Нова хрватска влада наставља контроверзни пројекат градње одлагалишта опасног материјала. Протести незадовољних мештана, међу којима је највише Срба, трају већ годинама ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ УПРКОС грчевитом противљењу грађана Двора на Уни, наставља се пројект градње одлагалишта нуклеарног отпада у бившој касарни „Черкезовац“. Студија која показује утицај на околину биће ускоро представљена јавности, као и национални програм како збринути радиоактивни материјал, а предвиђено је и неколико скупова на којима ће се говорити о наставку пројекта у Двору на Уни. Очигледно је да се од локације није одустало. Хрватска је тако одлучила да настави пројекат који већ годинама изазива протесте мештана, међу којима је велики број Срба. Начелник општине

У Хрватској се и даље откривају масовне гробнице српског живља из последњег рата. Нико није ни оптужен, ни осуђен због почињених злочина ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Посмртни остаци педесетак особа, убијених после операције „Олуја“, ових су дана ексхумирани на гробљу у Горњем Селишту крај Глине како би се установило о којим се жртвама ради. Није тешко претпоставити да је реч о Србима, који су покопани на месном гробљу. Сада следи уобичајени поступак да се путем ДНК узорака дође до важних података потребних за идентификацију, а након тога ће посмртни остаци несрећних људи бити поново покопани. Породице које траже своје нестале чланове већ су обавештене да је у току ДНК

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је поводом ексхумације 56 особа у Хрватској да Србе који ишчекују да узорци ДНК потврде да се ради о њиховим најмилијим вријеђа израз „хумана асанација терена“ који хрватска страна користи у својим саопштењима о том догађају. „Тај израз потпуно замагљује ко је и зашто прије асанације побио те људе“, оцијенио је Штрбац. Он је нагласио да је хрватска страна српској 1996. године доставила податке о том локалитету у ком је наведено да се тамо налази 15 посмртних остатака, од којих седам под именом, а остали под ознаком НН док је у извјештају Хрватског хелсиншког одбора везаним за исти локалитет наведено да се на локацији

Из масовне гробнице код гробља у Горњем Селишту, недалеко од Глине, ексхумирани су посмртни остаци 56 особа, углавном цивила српске националности страдалих 1995. године током војно- полицијске акције „Олуја“. Ексхумација је трајала осам дана, у организацији Управе за заробљена и нестала лица при хрватском Министарству ветерана. Из овог министарства је саопштено да су остаци страдалих лица пронађени на двије локације, а након хумане асанације терена укопани су уз мјесно гробље. Ради идентификације методом ДНК узети су узорци из свих посмртних остатака, након чега су враћани у гробницу до њихове идентификације и покопа у складу са жељама чланова породица. Према до сада познатим подацима, а очекује се да ће то потврдити

Надлежни органи Хрватске отпочели су на месном гробљу у Селишту процес ексхумације посмртних остатака жртава српске националности страдалих у „Олуји“. Тиме се, како је наведено, наставља процес ексхумација гробница на Банији у којима су покопане жртве „Олује“. Тај процес отпочео је 2007. године на гробљу Свети Никола у Петрињи, где су ексхумирани посмртни остаци 160 жртава, а настављен ексхумацијама 64 посмртна остатка на гробљу у Двору на Уни 2009. и на гробљу у Уштици, где су ексхумирани посмртни остаци четири особе. Очекује се да ће тај процес на гробљу у Селишту, на подручју Сисачко-мославачке жупаније, трајати неколико радних дана и од свих ексхумираних посмртних остатака биће узети узорци ради идентификације

Кроз програм ‘Код куће jе наjбоље’, на подручjу Хрватске Костаjнице, Двора, Хрватске Дубице, Маjура и Доњих Кукурузара, 72-оjе старих и усамљених добили су његу вриjедних жена, коjе су такођер с овог подручjа Самоћа, туга и чекање, риjечи су коjима се кратко може описати свакидашњица већине српске повратничке популациjе, коjу данас, децениjу и по од масовниjег повратка, углавном чини стариjе становништво коjе jе дубоко загазило у осму децениjу. И како су приjе двадесет година били у наjбољоj животноj снази да на Олуjом уништеном огњишту крену jош jедном испочетка и покрену нови живот, тако данас с њима заjедно, умиру и повратнички краjеви. У њихове животе, током протеклих десет мjесеци ушле су његоватељице