arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Смолућа Фото: РТРС

Сјећање на ослобађање становништва из непријатељског обруча

28. август 2018.

Испред споменика погинулим борцима и цивилним жртвама рата Тиње, Смолуће и Потпећи у Бијељини ће у четвртак, 30. августа, бити служен парастос и обиљежено 26 година од ослобођења српског становништва овог краја из непријатељског обруча у протеклом рату, најављено је из Градске борачке организације. Ослобођење више од 7.000 становника Смолуће, Потпећи и Тиње, који су 1992. године четири мјесеца били у окружењу непријатељских муслиманских паравојних формација, у Борачкој организацији сматрају једном од најхуманијих и најорганизованијих битака Војске Републике Српске. Парастос ће бити служен у 12.00 часова на бијељинском гробљу у Пучилама. Уочи обиљежавања 26 година од ослобођења српског становништва из неопријатељског окружења, сутра ће у 10.00 часова бити одржана конференција

Кукавице - парастос Фото: РТРС

Обиљежено 26 година од страдања српских цивила Рогатице

28. август 2018.

У селу Кукавице код Рогатице данас је обиљежено 26 година од злочина над српским цивилима који су 27. августа 1992. починили припадници такозване Армије БиХ. У нападу на колону српских цивила, у којој је било око 1.000 стараца, жена и дјеце на тракторима и у путничким возилима, муслимански екстремисти су убили 26 лица, док је 80 рањено.Начелник Рогатице Милорад Јагодић рекао је да је ово злочин над злочинима, јер су међу жртвама дијете од 11 година и старац од 82 године. “То је била колона недужних људи који су тражили спас и главом без обзира кренули у свијет”, нагласио је Јагодић, подсјетивши да је у првостепеној пресуди четворици оптужених за

Детаљ са 2. Фестивала ојкача

Због Туђмана протерали ојкачу

28. август 2018.

Трећи фестивал ојкања, који је требало да буде одржан у суботу у Петрињи, отказан је јер се већина учесника није појавила страхујући за своју безбедност. Мада је реч о фестивалу који покушава да отргне од заборава карактеристичан музички израз због чега је и 2010. стављен на списак угрожене нематеријалне светске баштине Унеско, од 13 најављених учесника, чак 12 је отказало долазак плашећи се провокација и инцидената зато што су тог истог дана хрватски бранитељи организовали свечано постављање спомен-плоче Фрањи Туђману “поводом” 27 година од када је посетио овај град. Постављању спомен-плоче присуствовао је и Томо Медвед, министар хрватских ратних ветерана, а Миодраг Демо, изасланик загребачког градоначелника Милана Бандића је одао

Миломир Савчић Фото: СРНА

Савчић: Жртве не смију бити заборављене, јавност упознати о посљедицама

27. август 2018.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић сматра да обиљежавање дана сјећања на српске жртве НАТО агресије на подручју Сарајевско-романијске регије половином 1995. године мора бити уврштено у републички календар обиљежавања значајних датума из српске историје да би домаћа и међународна јавност била информисана о стравичним посљедицама бомбардовања српског народа. “Не смију бити заборављене наше жртве у одбрамбено-отаџбинском рату, које су огромне, али ни наша свијетла и јуначка борба. У НАТО бомбардовању претрпјели смо огромне жртве, а порушени су и значајни инфраструктурни објекти, међу којима су водоводи и мостови”, рекао је Савчић Срни. Он је подсјетио да је основни циљ НАТО бомбардовања била подршка компненим операцијама муслиманско-хрватске коалиције. “НАТО се

У сриједу нова свједочења о злочину над Србима у Орашју

27. август 2018.

Суђење десеторици оптужених за злочине над српским цивилима у Орашју 1992. и 1993. године биће настављено у сриједу, 29. августа, у Суду БиХ. За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-a Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић. Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници војне полиције. На терет им је стављен прогон српског становништва – убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима. Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције

“Новости” у посети манастиру у Далмацији: Ни са ким запевати, ни заплакати

27. август 2018.

Репортер “Новости” у посети братству у манастиру Драговић надомак Врлике, у Далмацији. Најмање прогнаника вратило се у Далмацију, а још мање у Цетинску крајину. Наш Драговић је манастир староставни. Са светињама Крупом и Крком већ седам векова триптих је православља у Далмацији. Сва три памте и славне дане и многа страдања. Али, историчари кажу да је Драговић среће најхуђе. Од оснивања 1395. године, па до наших дана. Но, ипак бих пре рекао да нам је манастир Драговић овде у Далмацији, у Хрватској, баш својим упорним постојањем, селећи се са места на место, рушен и опет подизан, потапан и поново васкрсао, заправо утеха, путоказ, надахнуће и подсетник. Не само српском народу

petrovacka_cesta.jpg

У СРПСКОМ ТУЖИЛАШТВУ ПРИЈАВА ЗА “ПЕТРОВАЧКУ ЦЕСТУ”

27. август 2018.

У Тужилаштву Србије за ратне злочине предата је кривична пријава за још један злочин у хрватској војној акцији “Олуја”, а ријеч је о ракетирању колоне српских цивила на Петровачкој цести, када је убијено четворо дјеце и шесторо одраслих, пише “Политика”. Због сумње да су извршили ратни злочин против цивила, кривичном пријавом су обухваћени тадашњи замјеник команданта Хрватског ратног ваздухопловства и противваздушне одбране командант ескадриле и пилот који је извршио непосредно ватрено дејство 7. августа 1995. године. Од посљедица распрскавајућег дејства убојних средстава смртно су страдали Даринка Дрча /68/ и њен шестогодишњи унук Јован Дрча, као и Мирјана Дубајић /21/, рођени брат и сестра деветогодишњи Жарко и 11-годишња Невенка Рајић, затим

Са свима лијепо, ни са ким поштено!

27. август 2018.

Гошћа из Србије Весна Пешић протјерана је по хитном поступку из града Дубровника, а све због вријеђања достојанства хрватске државе. И нека је! Све оне државе које су озбиљно утемељене на геноциду и облаганој историји поштују своје вијековно уложено вријеме у затирању изворног језика, писма и културе. А тек колико је „тисућљетна Хрватска“ уложила у тај „здружени злочиначки подухват“! Па ко сад смије то скрнавити?! Али београдски маштовита Весна у својим (сумало па пародичним) видео-клиповима рече само просту истину. И званична историја тзв. „германско-бечка“, учи нас да су српска племена Захумљани, Конављани и Травуњани засновали словенску насеобину на обали Јадрана у близини латинског Рагузиона, а своју кулу назваше Дубрава по

Откривање спомен-плоче Фрањи Туђману у Петрињи / Фото Радио Петриње

СКАНДАЛ У ПЕТРИЊИ: Због споменика Туђману спречен српски фестивал

27. август 2018.

У Петрињи сви против фестивала ојкања. Страх натерао певачке групе да откажу учешће. У Петрињи је данас на градском тргу откривена спомен плоча покојном хрватском председнику Фрањи Туђману. Изасланик загребачког градоначелника Милана Бандића на откривању спомен-плоче првом хрватском председнику Фрањи Туђману у Петрињи похвалио је бранитеље што су спречили фестивал ојкања, који је данас требало да буде одржан у том граду. – Хвала им што нису допустили да се баш на овај дан, када је 1991. у Петрињи боравио Туђман, организује некакав фестивал ојкања. На данашњи дан су четници напали и Вуковар, а ми смо ту требали да имамо некакво српско весеље – рекао је Миодраг Демо, председник Одбора за

Град Петриња (илустрација)

Трећи фестивал ојкача у Хрватској, ипак, одложен

24. август 2018.

Фестивал ојкача, који је сутра требало да буде одржан у Хрватском дому у Петрињи, одложен је за новембар ове године, пошто је 12 од укупно 13 пријављених група отказало своје учешће због противљења ветерана оружаног сукоба у Хрватској који су тражили његову забрану или измештање.  Реч је о музичком догађају, најстаријој врсти певања у Хрватској, која је на захтев те државе уврштена пре осам година на листу Унеска као угрожена нематеријална културна баштина којој је потребна хитна заштита. Хрватски ветерани, међутим, сматрају да фестивал може да се одржи, али, како кажу, не у њиховом граду јер није део хрватске традиције. С друге стране, Српско културно друштво (СКД) “Просвјета” и Српско

Атиф Дудаковић (Фото:FAKTOR.BA / RAS SRBIJA)

Долић: Крајње је вријеме за процесуирање Дудаковића

24. август 2018.

Некадашњи командант Петог корпуса такозване Армије БиХ Атиф Дудаковић био је први на листи пријављених Хашком трибуналу за злочине над српским војницима и цивилима на том подручју 1995. године, на којој се налазио и Хасан Ружнић, /којег је Хрватска изручила Тужилаштву БиХ/, изјавио је Срни бивши члан Комисије за истраживање ратних злочина на подручју Бихаћа и Цазина Рифат Долић. Долић каже да је на тој листи било двадесетак пријављених, од којих је до сада процесуирано њих седам-осам, додајући да је међу пријављенима био и Ружнић, осумњичен за ратни злочин против човјечности у предмету “Атиф Дудаковић и други”. “Све резултате до којих смо дошли током истраживања, видео и писану документацију, предали

“Своју веру не дам” – тужна прича од девојци Боси из Пасјана крај Гњилана

24. август 2018.

Ово је тужна прича од девојци Боси из Пасјана крај Гњилана са трагичним крајем. Уграбљивање девојака нарочито беше распрострањено на Kосову и Метохији и једна од тих девојака са том судбином је Босиљка Рајчић. На њу је бацио око један Арнаут из села Депча и са пајташима успео је да је “уграби” и то је све што је успео… Сви покушаји да се потурчи, поарбанаши и уда чврсто је одбијала и потом мучена али није се дала. Није хтела насилно у ислам, већ је говорила насилнику: “Ја своју веру имам, не треба ми боља а имам и свога заручника, а то је Христос”… На крају је рекла:”Убијте ме, не дам

Остојић: “Намјерна сила” – невјероватан злочин

23. август 2018.

Откривено загађење осиромашеног уранијума у пијаћој води, у једном бунару у Хаџићима, а констатовано и је загађење ваздуха уранијумском прашином, чије су честице пронађене у узорцима земљишта и биљака, као што је маховина, лишај или кора дрвета…УН експерти потврдили кориштење муниције са осиромашеним уранијумом на бар шест локација које нису биле означене у подацима о локацијама добијеним од НАТО савеза. Начелник Општине Хан Пијесак Владо Остојић рекао је Срни да ни ова локална заједнице, као ни сусједне српске општине, није била поштеђена безумног НАТО бомбардовања половином 1995. године, када је кориштена муниција са осиромашеним уранијумом, што је касније довело да масовног оболијевања људи од канцерогених болести. “Сви знамо да је

Илустративна фотографија

Осумњичени за ратне злочине из Хрватске изручен правосуђу БиХ

23. август 2018.

Осумњичени Хасан Ружнић данас је у подне предат Судској полицији Босне и Херцеговине на граници између БиХ и Хрватске, након чега је транспортован у Сарајево гдје ће га испитати поступајући тужилац. Осумњичени се у оквиру предмета “Атиф Дудаковић и други” терети за злочине против човјечности над жртвама српске националности у акцији “Сана 95” током 1995. године. Осумњичени је на основу међународне потјернице, расписане на захтјев Тужилаштва БиХ, лишен слободе на подручју Хрватске 29. јула, након чега је изручен правосуђу Босне и Херцеговине. У Посебном одјелу за ратне злочине Тужилаштва БиХ води се истрага против наведеног осумњиченог који се терети да је у својству припадника Војне полиције 5. корпуса Армије БиХ

Две деценије од нестанка двојице новинара на КиМ

22. август 2018.

Родбина и колеге Ђуре Славуја и Ранка Перенића још једном су се подсетили којим путем су пошли на задатак са кога се нису вратили Између села Зочиште и Велика Хоча код Ораховца обележено је двадесет година од нестанка Ђуре Славуја и Ранка Перенића, новинара РТВ Приштина. Пошли су да истраже шта се десило са монасима манастира Зочиште, које је отела, па потом пустила Ослободилачка војска Косова. Скренули су путељком у винограде, где су отети и од тада им се губи траг. Остали су узалудни напори да се дозна нешто више о њиховој судбини. – Ово није само питање правде, ово је питање да ли смо ми пристали и да ли

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА