Rajko Obradović (24) je zajedno sa svojom porodicom proteran iz Krajine 1995. godine. Više od 20 godina kasnije, on se vratio u svoje rodno selo pored Gračaca, sa diplomom Pravnog fakulteta u Beogradu, da čuva – ovce. – Baba i deda nisu mogli više da izdrže u Srbiji. Nedostajala im je Krajina, pa su se 1999. godine, kad je još bilo „sveže“, vratili u Gračac. Zato sam i ja želeo da se vratim, a imao sam i gde – kaže Rajko za „Blic“ i dodaje da deda nije ni hteo da ide. Kada je krenulo granatiranje njegovog sela, Rajko kaže da je otac potrpao njih sedmoro, od kojih je bilo

Hrvati u nedelju „slave“, kažu da je „Oluja“ bila „pobeda hrvatske vojske, policije i Hrvatskog veća obrane“. A u Srbiji za to vreme tuga, oko 250.000 prognanih napustilo je pre 23 godine domove, ognjišta, zemlju… Jedna od porodica koja je bila u konvoju izbeglica prezivala se Marić. Najbliža familija Aleksa Marića, bivšeg košarkaša Partizana i potom reprezentativca Australije. Tada 11-godišnjak, rođen u Sidneju, pamti tu 1995. A njegova priča za „Blic“ je više nego potresna: Naime, Aleksov deda je ubijen početkom avgusta 1995. tokom hrvatske vojne akcije „Oluja“ u svojoj kući u Sonkoviću kod Šibenika. Njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su tek poslednjeg dana novembra 2012. iz zajedničke grobnice na lokaciji

Još se ne zna sudbina 1.746 Srba nestalih tokom sukoba u Hrvatskoj, a porodice nestalih kažu uoči obeležavanja vojne akcije Oluja da za njih „Oluja još traje i trajaće sve dok ne pronađu i sahrane svoje najmilije“ Još se ne zna sudbina 1.746 Srba nestalih tokom sukoba u Hrvatskoj, a porodice nestalih kažu uoči obeležavanja vojne akcije „Oluja“ da za njih „ona još traje i trajaće sve dok ne pronađu i sahrane svoje najmilije“. Mira Devetak kaže da je njenog supruga tokom Oluje zarobila Vojska BiH, da su ga zajedno sa još tri saborca mučili i na kraju ubili. Njena borba za pronalaženje posmrtnih ostataka supruga traje pune 23 godine.

Predsjednik Odbora Vlade Republike Srpske za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova Milenko Savanović smatra da sjećanje na akciju hrvatskih snaga „Oluja“ mora biti preneseno u nasljeđe mlađim generacijama, da se ne bi zaboravilo stradanje i ponovila krvava istorija srpskog naroda. Savanović je podsjetio da za ovaj zločin, u kojeme je stradalo 1.922 uglavnom srpskih civila, niko nije odgovarao i istakao da je oružana akcija „Oluja“ nastavak ustaške ideologije i projekta NDH. On je na konferenciji za novinare u Banjaluci rekao da se pod pokroviteljstvom vlada Srpske i Srbije sutra u Bačkoj Palanci održava centralna državna manifestacija Dana sjećanja na prognane i stradale Srbe u operaciji „Oluja“ koju su 4. avgusta 1995.

Predstavnici porodica čiji su najmiliji nestali tokom hrvatske zločinačke akcije „Oluja“ u avgustu 1995. godine, poručili su da će ta akcija za njih trajati sve dok sudbine članova njihovih porodica ne budu poznate i žrtve dostojanstveno sahranjene. Mirjana Devetak je, govoreći u ime porodica žrtava na tematskoj konferenciji „Nekažnjeni zločini u `Oluji` – posljedice 23 godine poslije“, rekla da se oni koji su izgubili najmilije već dvadest godina bude i liježu sa istim bolom i pitanjem, zašto. „Nama je `Oluja` stalno, a dokle će da traje ne znamo. Možda ja neću dočekati istinu o svom mužu čije ubice su iz Bužimske divizije Petog korpusa Armije BiH dobro poznate i možda

Koordinator Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ za Banjaluku Radomir Kužet rekao je da su u operaciji hrvatskih snaga „Oluja“ 1995. godine izvršeni genocid i etničko čišćenje nad srpskim narodom, jer je više od 1.860 Srba iz Republike Srpske Krajine ubijeno, a četvrt miliona protjerano. „Haški tribunal je rekao da to nije to, ali cilj i plan su realizovani, a akcija je sprovedena do tančina. Od prvog dana se htjela sprovesti ideja – trećinu Srba ubiti, trećinu prekrstiti i trećinu protjerati. Mislim da se to sa ovom akcijom uspjelo“, rekao je Kužet na današnjoj konferenciji za novinare u Banjaluci povodom obilježavanja 23 godine od egzodusa Srba iz Hrvatske. On je istakao da Haški

Pomen žrtvama hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“ biće služen u nedjelju, 5. avgusta, u Crkvi Svetog Marka u Beogradu, kao i u mnogim opštinama širom Srbije, najavio jer Komesarijat za izbjeglice i migracije Srbije. Komesarijat u saopštenju podsjeća da se sutra navršavaju 23 godine od ove akcije tokom koje je proterano više od 200.000 krajiških Srba i da je tada život izgubilo ili se vodi kao nestalo više od 2.000 ljudi. „Sećanje na desetine kilometara dugu kolonu onih koji su u Srbiju stigli preko BiH i danas svedoči o jednom od najmasovnijih egzodusa na ovom podneblju“, ističe se u saopštenju. Iz Komesarijata dodaju da je od početka ratova na prostorima bivše

Irena Gutrun Kojić, žena koja ima dve domovine, među prvima je pomogla mnogim izbeglicama iz Hrvatske 1995. godine. U prvom talasu dom u Rejkjaviku našlo 150 proteranih. Srbi i Islađani činili bi „narod i po“ Irena Gutrun Kojić i Dobrila Smiljanić, „majka Sirogojno manufakture“, zajedno su avgusta 1995. gledale dolazak traktorskih kolona proteranih Srba iz Hrvatske. Prizor koji im se ukazivao sa nadvožnjaka auto-puta bio je potresan. Prvo što je Irena uradila bilo je da ode u Crveni krst Srbije i ponudi svoju kuću u Zakuti nekom od pristiglih nevoljnika. Zatim je otputovala u svoju drugu domovinu – Island, da i tamo potraži neku pomoć za izbeglice. Tamošnja vlada te