Прошло је 25 година од једног од најмасовнијих и најмонструознијих злочина из прошлог рата – од убиства 56 Срба у Горњој Јошаници код Фоче, који су страдали 19. децембра 1992. године, на кућном прагу, на дан када је требало да прославе крсну славу. Немогуће је ријечима описати окрутност злочина, који је починила војска из Горажда која је себе називала Армијом БиХ, убацивши се у залеђе српских положаја са јасним циљем и јасном наредбом, како је то потврдио и један од заробљених муслиманских војника, да нико од мјештана, па чак ни дјеца, не смију остати живи. У нападу је учествовало око 600 припадника такозване Армије БиХ, у десет група распоређених на

Судећи по изјави заштићеног сведока, иако је упозорен на то шта ће се догодити, Орић није ни покушао да спречи зверско убиство невиног детета Ратни командант такозване Армије БиХ у Сребреници Насер Орић је 1992. године мирно гледао како Елфета Весели ножем коље 12-годишњег Слободана Стојановића. И тај монструозни злочин није спречио, ни казнио. Судећи по изјави заштићеног сведока, иако је упозорен на то шта ће се догодити, Орић није ни покушао да спречи зверско убиство невиног детета, већ је поспрдно коментарисао како Елфета Весели „нема јаја“ да га закоље. Кад је крв потекла, овај миљеник правосуђа није се ни почешао, већ је славодобитно рекао: „Убила га, па убила. Шта

У селу Бјеловац, код Братунца, обиљежена је 25 годишњица од злочина над 109 Срба из овог краја. У сребреничке затворе тада је одведено десетине цивила, а село, након што је опљачкано, до темеља је спаљено. Напад на Бјеловац био је кукавички и злочиначки јер су припадници тзв. армије Р БиХ из Сребренице упали у зору у село и побили цивиле, жене, дјецу – причају очевици. Многи су убијени док су покушавали побјећи у Србију. „Дјеца су кренула према Дрини. Они су блокирали и побили рањенике“, рекао је Крсто Ранкић. Славољубу Филиповићу убили су оца, а супругу и седмомјесечно дјете су одвели у сребренички логор. Славки Матић муслимани из Сребренице убили су

У цркви Светог пророка Илије , у Бјеловцу код Братунца, данас је служен парастос за 109 убијених Срба из тог и сусједних села Сикирић и Лозничка Ријека, од којих су њих 68 муслиманске снаге масакрирале 14. децембра 1992. године. Прије парастоса уручене су монографије под насловом „Не заборави вољена земљо“ за осам српских породица из Братунца и четири из Сребренице које су у посљедњем рату изгубиле три и више чланова. Муслиманске војне снаге из Сребренице, под командом Насера Орића, упале су у зору 14. децембра 1992. године у ова села на обали Дрине и починиле масакр над српским становништвом које је затечено на спавању. Зликовци су у кућама масакрирали и убијали

Суђење Албанки с Косова Елфети Весели за свирепо убиство дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића током ратне 1992. године у Доњој Каменици код Зворника у БиХ наставља се 20. новембра. Поред ње, за ратни злочин оптужен је и Сакиб Халиловић, али посебно се истиче суровост сљедбенице Насера Орића, која је немилосрдно заклала српског дјечака. Тужилаштво БиХ терети другооптужену Елфету Весели да је као припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица тзв. Армије БиХ у другој половини јула или првој половини августа 1992. године убила дванаестогодишњег Слободана Стојановића у насељу Бајрићи-Ново Село, на подручју Каменице у Подрињу. Према оптужници, она је на најсвирепији начин убила дјечака, тако што му је пришла с

Сећање на дечака убијеног у РС 1992. године. Једанаестогодишњег Слободана је Албанка Елфете Весели, са помагачима, уморила на зверски начин Академик Српске краљевске академије наука (СКАНУ) Драгољуб Драго Мирковић, ликовни уметник из Бијељине, у својој радионици „Евро-мермер“ приводи крају израду монументалног споменика висине четири и по метра дечаку Слободану Стојановићу. Једанаестогодишњег Слободана је Албанка Елфете Весели, са помагачима, уморила на зверски начин када се вратио у своје родно село Каменицу, по свог пса. То се десило на почетку рата у БиХ, пошто је дан раније са оцем, мајком и сестром успео да побегне пред нападом екстремиста. Драгољуб Мирковић досад је бесплатно урадио готово 600 споменика за борце и жртве минулог

За злочине над српским цивилима у Сребреници и Братунцу до данас још нико није одговарао. Тужна је и болна чињеница да нико како у Босни и Херцеговини тако и у свету, не препознаје српске жртве као жртве претходног рата. Ослобађањем ратног команданта тзв. Армије БиХ Насера Орића још једном је доказано да је правда у Босни и Херцеговини селективна и да је за српске жртве она недостижна. Међу 199 убијених жена  у Сребреничкој регији, налази се и име Љиљане Илић – Лончаревић. Љиљана је имала само 17 година када је свирепо убијена од својих комшија муслимана. Да ствар буде још тужнија и потреснија, Љиљана је тада била у шестом месецу

Парастосом, полагањем вијенаца и паљењем свијећа на Глођанском брду код Зворника данас је обиљежено 25 године од страдања 126 бораца Војске Републике Српске, које су 6. новембра 1992. године убили припадници такозване Армије БиХ. Помен је служио протојереј ставрофор Видоје Лукић са свештенством. Вијенце су положили породице погинулих бораца, припадници Трећег пјешадијског пука Војске Републике Српске, Полицијске управе Зворник, градске и општинске власти Зворника и Шековића, те потпредсједник Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Републике Српске Нико Кисић, представници борачких организација Зворника и Шековића, ратних војних инвалида, посланици у Народној скупштини Републике Српске и представничком дому БиХ… Кисић је рекао да ниједан злочин почињен над српским војницима

На Глођанском брду код Зворника сутра ће бити обиљежено 25 година од страдања 126 припадника Војске Републике Српске, које су 6. новембра 1992. године убили припадници такозване Армије БиХ. Породице погинулих бораца, представници борачких организација и градске власти положиће цвијеће на спомен обиљежје посвећено убијеним борцима Војске Републике Српске на Глођанском брду, након чега ће бити служен парастос, најављено је данас из градске Борачке организације Зворник. Поубијани и нестали борци на Глођанском брду били су припадници Зворничке и Шековачке бригаде Војске Републике Српске. Парастос ће бити служен на спомен-обиљежју на Глођанском брду у 11.45 часова, а обраћање званичника биће у 12.30 часова. На Глођанском брду, на мјесту страдања српске војске,