Отаџбински рат Архиве - Страница 70 од 504 - Јадовно 1941.

Фрањо Туђман на Голи Оток послао 7.000 официра ЈА

25. јануар 2019.

„… Недавно је баш у Глини, у којој је Назор 1944. године одржао свој историјски говор, одржан помен жртвама усташког терора (1200 покланих људи, жена и деце у глинској цркви), а да на том помену, бар из пијетета или из минимума цивилизацијског понашања, није присуствовао ниједан представник званичне хрватске државе. Није било ни чланова ЦK СKХ, ни Туђманових хадезеоваца. Та срамота је за комунисте утолико већа јер је Назор говорио у њихово име, а за Фрању Туђмана зато што је у то време био сарадник Јосипа Броза. Његово одсуство, међутим, може се схватити једино чињеницом да он себе више не сматра Брозовим већ Павелићевим следбеником, што је јасно демонстрирао обележавањем

Саво Штрбац: Леш НН. 33

24. јануар 2019.

Једног прохладног јануарског јутра 1993. године војска Републике Хрватске је почела агресију на Равне Котаре. Напад је био неочекиван и силовит. У прва два дана хрватска војска је заузела већи дио подручја. Да би се зауставио њен даљи продор у дубину територије, према Бенковцу, на Равне Котаре су сваки дан стизали добровољци и јединице из других дијелова Републике Српске Крајине. Међу првима дошла је Специјална јединица Министарства унутрашњих послова из Книна, да би организовала одбрану села Придраге. У њој је био и Мишо из Стрмице, села поред Книна, младић изузетне физичке конструкције, а стар свега двадесет и по година. Борбе око Придраге биле су жестоке, често су се водиле прса

Jos_nisu_procesuirani_mnogi_ratni_zlocini_nad_Srbima.jpg

Шљепице из Ислама Грчког

24. јануар 2019.

Ислам Грчки је било велико и богато равнокотарско село са претежно српским живљем и само неколико хрватских породица. Почетком 1993. године, у овом селу је живело 197 српских породица са 976 душа. Живео је ту и Јован Шљепица са супругом Тонком, синовима Здравком и Војиславом и кћерком Бранком, док му се кћер Марија пре рата удала за Јусупа, Хрвата из суседног села Ислама Латинског, и живела је у Задру. Здравко је био тешки бубрежни болесник и војно неспособан, док је Војислав био ангажован у СВК. Синови нису били ожењени, а Бранка је била још девојчурак. Тако је било док хрватска војска 22. јануара 1993. није извршила агресију на Равне Котаре.

Злочин на Малом Алану

24. јануар 2019.

Масакр над Србима се догодио на планини Велебит, на локацији Мали Алан, 22. јануара 1993. године, када су усташе мучиле, заклале и мучки убиле 22 особе српске националности, од којих и једну медицинску сестру. Српски камиони су тада упали у замку између две базе УНПРОФОР-а, базе на Матрасу-Свети Рок и Малог Алана. Осам српских војника је успело да се извуче из заседе и преживи, а њих 22 су заробљена и зверски масакрирана. Усташе су им тада препречиле једини пут којим би могли да изађу, а после тога су заузели и везе комуникације и преко њих јавили српским војницима да на Малом Алану има рањеника. У замку је тада упала група од око 30

Дуго је трајао тај мој пут

24. јануар 2019.

Од Грачаца до Доњег Лапца мало сам трчала, па ишла пjешке. Седмог августа 1995, за свега неколико стотина метара избjегла сам бомбардирање колоне на Петровачкоj цести. Видjела сам авионе, чула запомагања. Босну сам прешла скоро пjешке…, прича Александра Мандић, коjа jе као 15-годишњакиња, сама као прст, избjегла из Грачаца. Из свог стана у Грачацу Александра Мандић на брзину jе узела школске свjедоџбе и извод из књиге рођених, закључала врата и кључ оставила испод отирача. Било jе то 4. августа 1995. године. Мислила jе да ће се склонити негдjе на пар дана, али ниjе се вратила пуних 16 година. Тек jе ове године провела три тjедна у свом родном Грачацу. Срели

СЛАВОЈКА ДУЛАЋ (1932+2016.) СВЈЕДОК СТРАШНОГ ЗЛОЧИНА

24. јануар 2019.

Славојка Дулаћ, рођена Вукосав, упокојила се на 19. а сахрањена 21. јануара 2016. у Степановићеву код Новог Сада. Покојна Славојка је 28. августа 1941, као 9- годишња дјевојчица, једина успјела да побјегне из запаљене појате са затвореном српском нејачи у родном селу Љубљеници код Стоца. Претходно су прве комшије Хрвати и муслимани у ту појату затворили све српске жене и дјецу из тога села, а из породица Гело и Вукосав. Појату су потом наунили сламом и запалили. Одрасле мушке чланове ових породица исти злочинци поубијали су на Видовдан исте године у јами Барев до. Свједочење покојне Славојке о овом злочину сачувано је на видео снимку који се налази у Документационом

РАЈИЛИЋ: АПЕЛ ВЛАДИ ДА РИЈЕШИ ПРОБЛЕМ ОПСТРУКЦИЈЕ ЗАКОНА

24. јануар 2019.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић апеловала је да Влада Српске помогне овој организацији јер у неким општинама Српске поново постоји велика опструкција службеника када је ријеч о примјени Закона о жртвама ратне тортуре. “У мањем броју општина Републике Српске службеници се не придржавају слова закона и праве проблеме женама које су поднијеле захтјеве за остваривање статуса и права”, рекла је Рајилићева Срни. Према њеним ријечима, неке општине одмах по подношењу захтјева траже од Републичког центра за истраживање рата и Савеза логораша Републике Српске увјерења и мишљење, за разлику од Братунца, Фоче и неких других општина у Херцеговини које захтјеве жена држе у ладицама по два

Злочин над Србима на Велебиту „Слушали смо крике наших сабораца“

24. јануар 2019.

„Једва смо их препознали“ На идентификацији 22 страдалих српски војника, Веселиновић је препознао око 10 убијених, док 12 није препознао јер су били масакрирани. – Довезени су у врећама Унпрофора у Грачац у Дом здравља. Неки нису могли да присуствују иденфикацији. Неки су били рањени и живи мучени, па су их препознавали по каишу или сату. Други су били заклани, а убијали су их крамповима и лопатама – каже Веселиновић. Тужилаштво за ратне злочине, почев од 2011. године, прикупљало је информације, доказе и податке у вези са масакром на Велебиту, на превоју Мали Aлан, у селима Кијане и другим, који су почињени у акцији „Масленица 93“, када је убијено неколико

На Кордуну гроб до гроба тражи мајка сина свога

23. јануар 2019.

Свjедочанства о злочинима у Петровоj гори и њеним околним селима од децембра 1941. до краjа маjа 1942. године Пише: Ђуро Затезало На подручjу кордунашке опћине Воjнић живjело jе, према попису становништва од 31. децембра 1931. године, 31.249 становника. Од тога 27.608 Срба, 3.613 Хрвата и 28 припадника других народности. Од укупно 27.608 Срба за вриjеме Независне Државе Хрватске угасио се живот њих 7.626, односно 27,62% те популациjе. Међу убиjенима су 1.634 дjетета у старости до 15 година живота и палих у борби против фашизма а за слободну своjу хрватску домовину 1.508 бораца. Да би што више осоколио своjу зликовачку воjску у плану потпуног истребљења српског народа с подручjа Независне Државе Хрватске,

Откривен нови злочин над Србима!

22. јануар 2019.

У УН су Србима дописивали злочине у посљедњем рату у Југославији и БиХ и сакривали извјештаје, као што је писмо првог команданта „плавих шљемова“ Сатиша Намбијара у којем наводи да није био свједок никаквог геноцида, рекао је професор Никола Моравчевић, који је имао увид у архиве УН. „Нико под мојом командом није био свједок ничега што би по обиму пришло близу процјенама које су измислили медији“, написао је Намбијару у свом извјештају из 1993. године, наводећи да америчка администрација одбија да види да Срби у БиХ имају валидна права и оправдане жалбе. Моравчевић, који је био проректор престижног Универзитета Илиноис у Чикагу и који је имао посебну дозволу за рад

СУТРА ПАРАСТОС СРБИМА УБИЈЕНИМ У АКЦИЈИ “МАСЛЕНИЦА”

21. јануар 2019.

У Цркви Светог Марка у Београду, данас ће бити служен парастос за 348 Срба, међу којим 35 жена и троје дјеце млађе од 12 година које су припадници Хрватске војске убили на подручју Равних Котара и Малог Алена прије 26 година. Након парастоса који је најављен за 11.00 часова, представници Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза” положиће вијенце и цвијеће код споменика српским жртвама у Ташмајданском парку, саопштено је из овог удружења. Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. године извршиле агресију под кодним називом “Масленица” на јужне дијелове Републике Српске Крајине, што је била трећа агресија Хрватске на заштићено подручје УН. У овој агресији на српској страни погинуло

ПЕНАВА ИЗЛАЖЕ ДЈЕЦУ ВЕЛИКОМ РИЗИКУ И СУКОБИМA

21. јануар 2019.

Предсједник Самосталне демократске српске странке /СДСС/ Милорад Пуповац оцијенио је да градоначелник Вуковара Иван Пенава користи нарушене односе у том граду за политички обрачун са СДСС-ом и излаже дјецу различите националности великом ризику и сукобима. Пуповац је рекао да Пенава не поштује законе и међународне конвенције о правима дјеце, те да је пребацивање кривице у случају недавног напада на српског дјечака на аутобуској станици у Вуковару на СДСС типичан начин људи лоших намјера. Он је нагласио да су наводе полиције да је у овом случају ријеч о сукобу навијачких група демантовали родитељи и директор школе “Никола Tесла”. “Не бих волио да ико користи институције државе да промијени карактер тога што

НОВИ ЗАКОН НЕ ПРЕПОЗНАЈЕ БИВШЕ НОСИОЦЕ СТАНАРСКОГ ПРАВА

20. јануар 2019.

Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир истакао је да нови хрватски Закон о стабменом збрињавању не препознаје бивше носиоце станарског права, који су углавном Срби. Будимир напомиње да је Хрватска једина од бивших република СФР Југославије укинула станарско право и тако оштетила више од 30.000 носиоца станарског права својих држављана српске националности, саопштено је из овог удружења. Он подсјећа да је у децембру прошле године упућен Јавни позив за подношење пријава за стамбено збрињавање у 2019. години у Хрватској, у складу са Законом о стамбеном збрињавању на потпомогнутим подручјима, али да је, за разлику од ранијих година, рок за предају новог или измјену постојећег захтјева од 1. до

Доња Суваја: Још једна прича Личка!

20. јануар 2019.

“У Суваји се данас живи неким нормалним животом, ако се то може тако рећи, јер је овај дио Лике доста страдао. Овдје су мјештани пуно страдали и у Другом Свјетском рату, али и у ратовима деведесетих. Све је било порушено, али, ето ми смо се вратили” збори Ђуро Векић, на почетку приче о Суваји, коју посјетисмо уочи Божића. Имају он и супруга Зорица двоје дјеце, двоипогодишњег сина Новака и годину дана старију кћерку Уну. Баве се пољопривредом. Од јутра до мрака, стално посла има, збори супруга Зорица. “То је наша свакодневница, дјеца, обавезе, имамо стадо коза, бавимо се малинарством. Све што произведемо је здраво, није прскано“, додаје Зорица Најтеже је

У сплитском суду свједочења српских логораша из “Лоре”

20. јануар 2019.

Послије тринаест година од посљедњег свједочења, двоје логораша из Требиња свједочили су у Жупанијском суду у Сплиту, у предмету “Лора 3”, против Томислава Дуића, управника злогласног логора и Емилија Бунгура, једног од војних полицајаца. Ријеч је о кривичним дјелима ратног злочина, почињеним над заробљеним војницима. Мирко Бабић, један од свједока, који је преживио тешке психичке и физичке тортуре, каже да је поновио истину о свом страдању у Лори, и још три логора у Хрватској. Раније је давао исказе истражитељима Сипе и у Жупанијском суду у Сплиту. Посљедњи пут је свједочио 2006. године. Због тешких ратних злочина над заробљеним српским цивилима и војницима, хрватско правосуђе злочине у Лори раздвојило је у