских предстражних одреда на Дрини и Сави, коjи су пуна четири дана, од 12. до 15. августа, храбро одолевали надирању знатно броjниjих и jачих аустроугарских трупа. Знаjући

Отворена изложба „Албум сјећања на наше претке из Првог свјетског рата“

10. август 2018.

У склопу пројекта “Караван части – Солунци говоре потомци памте”, синоћ је у просторијама парохијског дома у Гацку отворена изложба четрдесет фотографија „Албум сјећања на наше претке из Првог свјетског рата“, употпуњена аутентичним музејским експонатима везаним за Први свјетски рат. На почетку вечери испред „Културикса“, организатора пројекта, обратио се глумац Срђа Бјелогрлић, који је подсјетио на првобитну идеју пројекта и захвалио се свима који су помогли у његовој реализацији. Истакавши да је прошла скоро све српске земље, изложбу је отворио историчар, Милан Никчевић. „Драго ми је припадам овој малој групи људи која је смогла снаге да у овој значајној годишњици – стогодишњици од завршетка великог рата, покуша да овдје у Гацку

Добровољци стижу на Солунски фронт

10. август 2018.

Велики губици које је српска војска претрпела могли су се попуњавати једино добровољцима међу исељеницима и ратним заробљеницима југословенског порекла у савезничким земљама. Посебно ваља истаћи да је 20. јула 1917. године објављена Крфска декларација српске Владе и Југословенског одбора о ослобођењу и уједињењу свих Срба, Хрвата и Словенаца у слободну националну и независну државу, што је у редовима српске војске и међу добровољцима примљено као крупан корак на путу стварања заједничке југословенске државе и знак да су велике жртве дате на бојном пољу већ почеле да дају своје плодове. Велики губици које је српска војска претрпела на Солунском фронту могли су се попуњавати једино прикупљањем добровољаца међу југословенским исељеницима

Бранко Загорац – једна географска судбина

10. август 2018.

Живот који је стао у време између два светска рата, одвијао се између Зенице, одакле је закорачио слободу, и Јасеновца, где је за његову трагичну смрт био сасвим довољан један услов, мада је он као Србин и некадашњи припадник Младе Босне у тим околностима испуњавао два услова. Kада је пре четири године отпочело обележавање стогодишњице почетка Првог светског рата, створила се још једна прилика да у српском друштву оживе старе, али и да се распламсају актуелне, у деведесетим годинама прошлога века настале поделе. Све је лако и одмах подсетило на никад зарасле ране у трагичној историјској и југословенској судбини српског друштва. Тако се вековни јубилеј Великог рата на развалинама последње

Роми у српској војсци Фото Приватна архива

Судбина Рома у Великом рату

9. август 2018.

Изложба Драгољуба Ацковића биће најесен представљена у Стразбуру и Паризу. За храброст добијали Албанску споменицу и Орден Карађорђеве звезде. Изложба “Страдање Рома у Првом светском рату” аутора др Драгољуба Ацковића сведочанство је о судбини Рома, који су делили усуд српског народа у току Великог рата. Више од 150 оригиналних дописница и фотографија представљено је у поставци, која је први пут приказана крајем децембра прошле године у Галерији Народне банке Србије. – Као члан Специјалистичког комитета за Роме (CAHROM) при Европском савету добио сам позив да изложба гостује у Стразбуру од 12. до 19. октобра за време трајања заседања овог комитета – каже Ацковић. – Такође, на иницијативу генералног секретара Министарства

Пријатељ Срба из најтежих дана: Годишљица смрти Арчибалда Рајса

8. август 2018.

Данас се навршава 89 година од смрти истакнутог хуманисте, криминолога и пријатеља Србије Арчибалда Рајса, чије су поруке из његовог антологијског дјела „Чујте, Срби“ о менталитету, снази, поносу, слободарском духу, али и слабостима и грешкама Срба и данас, можда, актуелније него икада. Рајс је био швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у вријеме Првог свјетског рата. Он је важио за највећег пријатеља и једно од најзначајних имена у српској историји, човјек који је сам разбио стравичну њемачку и аустријску пропаганду, модернизовао српску полицију до те мјере да су јој се Американци дивили. У Србију је

Највећи ратни злочин у историји — Хирошима

6. август 2018.

Хирошима – На данашњи дан пре 73 године, у Другом светком рату, америчке војне снаге бациле су атомску бомбу на јапански град Нагасаки. У тренутку кад се рат ближио крају — мир у Европи био је потписан још 8. маја 1945. године — овакав потез америчке војске нико није очекивао. Бацање атомских бомби на већ поражени Јапан сматра се највећим ратним злочином у историји човечанства. После Хирошиме, основни циљ америчке војске није био Нагасаки, већ град Кокура. Због облачног времена прешло се на „план Б“, а то је био лучки град Нагасаки. Бомба која избачена 9. августа 1945. године у 11.02 часова по локалном времену имала је снагу од 22 килотоне ТНТ, и била је још