Отаџбински рат Архиве - Страница 72 од 502 - Јадовно 1941.

ДОБРИ СУСЈЕД МИРKО НОРАЦ: У таквој земљи ја не желим живјети

26. децембар 2018.

Један од најчешћих одговора на питање новинара, аналитичара и демографа, зашто одлазите из Хрватске јест само на први поглед баналан. У више од педесет посто испитаника одговор је један и увијек исти. Не желим више хранити толику војску паразита. Међу паразите на које се мисли, неупућени аналитичар сврстат ће у највећем постотку политичаре и оне које је политика запослила, најчешће бесмислено. Пише: Иво Анић Но, враг је у детаљу, а један детаљ прошао је наизглед незапажено. Међу испитаницима, наиме, било је и оних који су спомињали ратне злочинце и осјећај несигурности што те и такве особе мирно живе поред њих, као добри сусједи. Ако мало помније погледате одговоре, статистике, кроз

СУД У СТРАЗБУРУ ОДБИО ТУЖБЕ СРБА ИЗ ХРВАТСКЕ

25. децембар 2018.

Европски суд за људска права у Стразбуру одбио је десетак тужби које су Срби поднијели против Хрватске због немогућности остваривања права стечених у тој држави. Предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа рекао је Срни да су Срби избјегли из Хрватске понижени и дискриминисани, да њихове тужбе против Хрватске неприхватљивим проглашава „судија-појединац“, те да се у образложењу наводи да на овакву одлуку странке немају право жалбе. Пузигаћа је најавио да ће Удружење Европском суду за људска права у Стразбуру поднијети кривичне пријаве против „судија-појединаца“ који су донијели овакву одлуку. „Избјегли Срби из Хрватске разочарани су оваквом одлуком Суда у Стразбуру, јер произилази да

Затирање Срба у Хрватској (12): Туђманов „сан“ у Горском котару

25. децембар 2018.

Према мишљењу професора Светозара Ливаде заснованог на опсежној анализи статистичких података становништва Хрватске од 1880. до 2011, територија Горског котара је класичан пример како је антисрпска политика владајућег ХДЗ-овог државног режима била територијално свеобухватна, с главним циљем да се по сваку цену смањи број српског становништва на што је могуће нижи ниво. Он ту тврдњу темељи и на чињеници да ово подручје није било захваћено ратом 1991. године, и да није претрпело директне последице оружаних сукоба, али и да су оне индиректне изгледа биле много опасније. Иако се увидом у дугорочни развој становништва ове регије може закључити да број и Хрвата и Срба углавном стагнира, због чега се у посматраних

Саво Штрбац: Масакр (српског) маслињака

25. децембар 2018.

Велика је иронија што је власницима „масакрираног” маслиника и њиховим сународницима управо преко дрвета које је вековни симбол мира послана порука мржње и нетолеранције Посечени маслињак српских повратника, Биљане Доње код Бенковца Недавно су непознати починиоци српским повратницима у Биљанима Доњим код Бенковца посекли 112 стабала маслина, старих десетак година. Десило се то у време комеморација жртвама Вуковара и Шкабрње. Ретки мештани Биљана Доњих, до рата деведесетих етнички чистог српског села, с обзиром на време и начин (не)дела, сумњају да су могући починиоци из суседне Шкабрње. Наиме, сеча толиког обима морала је бити унапред испланирана, у којој је учествовало више особа, који су морали бити од мржње бесни и обесни.

Затирање Срба у Хрватској (11): Прогон ћирилице у Источној Славонији

24. децембар 2018.

За разлику од Славоније – „сестринске“ хрватске субрегије, укупно становништво се у Источној Славонији последњих 131 годину више него удвостручило, али је и овде слика драстично измењена с последњим грађанским ратом (1991-1995) и оним што се касније догађало. Срби су и у Источној Славонији од народа који је чинио трећину становништва дошао у позицију да их је сада мање од 15 процената. „Учешће два већинска народа, хрватског и српског, у укупном становништву ове славонске субрегије (остале мањинске етничке групе заступљене су са свега око 10 процената) био је релативно уравнотежен све до 1991. године и кретао се између 35,64% према попису из 1900. и 65,01% према попису из 1991. хрватског

ПОЗИВ ДА ПУТИН ПОСЈЕТИ ХРАМ ПОСВЕЋЕН ЖРТВАМА „ОЛУЈЕ“ И „БЉЕСКА“

23. децембар 2018.

Одбор за изградњу цркве Благе Марије у фрушкогорском мјесту Банстол, која је посвећена жртвама „Бљеска“ и „Олује“, упутиће молбу предсједнику Србије Александру Вучићу да у протокол посјете руског предсједника Владимира Путина Србији у јануару уврсти и посјету овом мјесту. Црква Благе Марије на Банстолу, коју су медији назвали „Путинов храм“, прва је црква која се гради у руском стилу у Србији. Посвећена је жртвама злочиначких акција хрватске војске „Бљесак“ и „Олуја“, у којима је протјерано око 250.000 Срба и око 2.000 цивила је убијено. Градња храма трајала је годину и по дана, а да би ови радови били завршени на вријеме, мајстори из Доњецка су пар мјесеци радили даноноћно, преносе

ГРАФИТИ МРЖЊЕ ПРЕМА СРБИМА ПОВРАТНИЦИМА У ДАЛМАЦИЈУ

23. децембар 2018.

На имању Србина Богољуба Поповића у селу Чиста Мала у Далмацији исписан је графит „Четник, сели се“ и усташко слово „У“, пренио је портал „Срби.хр“. Графит је исписан јуче, а прва га је уочи Богољубова супруга Боја, која је због страха за своју сигурност, с обзиром да је сама боравила у кући, напустила породично имање и отишла синовима у Бањалуку. Богољубов син Горан каже да је случај пријавио полицији, гдје му је дато обећање да ће обавити увиђај када неко од укућана буде присутан на имању. Он наводи да су чланови његове породице, након породичне славе Светог Николе коју су прославили у Бањалуци, планирали да се за Божић окупе у

Затирање Срба у Хрватској (10): Опустошена житница

23. децембар 2018.

Славонија је историјско-географска регија на истоку Хрватске која се простире између река Драве, Саве и Дунава. Са површином од 12.556 квадратних километара највећа је регија, коју зову „житница Хрватске“. Уколико би се збирно оценио период од 131 годину – временски интервал у коме је професор Светозар Ливада спровео истраживање пописа становништва од првог, одржаног 1880, до последњег из 2011, према националној припадности, хрватско становништво се повећало за 71,31 проценат, а српско становништво се истовремено драстично смањило за 74,69 одсто! Геноцидна политика НДХ Наизглед, у томе не треба тражити ништа чудно, зато што су Хрвати у Славонији увек чинили већинско становништво, од најнижег процента установљеног 1900, када их је било 46,77

СПОМЕНИК ХЕРОЈУ МИЛАНУ ЈОВИЋУ НА ГРАДСКОМ ТРГУ У УГЉЕВИКУ

22. децембар 2018.

Спомен-статуа ратног хероја, пуковника Војске Републике Српске /ВРС/ Милана Јовића свечано је данас откривена на градском тргу у Угљевику, а освештао је Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије. Владика Фотије је поручио да је овај српски херој био „косовски јунак у наше вријеме“. „Јунак је онај који брани нејач, сиротињу и оне који су угрожени. То је наша етика од Косова до данас, а Милан Јовић је био косовски јунак у наше вријеме“, рекао је владика Фотије. Он је истакао да Срби треба да поштују своје јунаке и да се омладина на њих угледа. „Јунаци су уграђени у темеље Републике Српске и пут којим увијек треба да идемо је јуначки“, поручио

Затирање Срба у Хрватској (9): Етничко чишћење Далматинске загоре

22. децембар 2018.

Некада позната као Бановина или Банска Хрватска, Банија је увек имала уравнотежен национални састав становништва, у коме су две националне групе, хрватска и српска, све до 1991. биле готово подједнако заступљене. Иако се под називом Далматинска загора, овај регион Хрватске помиње тек после Другог светског рата, фактички је део Загоре који обухвата готово целокупно залеђе далматинске обале, а то је око 150 километара дуг појас уз море омеђен планинским масивима Козјака, Мосора, Омишке Динаре, Биокова и Рилића. Територијално, то су подручја општина Книн, Дрниш, Бенковац, Обровац, Сињ, Врлике, Имотског и Вргорца. Истражујући пописе становништва у периоду од 111 година, професор Светозар Ливада истиче да се у том периоду, односно до

Затирање Срба у Хрватској (8): Прогон православља са Баније

21. децембар 2018.

Некада позната као Бановина или Банска Хрватска, Банија је увек имала уравнотежен национални састав становништва, у коме су две националне групе, хрватска и српска, све до 1991. биле готово подједнако заступљене. Светозар Ливада, аутор озбиљне студије која анализира статистичке податке у периоду од чак 130 година, наводи да је регија Банија, као део Војне крајине, попут Лике и Кордуна, прошла кроз све невоље и недаће граничарског краја, па мање-више све што је речено за те регије вреди и за Банију: успорени раст становништва, велики људски губици, тешки и мукотрпни животни услови целокупног становништва, стално досељавање нових породица као основа за регрутацију новака потребних за одбрану „предзиђа хришћанства“, као и тешко

ЉУБОДРАГ ДИМИЋ: Косовски мит живи и треба и даље да живи у историјској вертикали српског народа!

20. децембар 2018.

„Рекао сам да је албанска идеја једина жива мегалоидеја на Балкану и да она готово дуже од 140 година покушава да се наметне политичким субјектима у свету. Један од центара јесте та идеја о Албанији четири вилајета, на коме треба да живи искључиво албанско становништо, простире и са ког треба потиснути Хелене и Словене, другим речима и Србе и Црногорце и Македонце и све народе који ту живе. Та великоалбанска идеја не само да се шири него покушава и да се наметне.“ Ово у интервјуу „Искри“ каже српски историчар Љубодраг Димић, универзитетски професор, редовни члан САНУ. Са господином Димићем разговарали смо ових дана у Андрићграду. Једном приликом сте рекли да

Милаковић: Није лако бити Србин у Вуковару

20. децембар 2018.

Заменик градоначелника Срђан Милаковић показао је попис убијених Срба у Вуковару. На списку су 42 имена убијених у јулу и августу 1991. године. Дан након што је вуковарски ХДЗ затражио да се забрани рад Демократског савеза Срба тврдећи да његови чланови износе неистине о деведесетим годинама прошлог века, заменик градоначелника Срђан Милаковић показао је попис убијених Срба у Вуковару. На списку су 42 имена вуковарских Срба који су убијени у јулу и августу 1991. године, а реч је о цивилима који са ратним дејствима нису имали везе. -Ти су људи пореклом Срби, то су цивилне жртве, и кривци који су их убили никада нису одговарали. У Вуковару се говори о

Затирање Срба у Хрватској (7): Кордун историјски полигон смрти

20. децембар 2018.

Још једна регија у Хрватској вековима је имала претежно српско становништво, а претходно је такође чинила део Војне Крајине. Реч је о Кордуну који Светозар Ливада метафорички због чињенице да је стално био на удару, назива „историјски полигон смрти“. Још једна регија у Хрватској вековима је имала претежно српско становништво, а претходно је такође чинила део Војне Крајине. Реч је о Кордуну који Светозар Ливада метафорички због чињенице да је стално био на удару, назива „историјски полигон смрти“. – Сва су та страдања у прошлости најчешће била свестрана, систематска и радикална – истиче Ливада и додаје да је прва карактеристика ове регије, уколико се анализурају подаци од 1880. до 1991. „спор

ЛИНТА: БЕОГРАД ДА РАСПИШЕ ПОТЈЕРНИЦЕ ЗА ХРВАТСКИМ ОСУМЊИЧЕНИМ ОФИЦИРИМА

20. децембар 2018.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је као наставак прогона Срба то што Хрватска покреће нове оптужнице против официра и војника бивше ЈНА и Војске Републике Српске Крајине за наводне ратне злочине у рату 1991-1995. године и затражио да и Србија распише потјернице за осумњиченим хрватским војним и полицијским официрима. „Јасно је да Хрватска покретањем нових истрага, подизањем нових оптужница и доношењем нових пресуда настоји да легализује етничко чишћење српског народа са вијековних подручја с једне стране и да потврди апсурдну и бесмислену тезу да су Србија, ЈНА и крајишки Срби тобоже извршили агресију на Хрватску с друге стране“, наводи Линта у саопштењу. Он тражи од српског Тужилаштва