Суђење Алминку Исламовићу за злочине почињене над српским цивилима у Броду 1992. године биће настављено у понедјељак, 29. октобра, најављено је из Суда БиХ. Рочиште, које је требало бити одржано 17. септембра, отказано је због обавеза тужиоца. Исламовић је оптужен да је као некадашњи припадник и командир Војне полиције 101. брдске бригаде Хрватског вијећа одбране од марта до октобра 1992. године учествовао у хапшењу, убијању, психичком и физичком малтретирању цивила српске националности који су били заробљени у подруму старе станице полиције у тадашњем Босанском Броду и на стадиону „Полет“. Он се терети и за одвођење заробљених на принудни рад, паљење и пљачкање њихове имовине, као и уништавање вјерских, културних и

У наставку суђења десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Светозар Поповић изјавио је да су га у том периоду у школи у Доњој Махали, гдје су га затворили припадници ХВО-а, тукли, између осталих, оптужени Анто и Мато Живковић. Поповић је пред Судом БиХ рекао је да је заробљен 8. маја 1992. године, када је са мјештанима Новог Града кренуо на српску територију, након обећања припадника ХВО-а да ће их пустити када предају оружје. „То је била превара. Ухапсили су нас и затворили у основној школи у Оџаку, па пребацивали у Нови Град, Босански Брод, Славонски Брод, а одатле скелом преко Саве у Доњу

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници војне полиције. Пред Судом БиХ данас би требало да буде настављено суђење десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године. За злочине у Орашју оптужени су генерал Хрватског вијећа одбране (ХВО) Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић, преноси РТРС. Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници војне полиције. На терет им је стављен прогон српског становништва – убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе,

Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац истакао је да су породице погинулих из Републике Српске незадовољне радом Тужилаштва и Суда БиХ на процесуирању ратних злочина почињених над Србима на простору Посавине. „Незадовољни смо процесуирањем ратних злочина које су припадници Хрватске војске у садејству са јединицама такозване Армије БиХ и ХВО-а починили над Србима на простору Брода и Посавине“, рекао је Грабовац Срни. Према његовим ријечима, породице српских жртава рата узалуд годинама указују на двоструке аршине рада правосуђа у БиХ, које једино Србе осуђује на максималне казне затвора за наводно почињене ратне злочине по Кривичном закону БиХ, док се Бошњацима и Хрватима изричу

Пред Судом БиХ сутра би требало да буде настављено суђење десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године. За злочине у Орашју оптужени су генерал Хрватског вијећа одбране /ХВО/ Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић. Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници војне полиције. На терет им је стављен прогон српског становништва – убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима. Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције

Свједок Тужилаштва БиХ Кармела Ивановић изјавила је пред Судом БиХ, на суђењу Алминку Исламовићу за ратне злочине над српским цивилима у Босанском Броду, да јој је отац, који је био заробљен, испричао да су га тукла три лица, међу којима и оптужени. Она је навела да јој је отац рекао да су га у старој згради полиције тукли „Стаљо, Бритва и Бикача“. Ивановићева је испричала да је њен отац био одведен у априлу 1992. године, те да је након извјесног времена сазнала да је у затвору у старој згради полиције, гдје је отишла и на улазу видјела Алминка Исламовића, званог Стаљо, којег је познавала одраније. Она је испричала да је

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је да су чланице овог Удружења огорчене бахатим понашањем појединих општинских службеника широм Републике Српске, поготово из удаљених мјеста у погледу примјене Закона о заштити жртава ратне тортуре. „На самом почетку примјене овог Закона суочени смо са проблемом да поједини општински службеници у Зворнику, Братунцу и Шамцу, који нису проучили Закон, вријеђају жртве, враћају их са шалтера не дозвољавајући им да предају захтјеве за признавање статуса жртве ратне тортуре“, рекла је Рајилићева Срни. Рајилићева је истакла да је Удружење до сада забиљежило 15 оваквих случајева у року од три дана, због чега су о овој проблематици упознали Министарство рада

Испред спомен-обиљежја у кругу Рафинерије нафте у Броду данас је служен парастос за 11 погинулих бораца у протеклом рату, радника Рафинерије и два радника бившег „Енергопетрола“. Парастос је служен у оквиру обиљежавања „Октобарских свечаности слободе“ и 26 година од ослобођења Брода у одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце су положиле породице погинулих, делегације локалне заједнице, Борачке организације, радници Рафинерије нафте и представници политичких партија. Предсједник општинског Одбора ратних војних инвалида Бранкица Вудраг рекла је да нису заборављени они који су пали за слободу и одбрану Републике Српске. Предсједник Скупштине општинске Борачке организације Радослав Кокић рекао је да је српски народ страдао три пута у једном вијеку, а сваки пут на правој страни –

У Броду ће данас бити служен парастос за 11 погинулих бораца, радника Рафинерије нафте и два радника бившег „Енергопетрола“, најављено је из општинске Борачке организације. Парастос ће бити служен испред спомен-обиљежја у кругу Рафинерије нафте од 10.00 часова. Организатори парастоса су општина Брод и општинска Борачка организација у оквиру обиљежавања „Октобарских свечаности слободе“. У Броду се 7. октобар обиљежава као дан сјећања на ослобођење општине у одбрамбено-отаџбинском рату. Према подацима Општинске борачке организације, током рата са подручја Брода погинула су 242 српска борца. На територији ове општине током рата постојало је десет логора, кроз које је прошло oкo 2.000 Срба од којих је најамње половина убијена. Извор: Срна Везане вијести:

Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац изјавио је да постоји основана сумња да се у Дубочцу код Брода налази прикривена масовна гробница несталих Рома из протеклог рата. „Сумњамо да се на локацији испод Католичког гробља у Дубочцу поред Саве, која још није деминирана, налазе посмртни остаци 160 лица која су 1992. године нестала из три аутобуса у којима су се налазили Роми“, рекао је Грабовац Срни. Он је подсјетио да су припадници Хрватске војске током 1992. године у Броду убили 220 Рома, међу којима 115 дјеце узраста од седам до 14 година, а међу убијеним било је жена и стараца. Грабовац каже

У наставку суђења десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Миливоје Јелић рекао је да га је у логору у Доњој Махали палицом тукао војни полицајац којег су звали Ракијица. Јелић је посвједочио да је Ракијица /оптужени Мато Живковић/ мучио људе, те да су, осим њега, посебно окрутни према заробљеним Србима били Пера звани Коњ и војни полицајци чији су надимци били Дама, Кеми и Мата. „Ракијица ме тјерао да клекнем и палицом ме тукао по тестисима и плексусу. Тијело ми је било црно и пуно рана од удараца, кожа ми се гулила, а крв текла и из ушију“, рекао је свједок. Он је

У наставку суђења десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Љубомир Павић рекао је да је његов брат Вид погинуо од гранате док је покушавао да спаси брата Чедомира којег је друга граната тешко ранила када су одведени из логора да копају траншее. Павић је испричао да је са браћом и оцем 8. маја 1992. године из Новог Града одведен у логор у Оџаку, гдје су многи српски заробљеници пребијани и мучени. Његов отац је, каже, размијењен у септембру, а он и браћа су остали у логору. „Убрзо су Чедомир и Вид пребачени у Доњу Махалу, а ја сам остао у Оџаку. Комшија Мирослав

У Суду БиХ данас ће бити настављено суђење десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године. Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју и као припадници војне полиције. На терет им је стављен прогон српског становништва – убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима. Извор: РТРС Везане вијести: У сриједу нова свједочења о злочину над Србима у Орашју Потврђена оптужница за злочине над Србима у Орашју