Отаџбински рат Архиве - Страница 90 од 503 - Јадовно 1941.

„Фигаро“ о Арноу Гујону: Како би било да једном хирургу забраните да уђе у операциони блок

20. септембар 2018.

Утицајни француски лист Фигаро пренео је причу о Арноу Гујону, а повод за то је издавање забране уласка за њега у, како стоји у тексту, „државу Косово“. Француски хуманитарац је представљен као оснивач невладине организације Солидарност за Косово, која је омогућила школовање стотинама деце са Косова. „Зове се Арно Гујон. Има 33 године. Већ дуго живи у Србији, али је француски држављанин. 2004. године је основао невладину организацију Солидарност за Косово која за циљ има да помогне неколико хиљада Срба, који живе у енклавама које наликују на афричке бантустане, јужно од реке Ибар. После рата на Косову и једнострано проглашене независности, фебруара 2008. године (признате од стране бројних држава, међу

Сутра на Папратњој њиви помен за 42 Српска цивила и борца

19. септембар 2018.

Код споменика на Папратној њиви, на старом путу Миљевина-Калиновик, сутра ће парастосом, полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа бити обиљежено 26 година од страдања 42 српска цивила и војника, који су убијени у засједи. Муслимански војници су 20. септембра 1992. године на том мјесту из засједе напали камион Војске Републике Српске, који је, осим бораца и муниције, превозио и избјеглице из Трнова, међу којима и више жена. Унакрсну ватру ручних бацача нико није преживио, а најмлађа жртва је Слободан Мастило, који је имао непуних 16 година. Из Борачке организације Фоча подсјећају да још нико није одговарао за овај злочин. Парастос ће бити служен у 11.00 часова, а Борачка организација и локална

Браћа страдала кад су из логора одведена да копају транше

19. септембар 2018.

У наставку суђења десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Љубомир Павић рекао је да је његов брат Вид погинуо од гранате док је покушавао да спаси брата Чедомира којег је друга граната тешко ранила када су одведени из логора да копају траншее. Павић је испричао да је са браћом и оцем 8. маја 1992. године из Новог Града одведен у логор у Оџаку, гдје су многи српски заробљеници пребијани и мучени. Његов отац је, каже, размијењен у септембру, а он и браћа су остали у логору. „Убрзо су Чедомир и Вид пребачени у Доњу Махалу, а ја сам остао у Оџаку. Комшија Мирослав

Наставак суђења за злочине над Србима у Орашју

19. септембар 2018.

У Суду БиХ данас ће бити настављено суђење десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године. Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју и као припадници војне полиције. На терет им је стављен прогон српског становништва – убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима. Извор: РТРС Везане вијести: У сриједу нова свједочења о злочину над Србима у Орашју Потврђена оптужница за злочине над Србима у Орашју

Обиљежене 23 године од одбране од хрватске агресије

18. септембар 2018.

У Костајници је полагањем вијенаца на споменик борцима погинулим у протеклом рату у градском парку обиљежен Дан одбране западних граница Републике Српске од хрватске агресије прије 23 године у којој је са подручја ове општине, Новог Града и Козарске Дубице убијено 138 људи, а материјална штета у насељеним мјестима процијењена на 180 милиона КМ. Вијенце су положили начелник општине Драго Бундало, делегације припадника Војске Републике Српске борбене групе „Баљ“, Борачке организације општине Костајница и Скупштине општине. Бундало је рекао да је током хрватске агресије причињена материјална штета на територији ове општине процијењена на 40 милиона КМ, али да тужба против Хрватске још није подигнута. „За два дана на Костајницу је

Сутра наставак суђења за злочине над Србима у Орашју

18. септембар 2018.

У Суду БиХ сутра ће бити настављено суђење десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године. За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-a Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић. Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници војне полиције. На терет им је стављен прогон српског становништва – убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима. Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој

Фрљић: Фудбал као помоћ рехабилитацији усташа

18. септембар 2018.

Познати позоршни редитељ Оливер Фрљић сматра да је у Хрватској на дјелу тиха рехабилитација усташтва, а дешавања у вези са Свјетским првенством у фудбалу наводи као најбољи примјер за такву оцјену. Фрљић оцјењује да је цијело љето претворено у националистички пир који је трајао од финала Мундијала до прославе „Олује“. Свјетско првенство у фудбалу учинило је само видљивијим и гласнијим оно што је хрватска свакодневица – тиха рехабилитација усташтва маскирана на различите начине, оцјењује Оливер Фрљић. Он подсјећа на низ догађаја који показују рехабилитацију усташтва у Хрватској од промјене назива Трга маршала Тита у Загребу, преко ХОС-ова плоче са натписом „За дом спремни!“ у Јасеновцу и државног покровитељства над комеморацијом

Васиљевић: Орић заслужује максималну казну за злочине над Србима

18. септембар 2018.

Чланови сребреничке Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивиле пратиће обновљени процес пред Судом БиХ против команданта такозване Армије БиХ у Сребреници Насера Орића и спремни су да пруже помоћ, те очекују максималну казну за злочине које је лично починио и наредио. Предсједник Организације Бранислав Васиљевић каже да, знајући за пристрасност и двоструке аршине које Суд БиХ примјењује према Србима у односу на Бошњаке и Хрвате, породице несталих и погинулих неће изненадити да и Орићу буде изречена пресуда попут оне срамно благе одређене Менсуру Ђакићу који је добио двије године затвора за злочин над Србима у Буквику код Брчког. Васиљевић је рекао Срни да пристрасност Суда БиХ

Бранислав Р. Вучетић

18. септембар 2018.

Бранислав Вучетић (1983.) jе ратни страдалник и сведок босанско-херцеговачког рата из источнобосанског села Бjеловац, краj Сребренице. Њему су муслимански воjници прво убили маjку Радоjку, а онда и брата Миленка и оца Радована 14. децембра 1992. године, док jе он сам приликом напада и покоља у његовом селу Бjеловац одведен у сребреничке логоре под контолом муслиманске Армиjе БиХ, где jе провео скоро 2 месеца, а потом размењен у Скеланима за муслиманске воjнике. Звали су га неколико пута истражитељи Хашког Трибунала и из Тужилаштва Босне и Херцеговине, али на краjу ниjе добио прилику да сведочи о ужасима коjе jе видео и преживео. Уствари, Брано Вучетић jе тако постао симбол страдања Срба у

Обиљежавање 23 године од одбране западних граница Српске

18. септембар 2018.

У Козарској Дубици данас ће бити обиљежене 23 године од одбране западних граница Републике Српске од хрватске агресије, у којој је са подручја Козарске Дубице, Новог Града и Костајнице убијено 138 лица, а материјална штета у насељеним мјестима се процјењује на око 180 милиона КМ. Програм обиљежавања почеће служењем парастоса погинулим српским борцима код Спомен-крста и полагањем вијенаца, након чега је предвиђен умјетнички програм и обраћање званичника. Обиљежавање 23 године од одбране западних граница Републике Српске од хрватске агресије организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова. У Новом Граду биће служен помен у насељу Туњица и положени вијенци код спомен-обиљежја цивилним жртвама рата. Одбрана западнокрајишких општина од

Хрватска на ногама: Загреб покушава да сакрије истину о страшном масакру породице Зец

18. септембар 2018.

Премијера „Србенке“ под знаком питања. Кривци нису кажњени, убица Мерчеп одмара се у бањи. Када наредне седмице у Загребу буде премијерно приказан филм Небојше Слијепчевића „Србенка“, који говори о свирепом убиству породице Зец, Томислав Мерчеп ће завршити одмор у бањи у Крапинским Топлицама и наставити да издржава затворску казну! Како ће хрватски десничари дочекати филм који говори о једном од најстрашнијих догађаја деведесетих тешко је прогнозирати, али радикализација која буја из дана у дан сигурно неће допринети да награђени документарац са филмског фестивала у Сарајеву буде примљен на прави начин. Човек који је наређивао убиства Михајла, Марије и Александре Зец, ратни злочинац Мерчеп, сигурно није свој привилеговани боравак у бањи,

Парастос за Србе убијене у Сердарима

17. септембар 2018.

Код спомен-обиљежја у Сердарима у општини Котор Варош данас ће бити служен молитвени помен за 16 Срба из овог села које су прије 26 година убили, а потом масакрирали припадници хрватско-муслиманских снага. Најмлађа жртва злочина у Сердарима имала је четири године, а најстарија 60. У нападу муслиманско-хрватских снага на Сердаре у зору 17. септембра 1992. године убијени су Бранко /60/, Босиљка /53/, Јеленко /31/, Радмила /21/, Славко /60/, Данка /54/, Драго /47/, Мирко /31/, Славиша /22/ и Споменка Сердар /19/, Љубица /40/, Слободанка /12/ и Сњежана Тепић /4/, Никола Дукић /40/, те Славко /55/ и Славојка Бенцуз /21/. Апелационо вијеће Суда БиХ осудило је Фикрета Планинчића на 11 година затвора

У почетку бијеше „Геноцид“ (Пропаганда у БиХ 1991-1992)

17. септембар 2018.

Муслиманска ратна пропаганда трудила се од самог почетка сукоба у БиХ, да представи Србе као агресоре који чине геноцид над муслиманским становништвом. Подршку је нашла и код многих западних медија и новинара, који су слиједећи инструкције својих влада или за новац, учествовали у медијској сатанизацији српског народа пред свјетском јавношћу. Тек годинама након завршетка рата у БиХ, на свијетло дана испливавају документи и чињенице, који разоткривају све лажи и фалсификате којима се служила муслиманска али и хрватска страна током рата. Још прије икаквих ратних сукоба у БиХ, током 1991. године, муслиманско вођство почело је да говори о геноциду над Муслиманима. Тако је већ 25. 01. 1991. године, СДА објавила проглас

Календар геноцида: 17. септембар 1992. Годишњица злочина у Сердарима

17. септембар 2018.

Припрадници муслиманско – хрватске ТО у праскозорjе 17. септембра 1992. године извршили су напад на Сердаре код Котор Вароша. Убиjено jе 16 ненаоружаних српских цивила од коjи jе дио њих потом запаљен у кућама. Међу жртвама била су и дjеца од 4 до 12 година. Крвава зора у Сердарима (ВИДЕО) Везане виjести: Епилог крваве зоре у Сердарима ПОТВРЂЕНА ОПТУЖНИЦА ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА У СЕРДАРИМА СУТРА ПОМЕН ЖРТВАМА СЕРДАРА

Данас нова свједочења о злочина над Србима у Броду

17. септембар 2018.

Пред Судом БиХ данас ће бити настављено суђење Алминку Исламовићу за злочине почињене над српским цивилима у Броду 1992. године. Исламовић је оптужен да је као некадашњи припадник и командир Војне полиције 101. брдске бригаде Хрватског вијећа одбране од марта до октобра 1992. учествовао у хапшењу, убијању, психичком и физичком малтретирању цивила српске националности који су били заробљени у подруму старе станице полиције у тадашњем Босанском Броду и на стадиону „Полет“. На терет му је стављено и одвођење заробљених на принудни рад, паљење и пљачкање њихове имовине, као и уништавање вјерских, културних и историјских споменика. На рочишту одржаном 3. септембра, свједок Тужилаштва БиХ Драго Трифковић изјавио је да је видио