Позориште Приједор ће у суботу, 6. октобра, премијерно одиграти представу “Колубарска битка” рађену по роману Добрице Ћосића “Време смрти” и драматизацији Борислава Михајловића Михиза, најављено је данас на конференцији за новинаре. Глумац Деан Батоз рекао је да је ово, након представе “Сабирни центар”, друга премијера у 66. сезони Позоришта Приједор. “На најбољи начин смо искористили нови тонски и свјетлосни парк који смо добили захваљујући градy Приједору”, додао је Батоз. Режисер Александар Дунђеровић каже да је ово колективни пројекат који је изнијело Позориште Приједор, а у којем учествују још и Народно позориште Републике Српске, Београдско драмско позориште, дизајнер свјетла из Загреба, дизајнер тона из Београда и он који предаје на Краљевској

У сусрет обележавању стогодишњице пробоја Солунског фронта. Окупили се потомци српских ратника и грчки домаћини. Венци и цвеће на сваком белегу страдања. ЗЕМЉИЦЕ црна, буди им лака. А ви, децо, полако… Свака стопа је, овде, њихова. И кост. И крв је испод. Стотинак потомака и поштовалаца старих ратника пристиглих из Србије, пешке, лагано и у тишини приступа спомен-плочи у Гувији, на Крфу, првом пристаништу српског спаса и наде после албанске голготе. У муклој тишини полажу венце и цвеће унуци и праунуци јунака, представници удружења која негују традицију ратника. Оних који су исписали узвишене лекције борбе за слободу поробљене отаџбине. Овако је на Крфу, последњем уточишту српске војске и народа, пред

Поводом обиљежавања стогодишњице почетка пробоја Солунског фронта и завршетка Првог свјетског рата, Матица Боке, у сарадњи са порталом ИН4С,  Удружењем за његовање традиције и културе ваљевског краја, агенцијом Типон, Музејом Мирка Комненовића у Херцег Новом и галеријом “Солидарност” у Котору и уз подршку Конзулата Србије у Херцег Новом организује литерарно – визуелну изложбу „Тамо далеко 1918-2018“. Након Херцег Новог, гдје је била изложена у Музеју Мирка Комненовића, изложба ће бити отворена данас, с почетком у 19 часова у галерији „Солидарност“ у Котору. О изложби ће говорити Душко Давидовић, члан УО Матице Боке, историчар Милан Гулић, аутор књиге „Бокељи на страни Србије у Првом свјетском рату“ и Гојко Раичевић, уредник портала ИН4С и један

Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. октобра  2015.године. Потпуковник Воjин Поповић храбро jе погинуо на челу своjих чета Наjтеже борбе Добровољачки одред jе 1916. године водио на Каjмакчалану. Наредба Врховне команде да одред крене ка Каjмакчалану затекла jе добровољце jужно од Лерина и Добровољачки одред jе усиљеним маршем стигао на Каjмакчалан 28. септембра 1916. године и заменио у рововима борце 4. пука Дринске дивизиjе. Тридесетог септембра 1916. године почео jе напад на Каjмакчалан после артиљериjске припреме коjа jе траjала два и по часа. „Одмах поподне могаху се кроз облаке дима приметити поjедини бугарски воjници како се крећу по положаjу као суманути… У моменту њихове потпуне избезумљености

На легендарном Мачковом камену, на планини Јагодњи, на граници општина Љубовија и Крупањ, у четвртак је одржана велика црквено-народна светковина којој је присуствовало неколико хиљада људи. На легендарном Мачковом камену, на планини Јагодњи, на граници општина Љубовија и Крупањ, у четвртак је одржана велика црквено-народна светковина којој је присуствовало неколико хиљада људи из овог краја, других делова Србије, из Републике Српске. Патријарх српски Иринеј, са епископима, шабачким Лаврентијем и ваљевским Милутином, и свештенством из Јадра, Рађевине и Азбуковице, освештао је Спомен цркву, посвећену светом високом деспоту Стефану, на Мачковом камену у част јунацима битакама на Мачковом камену и на Дрини, који је подигнут за мање од годину дана. Храм је

Историја српског народа представља наш огроман ослонац. Она је наш национални ресурс, баш као економија или оружане снаге Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 25. децембра 2016.године. Пише: Милош Ковић Књига Срби 1903-1914. покушава да оцрта обрисе и понуди тумачења једне велике епохе и пута који су Срби, како би доспели у ту епоху, прешли у 19. веку. Њено прво поглавље посвећено је историји политичких идеја, док се у другом, кроз историјско-филозофске портрете најзначајнијих личности поменутог периода, даје слика њихових филозофских и научних мисли. Главни циљ ове књиге је, како каже и сам приређивач, „да одговори на питања: ко су били Срби на крају тог кретања, у