Među antifašistima koji su zbog porekla izgubili svoje ulice u prestonici BiH ima i onih koji su taj grad oslobodili na dan koji se još zvanično slavi Uporedo sa proterivanjem Srba iz Sarajeva, bošnjačka politika je radila i na zatiranju tragova vekovnih srpskog naroda u tom gradu. Na meti tog „projekta” našao se i izvestan broj sarajevskih ulica sa imenima srpskih heroja antifašista, među kojima su i oni čijom je zaslugom 6. aprila 1945. oslobođeno Sarajevo. Taj datum se i dan-danas slavi kao dan oslobođenja grada na Miljacki. Novokomponovanoj bošnjačkoj politici nisu mrski postali samo srpski antifašisti Slavko Rodić, Pero Kosorić, Vojislav Kecmanović Đedo, Vaso Miskin, Marija Bursać, Radojka Lakić,

Samo u Istočnom Sarajevu tokom rata je stradalo najmanje 118 mališana. – Devedesetih je u glavnom gradu BiH bilo 150.000 srpskih žitelja, a sada ih je nekoliko hiljada Nad nesretnom sudbinom hiljada sarajevskih Srba i preko stotinu hiljada izgnanih decenijama je nadvijena sena „grada žrtve” zbog koje su patnje srpskog naroda u tom gradu ostale skrajnute, a zbivanja u ratnom Sarajevu do danas umnogome zamagljena. Pokušaji da se rasvetle stradanja Srba ostali su neuspešni. Svedočanstva preživelih logoraša iz sarajevskih logora ili memorijali za žrtve sporadično podsete na strahote iz ratnih dana. Pre nekoliko dana, u sklopu Dana sećanja na stradalu decu Srpskog Sarajeva (Istočnog Sarajeva), javnost se podsetila na to