Свједок Тужилаштва БиХ Фикро Спахић рекао је да су оптужени Самир Кешмер и Мирсад Мензиловић били војно ангажовани и да их је виђао 1993. године, јавља Бирн. Спахић је испричао да је до августа 1993. био командир истуреног одјељења тзв. Армије БиХ на линији одбране у мјесту Мењак код Вогошће, као и да оптужене Кешмера и Мензиловића познаје јер су одрасли на Мењаку, гдје их је током рата виђао у заједничкој војној кухињи. “Ко год се ту задесио морао је бити војно ангажован, па тако и њих двојица… Њихове породице по мом сазнању су биле у Велешићима”, додао је Спахић. За ратни злочин у Велешићима, уз Кешмера и Мензиловића, оптужен

У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 22. априла 1992. године у Сарајеву, свједок Тужилаштва БиХ Фахрида Мустафић казала је да је видјела да је Јука Празина довео у Дом полиције заробљене војнике ЈНА. Мустафићева, која је била технички секретар Специјалне јединице МУП-а, а којој је претпостављени био оптужени Викић, рекла је да је из своје канцеларије видјела да у ходнику испред рецепције стоји осам финих, здравих момака у ЈНА унифорни, које је увече довео Празина са двојицом момака. “Викић га је питао зашто их је ту довео када у Дому полиције нема ни затвора, ни притворске јединице.

Секретар Удружења логораша регије Бирач Винко Лале изјавио је да логораши и чланови породица оних који су преминули очекују да ће до средине године коначно бити завршен процес у предмету “Силос”, који се од 2011. године води у Суду БиХ. Он је рекао новинарима да се нада да ће жртве тортура у логору “Силос” код Хаџића доживјети одређену сатисфакцију изрицањем правичне пресуде осморици оптужених у овом предмету. Лале је, поводом данашњег завршетка главног првостепеног претреса у том предмету, навео да су за ратни злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника оптужени Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Незир Казић, Бећир Хујић, Халид Човић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер. “Познато нам

Адвокат из Сарајева Фахрија Каркин изјавио је да је Неџад Херенда, који је осумљичен за ратни злочин над осам припадника ЈНА у сарајевском Великом парку, вољан да дође у БиХ како би “проговорио”, али су блокаду његовог изручења из Холандије излобирали наредбодавци злочина. Каркин, који брани првоптуженог у процесу за ратни злочин у Великом парку, некадашњег команданта Специјалне јединице МУП-а Републике БиХ Драгана Викића, каже да суд у Холандији није ни дао образложење због чега је одбио да Херенду изручи БиХ. “Херенда је осумљичен за ратни злочин и веома је чудно што га никад није саслушао Хашки трибунал, нити је дао исказ било гдје. Чудно је што га Холандија не

Одлука о одбијању молбе за изручење Неџада Херенде стигла је у БиХ пре два дана, готово годину од момента када је за њим званично расписана потерница Правосудни органи Холандије званично су одбили молбу БиХ за изручење Неџада Херенде, бившег припадника злогласне паравојне формације “Шеве”, за кога се сумња да је одговоран за убиство осам војника ЈНА 1992, јавила је РТРС. Позивајући се на своја сазнања у Министарству правде БиХ, РТРС наводи да ће више детаља о разлозима одбијања захтева саопштити Тужилаштво БиХ, након што ова институција и званично заприми одлуку холандског министарства правде. Одлука о одбијању молбе за изручење Херенде стигла је у БиХ пре два дана, готово годину од

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је да је егзодус сарајевских Срба, који је започео 17. фебруара 1996. године, а окончан половином марта исте године, највећа жртва узидана у темеље Републике Српске, која је трајни завјет и обавеза свим изабраним и именовним званичницима да штите и бране њене интересе. “Они који су у рату својим животима одбранили границе Републике Српске, послије потписивања мира поднијели су највећу жртву. Одлучили су да оду из града, не пристајући да прихвате власт ратног противника. Потресне слике напуштања домова сарајевских Срба у дугим колонама, у којима су са собом понијели и своје мртве, заувијек ће остати опомена и завјет Републици Српској о голготи

Полагањем вијенаца на централни крст у Војничком спомен-гробљу на Сокоцу почело је обиљежавање 22 године од егзодуса око 150.000 Срба из Сарајева и околних општина, а парастос је служен у православним храмовима у Источном Сарајеву. Вијенце су положили изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, делегација Народне скупштине, Града Источно Сарајево, Борачке организације Републике Српске, регионалне и општинских борачких организаиција, делегације општина Сарајевско-романијске регије, Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и Фудбалског клуба “Славија” из Источног Сарајева. Драгичевић је рекао да се расељени Срби сјећају тих дана и времена када су сарајевски Срби одлучили да се покрену са својих огњишта након што су их херојски одбранили. “Све што

Некадашњи предсједник Владе Републике Српске Гојко Кличковић изјавио је Срни да до егзодуса сарајевских Срба не би дошло да је међународна заједница показала више слуха и гарантовала Србима безбједност да би могли да остану на својим огњиштима. “Безбједносни разлози су били пресудни. Становништво се није могло убиједити да стекне било какво повјерење према међународној заједници која је у Сарајеву показала право лице – безобразлук, дрскост и непознавање стања. То је пресудило да Срби крену у егзодус”, рекао је Кличковић, некадашњи предсједник Кризног штаба за исељавање Срба из сарајевских општина. Он сматра да би бар двије трећине српског становништва остало да је било више слуха представника међународне заједнице која је требало

Градска управа Источно Сарајево обиљежиће данас 22 године од егзодуса Срба из Сарајева. Обиљежавање ће почети полагањем вијенаца на Српском војничком спомен-гробљу “Мали Зејтинлик” на Сокоцу у 10.00 часова, саопштено је из Градске управе Источно Сарајево. У 11.00 часова у Цркви Успења Пресвете Богородице на Палама биће служен парастос погинулим борцима Сарајевско-романијске регије, а у 17.00 часова у градској управи Источно Сарајево биће уприличен пријем за предсједника Институтa за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоја Иванишевића, аутора књига о страдању српског народа у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Током пријема, Иванишевић ће представити своју књигу “Геноцид над Србима – Сарајево 1992-1995”, која садржи потресна свједочења 80 људи о томе како су

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је Срни да је неприхватљиво да ни 22 године након рата још нико није одговаро за прогон сарајевских Срба, што само показује да “ратна политика” траје и данас. “Крајње је неприхватљиво да двије деценије након рата нико од бошњачког и хрватског ратног руководства није крив и да није одговарао за прогон десетина хиљада сарајевских Срба”, поручила је Рајилићева, поводом 22 године од егзодуса Срба из Сарајева. Она је истакла да у БиХ нема правде када је ријеч о процесуирању ратних злочина почињених над Србима и извођењу најодговорнијих пред лице правде, јер се на све могуће начине настоји да се

Савез логораша Републике Српске затражиће од кантоналних власти у Сарајеву дозволу за постављање спомен-крста на Казанима у знак сјећања на све страдале Србе у овом граду у протеклом рату, изјавио је предсједник Савеза Бранислав Дукић. Поводом 22 године од егзодуса сарајевских Срба, Дукић је подсјетио да је у Федерацији БиХ током протеклог рата било 536 логора за Србе, од чега само 126 у Сарајеву. “Власти у Сарајеву нису нам дозволиле постављање спомен-крста на Златишту изнад Сарајева, спомен-плоче у касарни `Виктор Бубањ`, у Добровољачкој, као и на многим другим мјестима гдје су звјерски мучени и убијани Срби, али нећемо одустати од намјере да поставимо спомен-крст на Казанима”, поручио је Дукић. Егзодус

Ученици основних школа са подручја Источног Новог Сарајева и Источне Илиџе присуствовали су данас на гробљу у Миљевићима помену за дјевојчице Милицу Лаловић и Наташу Учур које су убијене снајперским хицима у сарајевском насељу Грбавица 1995. године. Директор Основне школе “Свети Сава” Данијела Мрда рекла је да ће ОШ “Свети Сава”, на иницијативу наставника и ученика, подићи спомен-обиљежје у дворишту ове школе за све страдале ученике у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Она је истакла у обраћању окупљенима да рат показује најгоре наличје човјека, а да је најтеже када страдају дјеца. “Ова дјеца нису била крива низашта. Оне су играле ластиша за вријеме потписаног примирја 1995. године, вјерујући у добро нас одраслих