fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Свједок тврди да су га тукли оптужени Анто и Мато Живковић

У наставку суђења десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Светозар Поповић изјавио је да су га у том периоду у школи у Доњој Махали, гдје су га затворили припадници ХВО-а, тукли, између осталих, оптужени Анто и Мато Живковић.

Суд и Тужилаштво БиХ Фото: РТРС

Поповић је пред Судом БиХ рекао је да је заробљен 8. маја 1992. године, када је са мјештанима Новог Града кренуо на српску територију, након обећања припадника ХВО-а да ће их пустити када предају оружје.

„То је била превара. Ухапсили су нас и затворили у основној школи у Оџаку, па пребацивали у Нови Град, Босански Брод, Славонски Брод, а одатле скелом преко Саве у Доњу Махалу. Били смо исцрпљени од глади, међу нама је било и болесних, а на многима су биле видљиве посљедице од батина које смо добијали гдје год смо били“, испричао је Поповић.

Он је додао да их је по затварању у школу у Орашју тукао ко је стигао, а да су ударани палицама, столицама и другим предметима.

„На вратима школе у Доњој Махали их је много било, једва су чекали да нас ударају. Неки су ниски били, пењали су се на столице да би нас могли ударати. Послије сам сазнао да су двојица од ових који су нас тукли били Мато и Анто Живковић. Неки непознати полицајац ударао ме палицом и ногама по бубрезима и глави око сат времена. Исто је прошао Миливоје Јелић који је био са мном“, испричао је свједок.

Поповић је рекао да су од посљедица мучења подлегли Марко и Бранко Горановић, као и да је чуо да су Вујадина Чечавца боли шарафцигером.

Свједок је додао да је током заробљеништва ишао и на копање ровова и да је једном приликом његов млађи брат Радован рањен у главу, што је оставило трајне посљедице.

Свједок Љубо Панић изјавио је да је у школи у Доњој Махали био заробљен до маја 1993. године.

„Сви војници ХВО-а када дођу пијани са линије су нас тукли. Ногама, шакама, палицама, нису бирали, а главни је био Пера Винцетић, звани Коњ. Луки Станковићу су стављали прсте у врата и тако их ломили“, рекао је Панић.

Он је додао да је краће вријеме ишао на копање ровова, те да је чуо да су Стојан Лешић и Живко Тарић погинули док су обављали те послове.

„У јануару 1993. године радио сам на изградњи пута од Копањице према српском селу Вучиловци. Речено ми је да за изградњу пута користимо циглу од срушене цркве из Вучиловица“, рекао је свједок.

Владо Адамовић, адвокат Ђуре Матузовића, рекао је Панићу да црква у Вучиловцима никада није срушена, на шта је он поновио да му је тако речено.

Трећи свједок Тужилаштва Тома Шишљагић рекао је да су тројица припадника ХВО-а убили Мићу Даниловића док је копао ровове.

„Дошли су до нас, дали нам да запалимо и мало се удаљили. Нешто су између себе причали, вратили се и рафалом убили Мићу. Војник који је са нама био у рову рекао нам је да свима кажемо да га је убио снајпер“, испричао је Шишљагић.

За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници војне полиције.

На терет им је стављен прогон српског становништва – убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима.

Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању према ратним заробљеницима.

Наставак суђења заказан је за 7. новембар.

Извор: РТРС

Везане вијести:

Матузовић није ништа учинио да спријечи злочине у Орашју

Свједочења о злочинима над Србима у Орашју

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: