Команда ХВО-а издавала је писане дозволе својим војницима за силовање српских жена током протеклог рата у БиХ, пише „Еуроблиц“. „Потврђује се право интервентном воду из Сијековца да може вршити привођење особа женско пола /имена заштићена/ у корист мушког пола. Особе ће се приводити у вечерњим часовима и пуштати изјутра кућама. Приведене особе биће током ноћи смјештене у подруму. У случају опирања дозвољена је употреба силе“, наводи се у потврди коју је потписао командант позадине ХВО-а у Сијековцу Ахмет Чаушевић. У марту 1992. године регуларне војне јединице из Хрватске и ХВО држале су под окупацијом српско село Сијековац код Брода, а у којим је припадницима интервентних водова Хрватске војске и ХВО

Суд БиХ потврдио је оптужницу која Мирка Јурића терети за злочине над српским цивилима и заробљеницима у Орашју 1992. и 1993. године, саопштено је из Суда. У оптужници се наводи да је Јурић, од августа 1992. до септембра 1993. године, за вријеме међународног оружаног сукоба између Хрватског вијећа одбране /ХВО/ и Хрватске војске на једној и Војске Српске Републике БиХ на другој страни, учествовао у широком и систематском нападу усмјереном против цивила српске националности на подручју општине Орашје. Јурић је, према оптужници, починио и помагао прогон српског становништва на националној, политичкој, етничкој, културној и вјерској основи са територија под контролом ХВО-а и то убиствима, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима у

Девет бивших припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ изјаснили су се данас у Суду БиХ да нису криви за злочин против човјечности и ратних заробљеника почињен на подручју Орашја 1992. и 1993. године над особама српске националности. Тужилаштво БиХ терети Ђуру Матузовића, Иву и Таду Оршолића, Марка Доминковића, Јосу Недића, Марка Блажановића, Мату и Анту Живковића, те Стјепу Ђурића да су починили кривично дјело злочини против човјечности. Матузовић, Мато и Анто Живковић, те Ђурић оптужени су да су починили и кривично дјело ратни злочин против ратних заробљеника. Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници Војне полиције. На терет им је

У Спомен-соби погинулим борцима Војске Републике Српске у Власеници данас су обиљежене 24 године од погибије 15 бораца дервентске 327. моторизоване бригаде Војске Републике Српске, у рејону Церске на подручју ове општине. У цркви Светих апостола Петра и Павла у Власеници служен је парастос за погинуле борце, а затим је положено цвијеће на Војничком гробљу. Обиљежавању 24. годишњице присуствовали су чланови породица погинулих бораца, представници борачких организација и локалних власти општина Дервента и Власеница. Начелник општине Дервента Милорад Симић рекао је да је један батаљон из Дервенте прије 24 године дошао у Власеницу и заволио је. „Велика је ствар бити овдје и споменути јунаке који су живот дали за Републику

У мјесту Гнионица у општини Вукосавље јуче је освештан споменик за 12 бораца Војске Републике Српске погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године. Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић истакао је да су, одавањем почасти погинулим борцима у Гнионици, чланови њихових породица, саборци и представници борачке организације и локалне власти одали пошту и свим страдалим српским борцима са простора Вукосавља и Републике Српске. „Због лошег односа претходног, бошњачког руководства Вукосавља према борачкој популацији, Борачка организација у овој локалној заједници једина је у Републици Српској која нема просторије за рад“, рекао је Савчић. Он је нагласио да је са новоизабраним начелником општине Бориславом Ракићем договорио активности за стварање

Поводом дана Борачке организација Републике Срспке и Дана Првог српског устанка, у Модричи је одржана свечана академија са које је поручено да је чување и сјећање на ослободилачке ратове српског народа и хероје пале у њима обавеза свих генерација које долазе. Борачка организација има много разлога за понос. Успјели смо сачувати народ, територију и материјална добра, створити услове за равноправност Републике Српске у БиХ. Зато морамо трајно чувати успомену на јунаке који су дали живот за нашу слободу, а они који су живи морају се више поштовати, истакли су представници Борачке организације Модрича. Милутин Врачевић, предсједник Општинске борачке организације, рекао је да је за борце који су стварали Републику Српску она светиња. Навео

Догађаји из 1992. године сами за себе говоре о смислености предлога функционера ХДЗ Јосипа Перковића о преуређењу Босне и новом хрватском ентитету у који би ушли делови РС Јосип Јерковић, потпредседник РС и функционер ХДЗ, изнесе предлог да би се Босна могла преуредити тако да у нови, хрватски ентитет уђу Брод, Дервента, Оџак, Модрича, Вукосавље, Шамац, Пелагићево… Тако би Хрвати у Босни, рече Јерковић, „могли да нађу свој кутак“! Тачно је да су у Сијековцу 27. марта 1992, хрватске фаланге могле да прекољу деветогодишњег Сашу Милошевића, али није дао комшија Пејо. Ставио му је нож под грло, али се смиловао: „Тебе нећемо, ти си још мали“. Убили су Сашиног оца

Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац изјавио је да неће одустати од захтјева да Тужилаштво БиХ изда наредбу за пробно копање у дијелу напуштеног православног гробља у Оџаку у којем је тајно покопано пет убијених војника српске националности. Грабовац сматра да Тужилаштво БиХ због случаја „Орашје“ прво мора саслушати бившег радника Сипе Ђуру Матузовића, који је раније био ухапшен са девет припадника ХВО-а због ратних злочина над Србима у Орашју. „Матузовић је годинама опструисао тај предмет и познато му је шта се десило са доказима“, тврди Грабовац. Грабовац је подсјетио да му је свједок бошњачке националности на лицу мјеста посвједочио и показао

Суд БиХ осудио је бившег припадника ХВО-а Маријана Брњића на шест година затвора због злочина почињеног на подручју Оџака у љето 1992. године. Брњић је проглашен кривим што је као припадник 102. бригаде ХВО-а у јуну 1992. године у мјесту Посавска махала код Оџака силовао једну жену српске националности, преноси Бирн. Због силовања Српкиња на том подручју, Брњићу се у одвојеном предмету у Суду БиХ и раније судило. Он је са још три бивша припадника ХВО-а Мартином Барукчићем, Павом Главашем и Илијом Главашем, оптужен за силовање више жена српске националности у Оџаку 1992. године. Апелационо вијеће Суда БиХ 23. јуна потврдило је првостепену пресуду којом је Брњић осуђен на шест