Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић сматра да би предсједавајућем Предсједништва БиХ Бакиру Изетбеговићу било боље да умјесто предстојеће посјете Казанима, мјеста страдања сарајевских Срба 1993. године, обезбиједи политичку подршку и средства за завршетак ексхумације српских жртава. “Бојим се да градња меморијала прије завршетка ексхумације посмртних остатака српских жртава на Казанима представља покушај `бетонирања` садашњег стања и избјегавање обавеза БиХ да пружи одговор на питање о судбини људи за које се претпоставља да су завршили у Казанима, односно спречавање процесуирања ратних злочина”, рекао је Мишић Срни. Он је навео да исту бојазан изражава и када су у питању ексхумације посмртних остатака српских жртава у сарајевским насељима

У Источном Сарајеву данас је обиљежено 24 године од формирања Осмог одреда Специјалне бригаде полиције Републике Српске. У Храму Светог Василија Острошког на Вељинама служен је парастос погинулим припадницима овог одреда, а код спомен-обиљежја код Полицијске станице у Источном Сарајеву положени су вијенци и цвијеће. Ратни командант Осмог одреда Сецијалне полиције Бранислав Окука истакао је да је саборност и јединство, херојство и јунаштво сарајевских Срба вјечно у темељима Републике Српске. “Поносни смо што смо дио Специјалне бригаде полиције која је од Требиња до Новог Града бранила сваки педаљ ове земље и учествовала у свим значајнијим биткама за Српску”, рекаo је Окука. Начелник Центра јавне безбједности Источно Сарајево Српко Косорић подсјетио

Миладин Драгичевић, изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика, изјавио је данас у селу Чемерно, гдје је служен парастос за 32 српска цивила, које су прије 24 године звјерски убили припадници такозване Армије БиХ, да је ово мјесто још једно у низу српских стратишта на којем су поубијане цијеле породице. “Скоро сам био на парастосу и у Брадини, гдје су такође звјерски убијене цијеле српске породице, а њихова огњишта уништена”, рекао је Драгичевић новинарима. Он је посебно огорчен на понашање локалних илијашких власти који су наредиле да се са спомен-обиљежја на масовној гробници у Чемерном ријеч ратни злочин прекрије плочицом на којој стоји ријеч “збивања”. “Нису се ти несретни Срби сами

Свједочећи у своју корист, оптужени за незаконито затварање српских цивила Ступарима, у општини Кладањ, Рамиз Халиловић је рекао да није никога ударао те да је сву одговорност за заточене цивиле имала Територијална одбрана. Халиловић је, преноси Бирн, рекао да је 1. јуна 1992. године постао командир Војне полиције Ступари, која је била смјештена на истом мјесту гдје и команда Штаба Територијалне одбране на чијем је челу био Зијад Хамзић. На питање браниоца Васвије Видовић, Халиловић је одговорио да он, као командир Војне полиције у то вријеме, није доносио никакве одлуке у вези са цивилним становништвом и животима људи у Ступарима. За заробљавање становника српске националности у Ступарима, Хамзић је, како

Код Спомен-обиљежја на Чемерну код Илиjаша свештеници Српске православне цркве служили су данас парастос за 32 српска цивила из овог села које су прије 24 године звјерски убили припадници такозване Армије БиХ. Чланови породица српских жртава и представници институција Републике Српске положили су цвијеће и прислужили свијеће на мјесту злочина који су починили припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња, и који још нису одговарали за своја недјела због инертног правосуђа у БиХ и Федерацији БиХ. У име предсједника Републике Српске Милорада Додика, вијенац је положио његов изасланик Миладин Драгичевић, а у име Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске потпредсједник ове организације Вељко

Чланови породица српских жртава положиће данас цвијеће и прислужити свијеће код спомен-обиљежја на Чемерну, код Илиjаша, гдје су прије 24 године звјерски убијена 32 српска цивила из овог села. Злочин на овом мјесту, на којем је до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња, који још нису одговарали за своја недјела. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Мирјана Цабо рекла је Срни да ће се учесници скупа окупити у петак у 10.00 часова у Цркви Светих апостола Петра и Павла на Нишићкој висоравни, одакле ће у 11.00 часова кренути ка селу Чемерно. “У 12.00 часова,

Служењем парастоса код спомен-обиљежја у насељу Стара Станица на Палама данас је обиљежено 24 године од страдања 14 бораца чете “Петар Пандуревић”, који су на данашњи дан 1992. године погинули у нападу муслиманских снага на српске положаје на Требевићу. Борац чете “Петар Пандуревић” Жико Југовић рекао је да је данашњим парастосом одата почаст погинулим припадницима ове чете који су дали животе за Републику Српску. “То је био трагичан дан, не само за Пале, већ за цијелу Сарајевско-романијску регију”, каже Југовић и додаје да нема светије обавезе за млада покољења већ да не забораве оно што су им оставили њихови преци. Предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина рекао је да ово

Служењем парастоса код спомен-обиљежја у насељу Стара Станица на Палама у сриједу, 8. јуна, биће обиљежено 24 године од страдања 14 бораца чете “Петар Пандуревић”, који су на тај дан 1992. године погинули у нападу муслиманских снага на српске положаје на Требевићу. Тада је, заједно са својих 14 сабораца, погинуо и командант Петар Пандуревић. Предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина рекао је Срни да спомен-обиљежје на Старој Станици симболизује погибију 28 припадника Војске Републике Српске из одбрамбено-отаџбинског рата са простора ове мјесне заједнице. Парађина је подсјетио да су прије 24 године, у тренутку сахране 45 бораца који су убијени у Жепи, јаке непријатељске снаге покушале да пробију одбрамбене линије на

Пододбор Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја данас је на састанку у Источном Сарајеву закључио да ће обиљежавање Дана одбране Сарајевско-романијске регије ове године бити можда најмасовније у односу на протекле године. Предсједник Пододбора Велибор Дуњић рекао је новинарима након састанка да ће и ове године обиљежавање бити одржано 16. јуна на војничком гробљу на Сокоцу и спомен-цркви Соколица у манастиру Свети Георгије на Романији. Дуњић је навео да ће бити предузете мјере и осигуран бесплатан превоз за породице погинулих и за учеснике у одбрани града из свих градских општина, те подсјетио да је у егзодусу 1996. године више од 120.000 Срба напустило Сарајево. Он је навео да

Пододбор за обиљежавање значајних историјских догађаја Владе Републике Српске одржаће данас састанак у Источном Сарајеву поводом обиљежавања 21 године од одбране Сарајевско-романијске регије, за коју је погинуло 4.000 припадника Војске Републике Српске. Као симбол отпора народа на овом простору изграђен је манастир Светог Георгија на Равној Романији гдје се налази 4.000 уклесаних имена погинулих бораца, док је на гробљу Мали Зејтинлик сахрањено 940 бораца. Састанак у Источном Сарајеву, у општинској сали за састанке, биће одржан у 14.00 часова, најављено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите. Претходно ће у Фочи бити одржан састанак поводом обиљежавања 73 године од Битке на Сутјесци, и то у 10.00 часова у кабинету начелника. Битка

У мјесту Лука у Жепи обиљежене се 24 године од страдања 45 припадника Војске Републике Српске које су из засједе напали и мучки убили, а потом масакрирали припадници муслиманских оружаних снага. Војници су убијени на путу ка брду Зловрх у покушају достављања хране и воде. Упркос договору да ће пустити да колона мирно прође, муслиманске снаге су напале и убиле српске борце. Служењем парастоса, полагањем вијенаца и цвијећа на спомен-плочу обиљежен је 4. јун 1992. године, један је од најтрагичнијих догађаја за општину Пале и цијелу Сарајевско-романијску регију. Страдање војника у Жепи, за Паљане је најтрагичнији догађај из одбрамбено – отаџбинског рата. Војници су кренули да посади радио-релејног објекта на брду “Зловрх”

У мјесту Лука у Жепи данас ће бити обиљежене 24 године од страдања 45 припадника Војске Републике Српске које су из засједе напали и мучки убили, а затим масакрирали припадници муслиманских оружаних снага. Служењем парастоса, полагањем вијенаца и цвијећа на спомен-плочу биће обиљежен 4. јуни 1992. године, један је од најтрагичнијих догађаја за општину Пале и цијелу Сарајевско-романијску регију, рекао је предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина. “Борачка организација, заједно са представницима Српске православне цркве, породицама погинулих бораца, саборцима, представницима власти обиљежиће на достојанствен начин страдања српских војника. Одлазак у Жепу постао је својеврсно ходочашће”, рекао је Парађина. Он је подсјетио да су војници затечени на путу ка брду Зловрх, у

Гордана Елез, кћерка Саве Кењића којег су заједно са комшијама убили муслимански војници у селу Ледићи у федералној општини Трново прије 24 године, каже да не очекује да ће злочинци за масакр над српским цивилима бити кажњени и да ће правда бити задовољена. “Те правде неће бити. Све је декларативно и на томе се завршава. Изгубила сам повјерење у власти, посебно у нашу, јер мислим да су превише благо прихватиле све ово што се дешавало недужним жртвама, дјеци, женама и старим људима”, рекла је Елезова на обиљежавању 24 године од страдања недужних Срба у Ледићима. Она је истакла да су посмртни остаци њеног оца, који је тада имао 59 година,

У селу Ледићи код Трнова служен је парастос за 24 Срба које су на данашњи дан 1992. године на монструозан начин убили припадници такозване Армије БиХ, а најмлађа жртва била је стара 18 мјесеци. Парастос код спомен-обиљежја српским цивилима у Ледићима, којем су присуствовали рођаци и пријатељи страдалих, служио је свештеник трновске парохије Младен Микавица. Предсједник Удружења грађана “Моје огњиште” – Трново Славко Васић изјавио је након парастоса да још нико није одговарао за овај злочин, подсјетивши да је више пута давао изјаве тужилаштву, али да до сада ништа није урађено. На данашњи дан прије 24 године, припадници такозване Армије БиХ извршили су у вечерњим сатима напад на село и