До 2001. године ископани су остаци 24 жртве. Костури су већином били непотпуни, а неке лобање пронађене су одвојене од тијела. Према извјештају Министарства унутрашњих послова Српске, становници Ледића убијени су на бруталан начин – клањем, вјешањем или гушењем Приредио: Огњен БЕГОВИЋ У селу Ледићи, код Трнова, у суботу, 3. јуна, биће обиљежено 25 година од крвавог пира муслиманских фаланги које су свирепо ликвидирале 24 српска цивила из овог села. Припадници муслиманских снага су у јуну 1992. године мучки убили српске цивиле – најстарија жртва Иконија Васић имала је 92 године, а најмлађа Милун Тешановић само 18 мјесеци. У злочиначком походу комшија, убијено је десет чланова породице Васић, цијела породица

Аутор филма „Пофалићи“ Сњежан Лаловић одржаће данас у Београду конференцију за новинаре на којој ће најавити београдску премијеру овог документарног филма у којем преживјели свједоче о страдању Срба у сарајевском насељу Пофалићи у мају 1992. године. Премијера је заказана за сутра у Југословенској кинотеци, најављено је из Представништва Републике Српске у Србији. Лаловићев документарни филм, у продукцији Удружења филмских стваралаца „Византија“ са Пала, говори о погибији неколико стотина сарајевских Срба у организованом и координисаном нападу паравојних формација муслимана „Зелених беретки“ и „Патриотске лиге“ 16. маја 1992. године. Неки од преживјелих, чија свједочанства филм биљежи, никада нису пронашли своје убијене сроднике, а за злочине у Пофалићима никада нико није одговарао. Извор:

У општини Источно Ново Сарајево данас је поводом Дана Четвртог батаљона Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса служен помен за погинуле припаднике овог батаљона, те положени вијенци у Спомен-соби у Лукавици. Секретар Удружења ветерана Војне полиције Драган Пјевић рекао је да су се данас окупили бивши саборци и породице погинулих како би се сјетили својих погинулих и умрлих. Пјевић је истакао да је овогодишње обиљежавање обогаћено и свечаном академијом која је одржана у Културном центру Источно Ново Сарајево, а на којој је представљен ратни пут Јединице, кроз коју је прошло више од 300 људи, уз изложбу ратних фотографија из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата. Он је подсјетио да је прије почетка ратних дејстава јединица

Полагањем вијенаца на централни крст и служењем парастоса на Војничком гробљу у Миљевићима, гдје су сахрањена 133 погинула борца Војске Републике Српске, обиљежено је 25 година од формирања Прве сарајевске механизоване бригаде. Помен погинулим борцима служен је у Спомен-капели, у којој се налази 668 фотографија бораца ове бригаде који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату. Секретар Борачке организације Источно Ново Сарајево Васо Елез рекао је новинарима да је ова бригада бројала између 5.000 и 6.000 бораца. У рату је погинуло 608 бораца, а 1.900 рањено. Елез је навео да је сваки трећи борац бригаде рањен, а сваки осми погинуо. „Највише погинулих бораца, око 200, били су припадници Другог пјешадијског батаљона, који

Нисам ове године отишао у Сарајево на комеморацију настрадалим припадницима ЈНА 1992.године. Некако је сувише ствари било против. Више субјективних него објективних. Субјекти су из Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова. Није се ове године силазило у Сарајево, већ је комеморација одржана само у Миљевићима у Источном Сарајеву. Таква је била одлука Одбора због понашања кантоналних власти у Сарајеву, који осим што годинама одбијају постављање спомен-плоче, не дозвољавају да се комеморација обави на месту злочина у Добровољачкој (сада ул.Хамдије Крешевљаковића), већ смо померени на аутобуско окретиште ван улице. Све смо то трпели, трпели смо и увреде и провокације ,,Зелених беретки“ и њихових симпатизера, трпели смо и то што

Чланови Скупштине Борачке организације општине Пале усвојили су на данашњој сједници Програм рада за ову годину и истакли да је приоритет ове организације завршетак реконструкције Централног спомен-обиљежја на Палама. Предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина рекао је да ће наредних дана на Централном спомен-обиљежју почети постављање плоча са именима свих погинулих бораца на подручју ове општине. Парађина је навео да ће посебан циљ у раду бити додјела адекватног друштвеног статуса Борачке организације у односу на друге организације и удружења. „Борачка организација, због историјске улоге у одбрани народа и стварања Републике Српске, треба да има доминантнију друштвену улогу“, истакао је Парађина. Он је нагласио да статус чланства Организације није задовољавајући, посебно

Представници организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево, Соколац, Братунац и Сребреница организовали су данас сусрет на Равној Романији, гдје је у манастиру Светог Георгија служен помен за нестале и погинуле борце и цивиле са подручја Сарајевско-романијске регије. Представници организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца и Сребренице положили су вијенце на Централни крст на војничком спомен гробљу у Сокоцу. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Мирјана Цабо рекла је Срни да се још трага за 394 нестала лица са подручја Сарајевско-романијске регије. Предсједник Организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила општине Соколац Митра Табаковић

У Манастиру Светог Георгија на Равној Романији данас ће бити служен помен несталим и погинулим српским борцима и цивилима са подручја Сарајевско-романијске регије у протеклом одбрамбеном-отаџбинском раду, најавиле су организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источног Сарајева и општине Соколац. На Равној Романији данас ће бити организован и сусрет породица погинулих бораца и несталих цивила са подручја града Источно Сарајаво, те општина Соколац, Братунац и Сребреница, као и представника Црвеног крста Република Српске. Они ће присуствовати помену који ће почети у 9.00 часова у манастиру Соколица. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила општине Соколац Митра Табаковић каже да је „част сјећати се погинулих,

Данас се навршава 25 годинa од злочина над Србима у Пофалићима. У синхронизованом нападу муслиманских формација на ово сарајевско насеље убијена су 73 цивила, стотине заробљено, а потом злостављано, 2.500 Срба је протјерано са својих огњишта, а стотине српских кућа запаљено. Предмет који се односи на страдање српског становништва у Пофалићима и сусједним сарајевским насељима и даље је активан потврђено нам је у Тужилаштву БиХ али оптужнице још нису подигнуте. Сазнајемо да је у СИПИ формиран и Тим који помаже поступајећем тужиоцу на прикупљању доказа у овом предмету. Пофалићи су примјер планског убијања и прогона Срба и уништавања њихове имовине. Остаци порушених кућа свједоче о мајском погрому. До рата Срби

Предсједник Предсједништва Борачке организације „Илиџански борац“ из Источне Илиџе Горан Шеховац изјавио је данас да ниједан преживјели борац, којем су гинули и на рукама умирали саборци, никада не може да заборави ратне страхоте кроз које су прошли. „Као мушкарац и борац, увијек заплачем. Сјећања на нашу настрадалу браћу и другове и данас су свјежа и сваки борац ће заплакати“, рекао је Шеховац новинарима на обиљежавању Дана одбране Илиџе – 22. априла и 14. маја 1992. године када су припадници такозване Армије БиХ извршили први, односно други напад на Илиџу. У нападу 22. априла 1992. године погинуло је 13 становника Илиџе, а осам је отето из транспортера на аеродромској писти, за

Према подацима којима располажу надлежни органи Српске, а који су били доступни и медијима, напад на Пофалиће припремили су командант и локални старјешина такозване „територијалне одбране БиХ“ Хасан Ефендић и Идриз Салко. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ У општем нападу муслиманских јединица на сарајевско насеље Пофалићи, у рано јутро 16. маја 1992. године, према српским изворима, убијено је око 200 цивила српске националности, а упоредо са ликвидацијом и протјеривањем српског становништва њихова имовина је опљачкана и спаљена. „Као посланик у Народној скупштини Републике Српске благовремено сам покретао иницијативе да се испитају и истраже злочини почињени над српским становништвом Пофалићима. МУП Српске прикупио је документацију и поднио кривичне пријаве надлежном Тужилаштву БиХ и

Борачка организација „Илиџански борац“ из Источне Илиџе почеће данас обиљежавање Дана одбране Илиџе, односно 22. априла и 14. маја 1992. године, када су припадници такозване Армије БиХ извршили први и други напад на ову сарајевску општину. Током напада 22. априла 1992. године погинуло је 13 недужних становника Илиџе, а осам је отето из транспортера на аеродромској писти, за шта ни до данас још нико није одговарао, саопштено је из Борачке организације „Илиџански борац“. На подручју општине Илиџа погинула су 1.054 борца, од којих 560 припадника Илиџанске бригаде која је бранила своју територију од напада из праваца Сарајева, Храснице и Игмана. Илиџанска бригада била је бастион Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске

Напад на колону у Добровољачкој улици одобрило Председништво БиХ. Масакру претходила одлука да се спречи извлачење конвоја Министарство унутрашњих послова БиХ донело је одлуку да се од 29. априла 1992. године нападају сви конвоји ЈНА на изласку из касарни, тако да је и напад од 3. маја у Добровољачкој улици, у којем су убијена 42 војника, изведен по том наређењу! Ово произилази из документа који поседују „Новости“, а у којем се у четири тачке разрађује поступање према војницима ЈНА. Изузетак није направљен ни када се колона ЈНА, коју је предводио канадски генерал Луис Мекензи, извлачила из Сарајева и када су муслиманске снаге починиле монструозан злочин за који нико није осуђен.

Породице погинулих припадника ЈНА огорчене су што данас у некадашњој Добровољачкој улици у Сарајеву нису могле да одају пошту најмилијим. Богдана Томовић, мајка погинулог припадника ЈНА Здравка Томовића, каже да јој је поново нанесен велики бол јер је данас прошла 200 метара од улице гдје јој је дијете убијено, а да ту није смјела да положи цвијеће. Она је запитала у којој држави живи и гдје је та слобода. „Замолила бих све институције да ово више не дозволе и да нам омогуће да слободно одемо у Добровољачку и положимо цвијеће на мјесту погибије наших најмилијих“, рекла је Томовићева. Гордана Гвозденовић, којој је у Добровољачкој улици погинуо брат Обрад, каже да