Данас се навршава 25 година од убиства 55 људи из села Машићка Шаговина, код Новске, које су заробиле, а потом на свиреп начин убиле хрватске снаге, предвођене генералом Винком Штефанеком, приликом упада у село током обиљежавања славе Светог Николе. За злочин у Машићкој Шаговини још нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред  међународним судовима, саопштено је из Документационо информационог центра “Веритас”. Међу заробљеним и убијеним житељима, био је 31 цивил и припадник Територијалне одбране из Машићке Шаговине, а остало су били добровољци из Србије који су са њима прослављали Светог Николу. У нападу на село, које су више од 90 одсто чинили Срби, учествовали су припадници 108. и 121.

На данашњи дан прије 25 година припадници Хрватске војске убили су 17 српских цивила и једно лице мађарске националности у Паулин Двору код Осијека. За овај злочин осуђена су само два извршиоца, док нико није одговарао по командној одговорности, као ни за премјештање посмртних остатака жртава и прикривање злочина, саопштено је из Документационо информационог центра “Веритас”. У ноћи 11. на 12. децембар 1991. године, више припадника 130. бригаде Хрватске војске упало је у кућу Андрије Буквића, у селу Паулин Двор код Осијека, у којој су се мјештани углавном српске националности налазили у некој врсти кућног притвора. Хрватски војници су због одмазде за смрт саборца, из аутоматског оружја и ручним гранатама

Видимо да Република Хрватска нуди своје „услуге“ и жељу да пренесе властита искуства Украјини како би им помогла у „мирној интеграцији“ подручја Новорусије. Новорусија је створена и питање њене интеграције, посебно мирне је хипотетичко питање. Ипак, уколико заједнички интерес свих заинтересованих покаже да је неки облик заједнице Новорусије и Украјине могућ и потребан можда би било интересантно из српског угла анализирати „искуства“ са односом Срба у Хрватској и њихове „реинтеграције“ како би се помогло представницима Новорусије да не направе грешке које је направила српска страна у процесу припреме, потписивања и имплементације споразума. Посебно јер су се српске власти показале веома успешне у препуштању територија настањених Србима у „уставноправни“ поредак других

Стеву Пантића (60) и још деветорицу Срба из Трпиње код Вуковара суд у Осијеку осудио на 139 година затвора на основу тврдње непоузданог сведока, локалног пијанца, “да се прича по селу да су они убијали хрватске цивиле 1991” А Главашу само осам година Исти суд који је десеторицу Срба осудио на 139 година робије, хрватског ратног злочинца Бранимира Главаша осудио је на само осам година затвора и поред доказа да је директно одговоран за убиство најмање десеторо Срба у Осијеку током 1991. године. Што је најгоре, Главаш је одлежао само три петине казне (око пет година), и то у затворима у БиХ, пре него што је пуштен на слободу марта

  Председник Штаба за одбрану хрватског Вуковара Томислав Јосић осуђен је у уторак у вуковарском Општинском суду на шест месеци затвора, условно на годину дана, због организовања нереда који су 2013. довели до разбијања двојезичних плоча у граду. Јосић је након изрицања неправоснажне пресуде изјавио да је она политичка и да се њоме наставља прогон бранитеља. – Ово је политичка пресуда, као и у случају Мерчепа. Ово свакако није крај и жалићемо се на вишим судовима. Оптужен сам без икаквих доказа, а терети ме се да сам као својим ауторитетом могао спречити да се неке ствари догоде у граду – изјавио је Јосић новинарима, пренела је Хина. Томислав Јосић се терети

Хрватски Врховни суд одбио је као неосноване жалбе десеторице оптуженика за злочин против хрватског цивилног становништва и ратних заробљеника у Трпињи 1991. Врховни суд је потврдио пресуду осијечког Жупанијског суда из децембра 2014. који их је осудио на затворске казне од пет до 20 година, преноси Хина саопштење Жупанијског суда. Хрватска агенција наводи да је тиме је постала правоснажна пресуда којом су Стево Пантић и Милисав Атанацковић осуђени на казну затвора у трајању од 20 година, а Миленко Пантић, Ђоко Стајић, Зоран Гајанин, Јерко Мичић, Симо Стевић, на 14 година затвора. Потврђена је првостепена казна Зорану Ранковићу и Жељку Вуковићу, који су осуђени на 12 година и Мирославу Ковачевићу, осуђеном

Mнoги су изгубили свoje нajмилиje, нисмo oствaрили eкoнoмски прoспeритeт, у нaшe крajeвe ниткo нe улaжe, млaди oдлaзe – дoвoљнo je рaзлoгa зa oтрeжњeњe oд нeтрпeљивoсти. Бригe су нaм свимa истe, сaмo штo су Срби oдaвнo нaвикли нa бoлoвe и кризe свaкe врстe, кaжe Зoрaн Прeрaдoвић o живoту у oкучaнскoм крajу Oвoг првoг мaja пoклaпa сe oбиљeжaвaњe стрaдaњa српскoг стaнoвништвa зaпaднe Слaвoниje у вojнo-рeдaрствeнoj aкциjи ‘Бљeсaк’ и слaвљeњe нajвeсeлиjeг хришћaнскoг прaзникa Ускрсa кao дaнa вjeчнe нaдe и живoтa. Koликo нa прoстoру рaтoм и кризoм дeвaстирaнe зaпaднe Слaвoниje дaнaс имa живoтa и нaдe? Бeз мoгућнoсти зaпoслeњa, a чeстo и бeз сoциjaлнe пoмoћи, eкoнoмски и нaциoнaлнo oбeзвриjeђeни, зaбoрaвљeни и нeзaштићeни, с тeшким успoмeнaмa

Камуфлирао се да га не препознају: Прослављени фудбалер у пратњи брата Дражена и кума Мирослава Тањге први пут након рата посетио град у Хрватској и околна места где је провео детињство Са сузама у очима, Синиша Михајловић је први пут после 25 година крочио на кућни праг у Борову. У тајности, камуфлиран да га не препознају мештани, прослављени српски фудбалер, а сада тренер, посетио је родни кућу у којој није био од рата 1991. године. Како сазнајемо, Синиша се на пут у Хрватску одлучио након што је три ноћи заредом сањао место у којем је провео детињство. Осим родне куће, актуелни тренер Милана је у пратњи брата Дражена и кума

Haroдна библиотека „Свети Сава“ у сарадњи са Центром за културу и образовање Општине Аранђеловац организује промоцију романа „Кроз минско поље – сећања једног тенкисте“ Александра С. Раковића. Александар С. Раковић, рођен је 6. децембра 1973. године – друштвено активан, члан Удружења ратних војних инвалида Општине Аранђеловац и иницијатор бројних акција за унапређење права деце, породица палих бораца и ратних војних инвалида. Ожењен је, отац је четворо деце и ратни војни инвалид због рањавања у Вуковару 1991. године. Поред аутора, о књизи говоре аутор предговора Веселин Шљиванчанин, пуковник у пензији и Никола Маринковић, уредник Издавачке куће „Catena mundi“. Књижевно вече биће одржано у четвртак, 17. децембра 2015. године у 19 часова