Отаџбински рат Архиве - Страница 95 од 502 - Јадовно 1941.

Патријарх Иринеј о Косову: Не смемо да предамо свету земљу — нека је окупирају

20. август 2018.

Патријарх српски Иринеј оценио је да се питање Косова и Метохије не сме решавати на брзину, те да Србија не сме да одустане од борбе да сачува тај део своје територије. У беседи на Светој архијерејској литургији у цркви Преображења Господњег на Видиковцу, патријарх српски Иринеј рекао је да се Космет, са српским народом и његовим светињама, не може препустити на милост и немилост онима који су до јуче све рушили и затирали. Препис дела беседе патријарха Иринеја о Косову и Метохији преносимо у целости: Данас, када смо овако дивно сабрани, не могу, браћо и сестре, да не проговорим неколико речи о нашем Косову, о нашој благословеној земљи, о нашем Јерусалиму, који је угрожен више него икада у својој историји, о нашим светињама на Косову и Метохији, почевши од Пећке Патријаршије, Дечана,

Питање несталих пред новим изасланицима

20. август 2018.

Питање несталих у ратовима деведестих, једно је од најтежих у односима Србије и Хрватске. Њиме ће се убудуће бавити и специјални изасланици председника обе државе. Њихов циљ је усклађивање података и уједињење свих државних институција око проблема несталих. Могу ли у томе да постигну успех који нису државне комисије и политичари? „Зна се ко их је побио, како су побијени, све се зна, само се не зна где су тела покопана“, рекла је Мира Деветак. http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2018/08/20/12065514/nestali-180818.mp4 Зато су и 23. пут пред годишњицу Олује породице несталих тражиле исте одговоре. Трагаће убудуће за њима и специјални изасланици председника. Са хрватске стране, градоначелник Осијека Ивица Вркић, са српске Веран Матић –

Конзуларна канцеларија Србије: Желимо да створимо услове за останак младих у Херцеговини

20. август 2018.

Генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић рекао је Срни да канцеларија у Требињу, осим пружања конзуларних услуга становницима, посебну пажњу поклања унапређењу привредне, културне, образовне, медицинске и других видова сарадње овог дијела Републике Српске са Србијом с циљем стварања услова да млади остају на овим просторимa. „Тренутно је у фокусу конкретизација економске сарадње која је препозната у пројекту ‘Херцеговачка кућа’, односно пружање помоћи у организовању производње аутохтоних пољопривредних производа који би се могли пласирати на тржиште Београда“, рекао је Николић и подсјетио да је Конзуларна канцеларија Генералног конзулата Србије Бањалука са сједиштем у Требињу отворена у априлу. Он је истакао да ће таквим приступом бити омогућено запослење значајног броја

Бојанић: Виђење Косметског проблема из другог угла

20. август 2018.

Српска рана, Косово и Метохија… да мало сагледамо проблем кроз историју, чињенице и наше комунистичке грешке, које видим да слабо ко помиње. Једно је сигурно, да нам нико није крив, до нас самих, нисмо били сложни, нисмо сагледали опасност, ми смо га својом ћутњом одавно изгубили (али и враћали), за време док је у Србији 80 посто људи носило књижицу КПЈ, тада као да смо били омађијани (ослепљени Титовим комунизмом). Али, Космет је наш и биће увек наш (мимо било каквих споразума, споразума је било и биће), пошто је та земља српском крвљу натопљена, сваки камен под земљом је клесан српском руком… о манстирима не бих… ту је реч Метохија (Метох

23 године од НАТО бомбардовања: Српска броји жртве осиромашеног уранијума

20. август 2018.

Од 2008. године до данас само у општини Калиновик, која има око 2.000 становника, од болести које се доводе у везу са Нато бомбардовањем Републике Српске умрло је 56 људи, а са неким од облика малигног обољења тренутно се бори још њих 24. Начелник општине Калиновик Милева Комленовић рекла је за београдску „Политику“ да су то људи који имају од 30 до 60 година, али да су ризику од канцерогених обољења, као посљедице бомбардовања радиоактивним бомбама, изложени и њихови потомци, као и сви они који су касније дошли да живе на овом подручју. Она је навела примјер једне обољеле двадесетпетогдишње дјевојке која је имала само двије године када је у

Преображењски апел против отуђења, разграничења и поделе КиМ

19. август 2018.

О празнику Преображења Господњег 6/19 августа ове године, сви парохијски свештеници и свештенослужитељи, игумани и игуманије са целокупним монаштвом Епархије Рашко-призренске, предвођени својим Архипастиром Епископом Теодосијем, једногласно су упутили АПЕЛ за Косово и Метохију, којим се подржава Порука Светог Архијерејског Сабора СПЦ о Косову и Метохији, усвојена на овогодишњем мајском заседању Сабора у Београду и одговорни политички представници позивају да заштите наш народ и вековне српске светиње Својим потписима игумани и игуманије 20 манастира, који броје укупно 120 монаха и монахиња, као и 70 парохијских свештеника и свештенослужитеља својеручно су потписали овај заједнички АПЕЛ. За оправдано одсутне, уз њихову сагласност, Апел су потписали од њих опуномоћени свештеници. И овом приликом,

Нови скандал у Хрватској: „Ојкају они који су пуцали по нама“

17. август 2018.

Хрватску потреса нови скандал у чијем центру су се нашле — ојкаче! То да ратни ветерани Петриње траже да се забрани наредни, 3. Фестивал ојкања, који се већ традиционално одржава крајем августа у њиховом граду, не би било чудно, да тај специфични музички израз управо Хрватска није ставила на Унескову листу угрожене нематеријалне баштине. Координација удружења ратних ветерана Петриње успротивила се, наиме, одржавању Фестивала ојкача, зато што ту манифестацију организује Српско културно друштво „Просвјета“. И иначе, српско-хрватска дебата по разним питањима није окончана ни када је реч о „власништву“ над тим начином певања. Хрватска је 2010. године успела да га стави на листу Унеска, а књижевник Ненад Грујичић, Крајишник који живи у Панчеву, аутор Антологије крајишких ојкача, указао је, у истоименом есеју, да

Убице породице Олујић не желе да плате одштету

17. август 2018.

Убице које су у фебруару 1992. године у мјесту Церна у Хрватској измаскрирале српску породицу Олујић не желе да плате одштету и тврде да хрватско Министарство одбране крије документе који откривају двоструку линију командовања током посљедњег рата. Према наређењу Tомислава Мадија, Марио Јурић, Зоран Поштић и Давор Лазић обукли су униформе ЈНА да би их Олујићи пустили у кућу, а онда их изрешетали и покупили све вриједне ствари. Јурић и човјек којем се зна само надимак „Босанац“ убили су петнаестогодишњу Милену Олујић и њеног дванаестогодишњег брата Марка, те њихове родитеље Радомира и Аницу. Радомир Олујић, који је био шеф самопослуге у Церни, погођен је са десет метака. Шест пројектила погодило

Хрватски историчар Горан Шарић: Пристојни народи славе када победе себи једнаке

15. август 2018.

Да сам се плашио претњи или се водио материјалистичким интересима, сад бих седео у Kатоличкој цркви. Хрватски историчар, теолог и жесток критичар политичких елита у Хрватској и на Балкану ових данас борави у Србији. Његова породица, која живи у Ријеци, добила је претње смрћу од хрватских националиста пошто је јавно рекао да не прославља „Олују“ јер је Хрватска у њој очистила саму себе од свог народа. – Мој рад би се у Хрватској могао назвати „Све што никад нисте хтели знати о себи, а имали сте кога питати.” Није ово ни први, ни задњи пут да ми прете. На то сам већ навикао. Интелектуалац је по дефиницији човек који се

Патња

15. август 2018.

Патријарх Павле је често причао Шта је њему испричао неки Србин Док је био рашко-призренски епископ У време турског зулума Састали су се онамошњи Срби И договарали шта да чине Ово се више не може подносити Догорело је до ноката Ајде да се потурчимо И данемо душом А неко рече Ајде да још мало причекамо Не прође дуго А дође 1912. година И српска војска уђе у Приштину Опет се састадоше они исти људи А један ће рећи Ау браћо Да оно учињесмо Пропаде нам онолика патња А тек нама Пише: Матија Бећковић Извор: Искра Везане вијести: Матија Бећковић: Извињење Матија Бећковић: Лишени живота и смрти Матија Бећковић: О тријумфу

„Док моја нога не крочи на Маглај, ја не идем одавде“: Сећање на Споменка (14) хероја који је положио живот за Српску (ВИДЕО)

15. август 2018.

Да је преживео, Споменко би данас напунио 40 година. Споменко је имао само 14 година када је као војник Републике Српске тешко рањен на ратишту, а од повреда ускоро преминуо. У рату је изгубио све, а војска му је постала породица. Да је преживео, данас би напунио 40 година. „Док моја нога не крочи на Маглај, ја не идем одавде“, говорио је када је добио могућност да изађе из ратног ужаса и свој дечачки живот настави у Паризу. Није дочекао да се врати у свој Маглај… Споменко Гостић је био и најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Погинуо је 20. марта 1993. године приликом напада муслиманских снага на планину Озрен. За своје заслуге је

СВЈЕДОЧАНСТВА: Душан Бастаја – Бегово Брдо / Војнић

15. август 2018.

„Моја несрећа је почела 3. априла 1942. у Беговом Брду, тамо гдје сам, како ми је моја покојна Босиљка говорила, треснуо главом о земљу. Стасао сам у седамнаесту. Сједили смо у својој дрвенари. Сјећам се, мама је рекла: „Дјецо, данас је Велики петак. Идем замијесити погачу и уштипке!“ Ми одраслији смо направили козаљке. Играмо се. Ћаћа је непрекидно творизао и лупао вратима. Тимарио је краве. Одједном бритка пуцњава. Усташе у селу. Нешто ми, у мени рече: Сакриј се, Душане! Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. августа. 2017. године. Бацим се у живицу и гледам шта ће бити. Моји су остали у кући.

Српска покреће тешку историјску битку: Доказати истину о Сарајеву и Сребреници

15. август 2018.

Председник РС Милорад Додик предложиће Народној скупштини да обавеже Владу да формира међународну комисију која ће испитати ратна дешавања у Сребреници, укључујући и страдање Срба, а не само Бошњака. Какве ће последице то изазвати? Додик тражи и да Скупштина захтева од Владе Српске да формира посебну комисију која ће утврдити страдање Срба од 1991. до 1995. у Сарајеву, будући да, како је навео, Влада Федерације БиХ није извршила налог Дома за људска права по том питању. На седници Народне скупштине ће, рекао је, изнети податке који говоре да Извештај Комисије за Сребреницу из 2004. године „врви од нетачности“ и у погледу, како је навео, и жртава и оних који су у то време били у ратним дешавањима на том подручју. „То је лажни извештај

Вељко Ђурић Мишина: Пропаст Западне Србије

14. август 2018.

Поводом 23 године од геноцидa нaд Србимa у Хрвaтској, нaјмaсовнијег етничког чишћењa у Европи после Другог светског рaтa До сада необјављена студија историчара Вељка Ђурића* (писана 1995 године), преставља приказ српске несреће која је по ауторовом мишљењу „рaвнa, aко не и тежa, од Видовдaнa 1389. нa Косову и Метохији“ Напомена: Текст сам писао почетком новембра 1995. године у намери да забележим бројне чињенице за које сам убеђен да ће, протоком историјских збивања, бити скрајнуте и заборављене. Предајем га читаоцима после 23 године, јер сматрам да би требало да се подсећамо на наше велике грешке, неразумне вође и трагедије. Свестан сам да ће „и ала и врана“ да скоче да ме критикују и

Злочин је заледио живот

14. август 2018.

Господско лице Сенке Јововић, мајке убијеног Ивана, личи на камен који је постављен изнад места где је издахнуо њен син. Стоји усправна и нема, гледа у своје дете, гледа у нас и у године које је однело зло „Ово је мрамор Ивана Јововића”, каже Милић Милићевић, разгрће траву и показује камен постављен на месту где је пре петнаест година издахнуо младић Иван Јововић. Тај камени белег, једва видљив и зарастао, једини је спомен на њега и Панта Дакића, које је усмртио рафал док су се купали на реци Бистрици. У херметично затвореном Гораждевцу тај криви вир на реци, мала зараван, ватра за печење кукуруза били су једини излаз, предах и