arrow up
bratunac-Brano.jpg

Бранислав Р. Вучетић

Бранислав Вучетић (1983.) jе ратни страдалник и сведок босанско-херцеговачког рата из источнобосанског села Бjеловац, краj Сребренице. Њему су муслимански воjници прво убили маjку Радоjку, а онда и брата Миленка и оца Радована 14. децембра 1992. године, док jе он сам приликом напада и покоља у његовом селу Бjеловац одведен у сребреничке логоре под контолом муслиманске Армиjе БиХ, где jе провео скоро 2 месеца, а потом размењен у Скеланима за муслиманске воjнике. Звали су га неколико пута истражитељи Хашког Трибунала и из Тужилаштва Босне и Херцеговине, али на краjу ниjе добио прилику да сведочи о ужасима коjе jе видео и преживео. Уствари, Брано Вучетић jе тако постао симбол страдања Срба у

Обиљежавање 23 године од одбране западних граница Српске

У Козарској Дубици данас ће бити обиљежене 23 године од одбране западних граница Републике Српске од хрватске агресије, у којој је са подручја Козарске Дубице, Новог Града и Костајнице убијено 138 лица, а материјална штета у насељеним мјестима се процјењује на око 180 милиона КМ. Програм обиљежавања почеће служењем парастоса погинулим српским борцима код Спомен-крста и полагањем вијенаца, након чега је предвиђен умјетнички програм и обраћање званичника. Обиљежавање 23 године од одбране западних граница Републике Српске од хрватске агресије организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова. У Новом Граду биће служен помен у насељу Туњица и положени вијенци код спомен-обиљежја цивилним жртвама рата. Одбрана западнокрајишких општина од

Хрватска на ногама: Загреб покушава да сакрије истину о страшном масакру породице Зец

Премијера „Србенке“ под знаком питања. Кривци нису кажњени, убица Мерчеп одмара се у бањи. Када наредне седмице у Загребу буде премијерно приказан филм Небојше Слијепчевића „Србенка“, који говори о свирепом убиству породице Зец, Томислав Мерчеп ће завршити одмор у бањи у Крапинским Топлицама и наставити да издржава затворску казну! Како ће хрватски десничари дочекати филм који говори о једном од најстрашнијих догађаја деведесетих тешко је прогнозирати, али радикализација која буја из дана у дан сигурно неће допринети да награђени документарац са филмског фестивала у Сарајеву буде примљен на прави начин. Човек који је наређивао убиства Михајла, Марије и Александре Зец, ратни злочинац Мерчеп, сигурно није свој привилеговани боравак у бањи,

Парастос за Србе убијене у Сердарима

Код спомен-обиљежја у Сердарима у општини Котор Варош данас ће бити служен молитвени помен за 16 Срба из овог села које су прије 26 година убили, а потом масакрирали припадници хрватско-муслиманских снага. Најмлађа жртва злочина у Сердарима имала је четири године, а најстарија 60. У нападу муслиманско-хрватских снага на Сердаре у зору 17. септембра 1992. године убијени су Бранко /60/, Босиљка /53/, Јеленко /31/, Радмила /21/, Славко /60/, Данка /54/, Драго /47/, Мирко /31/, Славиша /22/ и Споменка Сердар /19/, Љубица /40/, Слободанка /12/ и Сњежана Тепић /4/, Никола Дукић /40/, те Славко /55/ и Славојка Бенцуз /21/. Апелационо вијеће Суда БиХ осудило је Фикрета Планинчића на 11 година затвора

Сарајево пред рат

У почетку бијеше „Геноцид“ (Пропаганда у БиХ 1991-1992)

Муслиманска ратна пропаганда трудила се од самог почетка сукоба у БиХ, да представи Србе као агресоре који чине геноцид над муслиманским становништвом. Подршку је нашла и код многих западних медија и новинара, који су слиједећи инструкције својих влада или за новац, учествовали у медијској сатанизацији српског народа пред свјетском јавношћу. Тек годинама након завршетка рата у БиХ, на свијетло дана испливавају документи и чињенице, који разоткривају све лажи и фалсификате којима  се служила муслиманска али и хрватска страна  током рата. Још прије икаквих ратних сукоба у БиХ, током 1991. године, муслиманско вођство почело је да говори о геноциду над Муслиманима. Тако је већ 25. 01. 1991. године, СДА објавила проглас

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 17. септембар 1992. Годишњица злочина у Сердарима

Припрадници муслиманско – хрватске ТО у праскозорjе 17. септембра 1992. године извршили су напад на Сердаре код Котор Вароша. Убиjено jе 16 ненаоружаних српских цивила од коjи jе дио њих потом запаљен у кућама. Међу жртвама била су и дjеца од 4 до 12 година.     Крвава зора у Сердарима (ВИДЕО)   Везане виjести: Епилог крваве зоре у Сердарима ПОТВРЂЕНА ОПТУЖНИЦА ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА У СЕРДАРИМА СУТРА ПОМЕН ЖРТВАМА СЕРДАРА  

Данас нова свједочења о злочина над Србима у Броду

Пред Судом БиХ данас ће бити настављено суђење Алминку Исламовићу за злочине почињене над српским цивилима у Броду 1992. године. Исламовић је оптужен да је као некадашњи припадник и командир Војне полиције 101. брдске бригаде Хрватског вијећа одбране од марта до октобра 1992. учествовао у хапшењу, убијању, психичком и физичком малтретирању цивила српске националности који су били заробљени у подруму старе станице полиције у тадашњем Босанском Броду и на стадиону „Полет“. На терет му је стављено и одвођење заробљених на принудни рад, паљење и пљачкање њихове имовине, као и уништавање вјерских, културних и историјских споменика. На рочишту одржаном 3. септембра, свједок Тужилаштва БиХ Драго Трифковић изјавио је да је видио

Сећање на „плавушане из комшилука“

Браћа Петар и Павле Голубовић имали су седам и пет година када су у јулу 1992. убијени заједно са својим родитељима у Коњицу. Сада им је спомен обележје подигао бивши комшија, Бошњак. Осуђен је само један злочинац. Обрис два дечака на хладном црном камену. Окренути леђима, загрљени. Одлазе. Браћа Петар и Павле Голубовић имали су тек седам односно пет година када су их почетком јула 1992. године, заједно са родитељима, угледним Србима из Коњица, професорима Ђуром и Властом, из стана извели припадници Специјалних јединица полиције под контролом тадашњих градских власти. Одвезли су их неколико километара од стана и под окриљем ноћи стрељали. Без осуде, без објашњења, без разлога. Петар, неким

Медачки џеп - ликвидирани цивили

Подсећања: Лекар хрватске војске потврдио – у Медачком Џепу цивили немилосрдно ликвидирани

(Бета за лист Политику, 28. септембар 2007. године) Пензионисани пуковник санитета Хрватске војске (ХВ) Марко Јагетић потврдио је јуче на суђењу генералима Рахиму Адемију и Мирку Норцу да је након акције Медачки џеп било много цивилних жртава међу локалним српским становништвом. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 9. септембра 2017.године. Јагетић је изјавио да је у околним селима сакупљено више од 70 тела српских цивила, као и да је на многима било трагова мучења и масакрирања. „Готово сви ликвидирани били су цивили, а ни код једног није пронађено оружје или документација“, казао је Јагетић, који је као војни лекар након акције водио екипу задужену за сакупљање тела

Крсто Ђуровић (десно)

Бошко Антић: Припадници Ратне морнарице који су 1991. године пали на задатку

Ратна морнарица је доживела тежак ударац због издаје многих својих адмирала и кадрова које су они по свом кључу водили, али су је на ногама одржали многи храбри јунаци „нижих” чинова који нису поклекли. Нажалост, неки од њих нису дочекали крај овог рата, пали су на бојишту, најчешће убијени од својих бивших „другова”. Као што ми знамо, мало пажње им је посвећено, а они су били верни заклетви коју су дали и придржавали су се неписаног морнарског правила – прави морнар тоне са својим бродом, а пацови га пред бродолом напуштају. Захваљујући њима наш брод није потонуо и даље је остао на бранику своје отаџбине. Насупрот издајницима појавили су се

ОБИЉЕЖЕН ДАН ОСНИВАЊА 16. КРАЈИШКЕ МОTОРИЗОВАНЕ БРИГАДЕ

У Машићима, код Градишке, данас је обиљежено 27 година од оснивања 16. Крајишке моторизоване бригаде Војске Републике Српске. Тим поводом служен је парастос за погинуле борце, а потом су положени вијенци. Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић истакао је да је 16. Крајишка моторизована бригада била једна од најелитнијих јединица Војске Републике Српске, са огромном ватреном моћи, брбеним искуством, изузетно успјешним командовањем и пробраним борцима. „На свим ратиштима су знали само за побједу. Другим јединицама давали су снагу, мотив, сигурност и самопоуздање, што је била гаранција успјеха“, рекао је Савчић. Он је честитао Дан оснивања 16. Крајишке моторизоване бригаде бригаде свим њеним припадницима, одао дужно поштовање свим погинулим борцима

Борци сутра одају почаст генералима Симићу и Лисици

Борци Друге крајишке пјешадијске бригаде и Шеснаесте моторизоване бригаде Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске положиће сутра вијенце код споменика генералима Новици Симићу и Славку Лисици на бањалучком гробљу „Свети Пантелија“. Вијенци ће бити положени у 10.30 часова у оквиру обиљежавања 27 година од формирања Друге крајишке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске. Обиљежавање годишњице организује Удружење бораца Друге крајишке пјешадијске бригаде, које је накнадно у програм уврстило одавање почасти Симићу и Лисици. „На овај начин желимо да одамо пошту и нашим ратним командантима и истинским патриотама којима смо бескрајно вјеровали, који су нас водили кроз све значајне борбе у одбрамбено-отаџбинском рату и који су дали немјерљив допринос стварању Републике Српске.

Обиљежен дан погинулих и несталих бораца и цивила

На Војничком спомен-гробљу на Сокоцу данас су положени вијенци и у манастиру Светог Георгија на Равној Романији служен парастос поводом обиљежавања 15. септембра, Дана погинулих и несталих бораца и цивила Републике Српске. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила општине Трново Горан Тимотија рекао је новинарима да се на подручју Сарајевско-романијске регије још трага за 650 несталих у протеклом одбрамбеном-отаџбинском рату. Он је додао да је тај број на нивоу Републике Српске 1.665 несталих лица. Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић изразио је незадовољство због веома малог броја присутних представника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и представника општинских борачких организација Сарајевско-романијске регије

Помен палим борцима и цивилним жртвама рата у Мезгаја Гају

У мјесној заједници Мезграја Гај код Угљевика служен је парастос за пет погинулих бораца и двије цивилне жртве одбрамбено-отаџбинског рата чија су имена уклесана на спомен-обиљежју у овом мјесту. Паљењем свијећа и полагањем вијенаца, почаст погинулима одали су чланови породица, родбина, пријатељи, представници општине Угљевик, Борачке организације и политичких странака. Начелник општине Угљевик Василије Перић захвалио је мјештанима Мезграје за допринос у одбрани овог краја и Републике Српске и истакао да је обавеза српског народа да изрази поштовање онима који су живот дали за стварање Републике. Предсједник Борачке организације општине Угљевик Јован Маринковић истакао је да никада неће бити заборављен злочин над недужним цивилима и жртва погинулих бораца. „Овај злочин

У понедјељак нова свједочења о злочинима над Србима у Броду

Наставак суђења Алминку Исламовићу за злочине почињене над српским цивилима у Броду 1992. године биће одржано пред Судом БиХ у понедјељак, 17. септембра. Исламовић је оптужен да је као некадашњи припадник и командир Војне полиције 101. брдске бригаде Хрватског вијећа одбране од марта до октобра 1992. учествовао у хапшењу, убијању, психичком и физичком малтретирању цивила српске националности који су били заробљени у подруму старе станице полиције у тадашњем Босанском Броду и на стадиону „Полет“. На терет му је стављено и одвођење заробљених на принудни рад, паљење и пљачкање њихове имовине, као и уништавање вјерских, културних и историјских споменика. На рочишту одржаном 3. септембра, свједок Тужилаштва БиХ Драго Трифковић изјавио је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.