arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Sud_BiH.jpg

Потврђена оптужница за злочине 505. Бужимске бригаде

Суд БиХ потврдио jе оптужницу у предмету „Зиjад Нанић и други“ коjа деветорицу оптужених терети за ратни злочин над цивилима и ратним заробљеницима. Према оптужници, Зиjад Нанић, Есад Куделић, Вахид Баjректаревић, Сенад Салкић, Хасан Мустафић, Мехмед Алешевић, Неџад Бапиа и Самир Исаковић терете се за ратни злочин над цивилима и ратним заробљеницима, а Хусеин Исаковић за ратни злочин над цивилима, саопштено jе из Суда БиХ. Они су оптужени за вриjеме оружаног сукоба на териториjи општина Цазин, Велика Кладуша и Бужим између припадника Петог корпуса такозване Армиjе БиХ и Народне одбране Аутономне покраjине Западна Босна, те оружаног сукоба између припадника Петог корпуса и Воjске Републике Српске, у импровизованом затвору формираном у

Савановић и Вулин посјетили Милеву Жупић, мајку три погинула борца

Савановић посјетио Милеву Жупић, мајку три погинула борца (ВИДЕО)

Министар Савановић jуче jе у Мркоњић Граду, посjетио и породицу Милеве Жупић, коjа jе у протеклом рату изгубила три сина. О судбини ове, као и jош четири породице коjе су у току ратних дешавања изгубиле по троjе дjеце снимљен jе и документарни филм „Дjеца“ у продукциjи наше телевизиjе, чиjа се премиjера ускоро очекуjе. Поводом обиљежавања 20 година од страдања Срба у Западноj Краjини министар Савановић и ресорни министар у Влади Србиjе, Александар Вулин, посjетили су Милеву Жупић, маjку коjа jе за Републику Српску дала три сина. Савановић jе нагласио како jе наша обавеза да бринемо о породицама чиjи су наjмилиjи дали живот за Стварање Српске. – Посjете колико год честе

Министар Миленко Савановић

Савановић: Страдање 1995. – геноцид и наставак пројекције НДХ

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе да jе страдање Срба у западноj Краjини 1995. године био страшан геноцид и наставак проjекциjе Независне Државе Хрватске.Савановић jе у Мркоњић Граду, на обиљежавању 20 година од страдања Срба у 13 западнокраjишких општина, изразио увjерење да ће у времену коjе слиjеди, уз помоћ честитог диjела међународне заjеднице, одговарати починиоци незапамћених злочина над Србима на овом простору.  „Хрватска jе након протjеривања Срба 1995. године намjеравала да са своjим међународним менторима практички риjеши српско питање у БиХ протjеривањем преко Дрине, што jе проjекат коjи jе одавно присутан“, рекао jе Савановић. Он jе додао да jе патолошка обрада жртава протеклог рата, након

Приједор: Бацање вијенаца

Приједор: Обиљежен Дан сјећања на егзодус Срба из Санског Моста

Симболичним спуштањем виjенаца и цвиjећа у риjеку Сану са градског моста у Приjедору обиљежен jе Дан сjећања на егзодус Срба из Санског Моста из 1995. године. На мосту се окупио велики броj Сањана, међу коjима и данас многи имаjу приjедорску адресу, као и представници градске Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и приjедорске Борачке организациjе. „Ово jе друга година како обиљежавамо сjећање на егзодус Срба из Санског Моста. Оваj дан обиљежавамо приjе свега због истине коjа се дешавала у и око Приjедора, jер jе много неистине отишло у свиjет“, каже предсjедница приjедорске градске Организациjи породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Здравка Карлица. Према риjечима тадашњег

Александар Вулин

Вулин сутра на парастосу страдалим Србима у Мркоњић Граду

Министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин присуствоваће сутра у Мркоњић Граду парастосу Србима страдалим у Западноj Краjини у посљедњем рату. Вулин ће заjедно са министром рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленком Савановићем положити виjенце и одати почаст страдалим код спомен-обиљежjа масовне грабнице пострадалих, саопштено jе из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе. Предвиђено jе да се министи Вулин и Савановић обрате учесницима скупа „Страдање Срба у Западноj Краjини“ коjи ће бити одржан у Културном центру „Петар Кочић“ са почетком у 13.15 часова. Замjеник предсjедника Одбора за диjаспору и Србе у региону у Скупштини Србиjе Миодраг Линта потврдио jе да ће присуствовати

Споменик на гробљу у Мркоњић Граду

СУТРА ТРИБИНА „20 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У ЗАПАДНОЈ КРАЈИНИ

Јавна трибина под називом „Двадесет година од страдања Срба, од хрватског, муслиманског и НАТО злочина у Мркоњић Граду“ сутра ће бити одржана у овом граду, док jе за у суботу, 10. октобра планирани централно обиљежавање 20 година од страдања Срба у западноj Краjини. У капели Светог Марка у суботу, 10. октобра бити служен парастос за 181 жртву из масовне гробнице и за све убиjене краjишке Србе, а потом ће бити положени виjенци на Спомен-обиљежjе масовне гробнице и централни споменик погинулим српским борцима на Тргу српске воjске. Хрватска регуларна воjска са jединицима Армиjе БиХ и ХВО-а 1995. године напала jе 13 западнокраjишких општина са већинским српским становништвом – Рипач, Петровац, Дрвар,

Серж Брамерц

БРКИЋ: БРАМЕРЦ НИЈЕ ИСПУНИО ОБЕЋАЊА

Предсjедник Градске организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Бањалука Станислав Бркић изjавио jе да главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц ниjе испунио ниjедно обећање коjе jе дао породицама српских жртава рата у вези са процесуирањем наjкрупниjих предмета ратних злочина над Србима у БиХ. „Брамерц до сада ништа ниjе урадио да коначно пред Судом БиХ буду процесуирани `наjкрупниjи предмети` ратних злочина почињених над Србима, као што су Атиф Дудаковић, Сакиб Махмуљин и многи други“, рекао jе Бркић Срни. Коментаришући за данас наjављени почетак тродневне посjете Брамерца Сараjеву и Мостару, Бркић jе рекао да Брамерц тамо намjерава одржати предавање како треба оптуживати невине Србе за ратне злочине и заштитити Бошњаке

Спомен-обиљежје Камени цвијет у Приједору

СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ „КАМЕНИ ЦВИЈЕТ“ ПОНОВО ОТВОРЕНО ЗА ЈАВНОСТ

Спомен-обиљежjе „Камени цвиjет“ у Приjедору, у коме су уклесана имена 575 бораца погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату, поново jе након дуже паузе отворено за jавност, изjавио jе начелник градског Одjељења за борачко-инвалидску заштиту Мишо Родић. „Споменик `Камени цвиjет`, коjи се налази у кругу средњошколског центра, биће отворен радним даном од 12.00 до 16.00 часова како бисмо обухватили и прву и другу смjену у школама. Хтjели смо поново омогућити породицама погинулух да пале свиjеће“, рекао jе Родић новинарима у Приjедору. Споменик „Камени цвиjет“ освештан jе 2012. године. Недуго након отварања био jе изложен скрнављењу, те jе jедно вриjеме био затворен како би се сприjечио вандализам, а отваран само приликом обиљежавања значаjних датума

Мркоњић Град послије напада хрватске војске

УСКОРО ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ О СТРАДАЊУ СРБА

Документарни филм „О континуитету страдања Срба“ биће снимљен на подручjу општине Мркоњић Град, са посебним акцентом на протекли рат и масовну гробницу у коjоj су 1996. године пронађени посмртни остаци 181 особе. Уговор о снимању филма данас су потписали начелник општине Мркоњић Град Дивна Аничић и директор „Исток филма“ Мирослав Станковић. Предсjедник Скупштине општине Мркоњић Град Миленко Милекић рекао jе да ће ова локална заjедница пружити помоћ приликом снимања филма у коjем ће бити доста материjала из протеклог рата коjи до сада ниjе приказан. Милекић jе навео да се то посебно односи на материjал снимљен приликом откопавања масовне гробнице коjа jе пронађена 1996. године, у коjоj су били посмртни остаци

Sud_BiH.jpg

Убиства Срба у Ливну

На суђењу Зденку Андабаку, Муамиру Јашаревићу и Сеаду Велагићу за злочине почињене над српским цивилима у Ливну, свjедок Тужилаштва БиХ Милутин Црнчевић рекао jе да jе 1992. године чуо да су неки Срби убиjени, истакавши да jе међу њима био и његов отац. Свjедок jе рекао да jе касниjе чуо да му jе оца убио воjни полицаjац Илиjа Павић, ког jе Кантонални суд у Ливну осудио на три године затвора због злочина почињених у том граду, али jе пресуда неправоснажна. „Питао сам Зденка Андабака, командира Воjне полициjе, шта jе било. Он ми jе рекао да jе чуо за случаj, али да jе тада био у Загребу. На суђењу Павићу, Андабак

Polaganje_vijenaca_kod_Spomen_obiljezja_u_Novom_Gradu.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН ОДБРАНЕ У ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКОМ РАТУ

Полагање виjенаца код Спомен-обиљежjа у Новом Граду Делегациjе општине Нови Град, локалне Борачке организациjе и породица погинулих бораца и ратних воjних инвалида положиле су виjенце и прислужиле свиjеће код спомен-обиљежjа погинулим борцима у овом граду, поводом 25. септембра – Дана одбране ове општине у одбрамбено-отаџбинском рату. Након овог чина, од Трга Младена Ољаче кренуо jе „Марш слободе“ према Новскоj планини, гдjе jе у септембру 1995. године била посљедња линиjа одбране. Ученицима новоградских средњих школа историjски час одржао jе командант 6. батаљона Новоградске бригаде Мирко Мачак, коjи jе говорио о томе како jе одбрањена општина од напада прво Хрватске воjске, а затим и Петог корпуса такозване Армиjе БиХ. „Да су хрватске

Тужилаштво БиХ

Срби напуштали Ливно из страха

На суђењу за злочине почињене над српским цивилима у Ливну, свjедок Тужилаштва БиХ Витко Дувњак рекао jе пред Судом БиХ да jе већина Срба у марту и априлу 1992. године напустила Ливно из страха. Дувњак jе испричао да jе почетком рата у Ливну власт преузела Хрватска демократска странка (ХДЗ), а да jе у самом граду већинско становништво било српске и бошњачке националности. Он jе рекао да jе у љето 1992. године био притворен у Основну школу „Иван Горан Ковачић“, гдjе jе задржан пет до шест дана, а да jе приjе тога био притворен у полициjским гаражама у Ливну. „Ишао сам уjутро да се приjавим у полициjу, било jе обавезно jављање

Polaganje_vijenaca_kod_Spomen_krsta_u_Kozarskoj_Dubici.jpg

ЦИЉ АГРЕСИЈЕ БИО ЕТНИЧKО ЧИШЋЕЊЕ СРБА

Полагање виjенаца код Спомен-крста у Козарскоj Дубици Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе данас да jе циљ хрватских агресора 18. септембра 1995. године био исти као 1941. године, а то jе етничко чишћење Срба.   „Улога жртве и улога џелата била jе иста као и 1941. године, сjетите се Kозаре, Јасеновца, Доње Градине и Градишке, а државни воjни врх Хрватске био jе испуњен истом идеологиjом и охрабрен операциjом `Олуjа“, рекао jе Савановић у Kозарскоj Дубици и додао да jе циљ операциjа из септембра 1995. године био етничко чишћење Срба из БиХ.   Он jе нагласио да jе териториjа западног диjела Српске одбрањена захваљуjући наjхрабриjим коjи

Sluzena_liturgija_u_hramu_Svete_Petke_u_Kozarskoj_Dubici.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС И ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ KОД СПОМЕН-KРСТА

Служена литургиjа у спомен храму Свете Петке у Козарскоj Дубици Kод Спомен-крста на обали риjеке Уне у Kозарскоj Дубици служен jе парастос за воjнике и цивиле погинуле у агресиjи Хрватске воjске 18. и 19. септембра 1995. године, а затим су званичници Републике Српске и њихови изасланици положили виjенце.   Виjенце су положили изасланик предсjедника Српске Миладин Драгичевић, делегациjа Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, изасланик српског члана Предсjедништва БиХ Велимир Сакан, замjеник воjног аташеа руске Амбасаде у БиХ.   На Спомен-крст виjенце су положиле делегациjа Борачке организациjе Републике Српске, Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Савеза организациjа и удружења ратних воjних

Crkva_svete_Petke_u_Kozarskoj_Dubici.jpg

К. Дубица: 20 година од одбране западних граница Српске од хрватске агресије

Црква Св. Петке у Козарскоj Дубици У Храму Свете Петке биће служена Света архиjереjска литургиjа. Виjенце на Спомен-крст, код обале риjеке Уне, положиће броjне делегациjе и званичници Републике Српске, представници борачких организациjа, те општина Козарска Дубица, Костаjница, Нови Град и Градишка. Током офанзиве Хрватске воjске, Хрватског виjећа одбране и Армиjе БиХ на jугозападни дио Републике Српке, Хрватска jе напала и западни дио Српске на простору од Новог Града до Градишке с намjером да се окупира териториjа до Бањалуке и створе предуслови да се деjства продуже до риjеке Дрине. У агресиjи хрватске воjске 18. и 19. септембра 1995. године на подручjу Дубице, Новог Града и Костаjнице убиjена су 104 лица, од

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.