БАЊАЛУКА, 27. ОКТОБРА (СРНА) – Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић изjавио jе да ће списак страдалих у Сребреници, по захтjеву одбране генерала Ратка Младића, Хашки трибунал упутити до 1. новембра, али да ће његов садржаj бити споран и биће предмет разних истраживања и анализа. Велимировић jе рекао да jе у оптицаjу неколико различитих спискова, међу коjима jе и онаj коjи jе израдила бивша Комисиjа Владе РС за Сребреницу, и да ће га анализирати сви заинтересовани, међу коjима jе и Републички центар. „Надам се да неће бити као раниjе, да наручена броjка од осам хиљада људи буде `недодирљива`, а имамо и покушаjе да се законским рjешења сприjечи

КАЛЕСИЈА, 26. ОКТОБРА (СРНА) – Представници Срба повратника на подручjе општине Калесиjа затражили су данас помоћ од предсjедника Републике Српске Милорада Додика, наводећи да се у Федерациjи БиХ „чини све како би Срби нестали из тог ентитета“. У писму предсjеднику Додику, коjе jе потписао предсjедник Удружења пољопривредника „Агроразвоj“ из Гоjчина код Калесиjе Милисав Гарић, наводи се да су српски повратници достављали надлежним органима многе развоjне проjекте за одржив повратак, али jе то, како се испоставило у ових 11 година повратка, мало кога занимало. Гарић jе навео да jе одрживом повратку Срба на подручjу општине Калесиjа „пресуђено“ у корист њиховог нестанка онда када су мирно протестовали испред зграде Владе Тузланског кантона

Невладина организациjа „Историjски проjекат Сребреница“ има част и задовољство да Вам упути позив да посетите наш штанд на овогодишњем београдском Саjму књиге коjи се одржава од 23 до 30 октобра 2011. године. И ове године ћемо на Саjму широкоj jавности приказати резултате наше истраживачке делатности у вези са догађаjима у Сребреници и око ње током ратног сукоба од 1992. до 1995. године. Нудимо и неколико нових наслова коjи помераjу границе jавног дискурса на ову изузетно важну и осетљиву тему: 1. Сребреница: Деконструкциjа jедног виртуелног геноцида, од аутора Стефана Каргановића и Љубише Симића       300 динара 2. Страдање српске Сребренице: фотографски путопис кроз земљу jада и чемера, од аутора Љубише Симића     450

Крчмар истиче да послиjе открића да су лешеви сараjевских Срба годинама након рата скривани у мртвачници болнице на Кошеву, одакле су тек 2003. године превезени и покопани на гробљу у Високом, нико не смиjе да тврди да одатле нису пребачени у Поточаре, пише „Прес РС“. „РС одавно тврди да су на гробљу у Високом сахрањивани сараjевски Срби коjи се воде као нестали, што jе на краjу и потврђено. Пошто jе доказано да су у Поточарима сахрањивани и они коjи немаjу никакве везе са злочином у Сребреници и коjи су страдали или помрли много приjе jула 1995. године, могуће jе да су у Поточарима сахрањивани и Срби“, сматра Крчмар. Према његовимриjечима, у Би Х jе

Одлуком суда у предмету против Ратка Младића тужилаштво у обавези да идентификуjе све убиjене у Сребреници Претресно веће Међународног суда у Хагу у поступку против Ратка Младића наложило jе Хашком тужилаштву да до 1. новембра достави списак са подацима о идентификациjи свих људи за коjе тврди да су убиjени у Сребреници. То jе први пут да у неком хашком предмету буду уведени подаци коjи идентификуjу све жртве. Суд jе jуче одбио предлог тужилаштва да оптужница против Младића буде раздвоjена, односно да му се за геноцид у Сребреници суди у посебном процесу. Младићев бранилац Бранко Лукић jе захтев о идентификациjи свих жртава поставио у прелиминарном приговору на оптужницу, коjи jе поднео

БИЈЕЉИНА, 14. ОКТОБРА (СРНА) – На Воjничком гробљу у Вишеграду 5. новембра биће откривен споменик и упаљено кандило руским добровољцима коjи су погинули у отаџбинском рату, наjавио jе предсjедник Удружења српско-руске заjеднице „Завjет“ из Београда Љубиша Ристић. Ристић jе позвао медиjе да данас у 19.00 часова присуствуjу „молитви за руске хероjе“ у храму Светог Саве у Београду. Спомен-обиљежjе на Воjничком гробљу у Вишеграду саградио jе ваjар Небоjша Савовић Нес у вертикалноj форми, а састоjи се од 12 елемената и висок jе четири метра. Савовић jе на данашњоj конференциjи за новинаре у Биjељини рекао да jе на споменику исписано 37 имена погинулих руских добровољаца. Руска страна jе финансирала 75 одсто изградње

Служењем парастоса у цркви Светог апостола Томе у Факовићима и прислуживањем свиjећа за покоj душа, данас jе обиљежено 19 година од страдања 25 српских цивила и воjника из овог подрињског села. На данашњи дан 1992. године, након jутарњег напада на село Магашиће сjеверно од Братунца, муслиманске снаге из Сребренице и оближњих села тежиште напада усмjериле су на други краj братуначке општине, према српском селу Факовићима. У том нападу убиjено jе 25 мjештана, од коjих jе већина запаљена и масакрирана. Наjстариjа жртва био jе осамдесетдвогодишњи Данило Ђурић чиjи посмртни остаци jош нису пронађени. Становништво jе спас нашло повлачећи се према Дрини и сусjедноj Србиjи. Како су радили и приликом претходних упада

БРАТУНАЦ, 5. ОКТОБРА (СРНА) – Служењем парастоса у цркви у Факовићима, код Братунца, данас ће бити обиљежено 19 година од страдања 25 Срба из овог села, наjављено jе из Борачке организациjе Братунац. Приликом упада у ово српско село на обали Дрине припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице и околних села убиjали су све што су стигли и што се кретало. Убили су 25 мjештана од коjих већину у кућама гдjе су их запалили, а остале су масакрирали. Опљачкали су непокретну, а покретну имовину су попалили. Посмртни остаци настрадалих сахрањени су у гробљима у Братунцу, те сусjедним општинама у Србиjи Љубовиjа и Баjина Башта, jер jе село данима било под опсадом

Доста тога се издешавало на сребреничком фронту од како смо задњи пут, пре око годину и по дана, обjавили последњи ретроспективан преглед овакве врсте. Време jе да опет направимо jедну општу процену ситуациjе, пре него што кренемо даље. Али прво, биће од користи да ту процену ставимо у оквир мисиjе наше невладине организациjе. Супротно од тврдњи необавештених (или злонамерних) посматрача, та мисиjа ниjе да се било шта „негира,“ него jе да се нешто откриjе. Простим jезиком речено, наша мисиjа ниjе да „негирамо геноцид у Сребреници“ него да откриjемо шта се у Сребреници догодило. Сирови умови можда неће приметити разлику, али она jе огромна. Тек када се чињенице буду прикупиле моћи ћемо

Стефан Каргановић (Печат, бр. 183) Грађане Србије – а посебно претплатнике европске РТС-а – одушевиће вест да су становници Норвешке, Шведске и Данске, барем када је Сребреница у питању, успешно остварили своје „право да знају све.“ У ове три скандинавске земље, у пркос бесомучним протестима преплашених балканских цензора, на државној телевизији приказан је контроверзни документарац редитеља Оле Флиума и Давида Хебдича, „Сребреница: издани град.“ На далеком северу Европе о Сребреници се сада зна све. Како стоји ствар у „европској“ Србији? Врло тужно. У Србији, у земљи где је после родне Норвешке редитеља Оле Флиума овај документарац, који из основа мења виђење Сребренице и догађаја који су везани за њу, прво

ЗВОРНИК, 9. СЕПТЕМБРА (СРНА) – Парастосом и полагањем цвиjећа на Спомен плочу, сутра ће на Црном врху код Зворника бити обиљежено 19 година од страдања 16 цивила, припадника воjске и полициjе Републике Српске (РС), коjе су 10. септембра 1992. године из засjеде убиле муслиманске снаге. Муслимански воjници тада су убили Момира Тробока из Сараjева, Душка Новичића из Зворника, Јована Боjовића, Мира Ђокића, Милана Спаића и Вељка Боjовића, сви из Рогатице, као и Станимира Јовића и Љубомира Богуновића. У току одбрамбено-отаџбинског рата на овом подручjу страдало jе jош осам припадника српског народа, за коjе jе заjеднички подигнута Спомен плоча. Спомен плоча jе постављена и освjештана 10. септембра 2010. године, али су

Разумевање Сребренице показаће хоће ли Срби и даље бити изложени нападима за кривицу за сукоб коjи се десио када су велике силе охрабриле распад Југославиjе Недавно се поjавила у Америци књига под насловом „Масакр у Сребреници: докази, контекст, политика“ (Тхе Сребреница Массацре: Евиденце, Цонтеxт, Политицс), чиjи су аутори Пхиллип Цорwин (уводна реч), Едwард С. Херман, Георге Богданицх, Тим Фентон, Јонатхан Роопер, Георге Сзамуелy, Мицхаел Мандел и Пхилип Хаммонд. У десет поглавља, на око 300 страница, анализираjу се различити аспекти догађаjа у Сребреници. После Уводне речи Филипа Корвина, Предговора и Увода (9. jуна) Едварда Хермана и Поглавља 2 ове књиге, аутора Џорџа Богданића (види линкове на дну текста), обjављуjемо и закључно

Контроверзни филмови норвешких редитеља Оле Флиума и Деjвида Хебдича о Сребреници и Сараjеву изазвали су велико интересовање jавности у Норвешкоj и Шведскоj, где су већ били приказани, и бесне и безуспешне протесте бошњачке диjаспоре коjа jе употребила сва расположива средства да спречи њихово приказивање. Ти покушаjи су се очигледно показали потпуно контрапродуктивним. До пре неколико дана, данска телевизиjа jе са редитељима преговарала да 11. септембра прикаже само jедан од њихова два филма на тему ратних догађања у БиХ. После агресивне кампање бошњачке диjаспоре да гледаоцима у Норвешкоj и Шведскоj онемогући да у своjоj земљи гледаjу материjал коjи jе потпуно у складу са њиховим законом, настао jе бумеранг ефекат каквом се

Надао сам се да ћу о злочинима над Србима у Сребреници, који су затварани у логоре, мучени и убијани, говорити пред међународним или правосуђем БиХ и да ће правда стићи злочинце, али та злодјела очигледно никог у Хагу и Сарајеву не занимају. Рекао је то Брано Вучетић (27) из Бјеловца код Братунца, који је остао сам након што су му војници ратног команданта Сребренице Насера Орића од средине септембра до половине децембра 1992. године убили оца Радована, мајку Радојку и брата Миленка. Он је имао само девет година када је 14. децембра 1992. године рањен, а потом заробљен и одведен у сребренички логор гдје је тучен и мучен глађу 56