Отаџбински рат Архиве - Страница 56 од 502 - Јадовно 1941.

Бојанић: Зна се гдје је мјесто злочинцима

3. мај 2019.

Слободан Бојанић који је рањен на данашњи дан прије 27 година у Добровољачкој улици у Сарајеву, када се повлачила колона припадника ЈНА, оцијенио је да не постоји воља да тај злочин буде процесуиран, те изразио жаљење што не може на мјесту страдања прислужити свијеће својим друговима Здравку Томовићу, Миодрагу Ђукићу и другим настрадалима. „Имам утисак да се нико не труди да се овај догађај спомене, да се неке ствари изнесу на видјело и да злочинци буду кажњени. Нисам националиста, нисам за рат, ја сам за помирење са људима, а злочинцима се зна гдје је мјесто“, рекао је Бојанић новинарима у Источном Сарајеву. Он је изразио жаљење што породицама страдалих у

СТРАВИЧНА ИСПОВИЈЕСТ ВОЈНИКА ИЗ ДОБРОВОЉАЧКЕ: Ваљали су нас по асфалту, нож и пушке под грло стављали

3. мај 2019.

Напад на колону ЈНА која је излазила из Сарајева у Добровољачкој улици 1992. године био је планиран, и то је једина истина, а истовремено 27 година свакодневно слушамо лажи због којих нико не одговара, рекао је Данило Берибака, припадник војне полиције ЈНА који је био у колони. – Најбоље би било да се ми који смо нападнути и они који су нас напали суочимо, да би коначно престали са лажима – рекао је Берибака за “Глас Српске” и додао да је вријеме да се те ствари коначно рашчисте. Он је истакао да је срамота то што нема судског епилога. – Изгледа да чекају да сви биолошки нестанемо и да умре

Усташка идеологија и профит од оружја

3. мај 2019.

Бивши хрватски министар одбране Гојко Шушак, на чију годишњицу смрти подсјећају хрватски медији, наређивао је и сам чинио злочине над Србима, а да није умро био би процесуиран у Хашком трибуналу. Рођен у усташкој породици у Широком Бријегу у Југославији, Шушак је у младости емигрирао у Канаду, гдје је био члан усташке емиграције која је рушила Југославију свим средствима. Најпознатија Шушкова пропагандна акција догодила се 1979. године, кад је испред тадашње југословенске Амбасаде у Отави покушао да постави мртвачки сандук са свињом на којој је било написано „Tито“. С обзиром на то да је свиња била жива, цијели случај довео је до истраге коју су спровеле канадске власти због кршења

Масакр у Благају на Ђурђевдан 1941.

3. мај 2019.

Масакр у Благаjу су извршиле усташе над Србима из Вељуна и околине коjи jе траjао од 6. до 8. маjа 1941. године. Био jе први масовни злочин геноцида над Србима на Кордуну. Био jе то организован злочин планиран у самом врху усташке организациjе и почињен са геноцидном намером истребљења српског становништва на териториjи НДХ. У овом злочину око 530 мушкараца из Вељуна и околине похватано jе или домамљено на превару у зграду жандармериjске касарне и школе у Хрватском Благаjу и усмрћено jе на зверски начин хладним оружjем, осим jедне групе коjа jе била стрељана. Планирање злочина и изазивање мржње Краjем априла 1941. у жупном стану жупника Блажа Томљеновића у Хрватском Благаjу

Обиљежавање 27 година од страдања у Добровољачкој

3. мај 2019.

У мјесту Миљевићи у Источном Сарајеву данас ће бити обиљежено 27 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, када су убијена њих 42, рањен 71, а 207 заробљено и мучено у логорима. Према програму обиљежавања, које организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, у 11.00 часова у Спомен-цркви у Миљевићима биће служен парастос убијеним. У 11.30 часова биће положени вијенци код централног Спомен-крста код Спомен- костурнице, а за 11.45 часова предвиђено је обраћање званичника. Обиљежавању ће присуствовати предсједник Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова Душко Милуновић, који је и министар рада и борачко-инвалидске заштите. У нападу паравојних муслиманских наоружаних формација на припаднике

У Гацку обележен Дан страдања Срба из Kоњица

2. мај 2019.

Поводом Дана страдања Срба из Kоњица положени су венци на Централном споменику, на којем су уклесана имена 383 српских војника и цивилних жртава. Пре 27 година у порти храма Светог Василија Великог убијен је Ђорђо Магазин, прва српска жртва у Kоњицу. Уследила су убијања, затварања у логоре, злостављања и прогон коњичких Срба, преноси РТРС. Kоњичани кажу да су двоструко страдали, у рату, а потом и у миру, када је њихов град Дејтонским мировним споразумом припао Федерацији БиХ. Осим тога, после 27 година само је неколико починилаца злочина правоснажно осуђено и то на мале затворске казне. У Kоњицу је, од предратних око 7000 Срба, остало 270, углавном стараца. Извор: Б92

У Лијешћу служен помен за осморицу српских бораца

2. мај 2019.

Код спомен-обиљежја у порти Цркве Свете Тројице у насељу Лијешће у општини Брод данас је служен помен за осморицу српских бораца погинулих прије 27 година током агресије хрватске војске. Предсједник Одбора ратних војних инвалида који дјелује у саставу Борачке организације Брод Горан Мичија нагласио је да је осам бораца погинуло 2. маја 1992. године, бранећи најмилије од хрватске агресије. „Будућа покољења морају учити о стварним и истинским догађајима на простору Брода и шире. Сјећање и организација помена на храбре борце и све српске жртве у протеклом рату је наша обавеза и дужност“, рекао је Мичија. Вијенце су положиле породице погинулих бораца, начелник општине Брод Илија Јовичић, делегација локалне Борачке организације

Пoмeн жртвaмa Бљeскa у Oкучaнимa

2. мај 2019.

Нaкoн Бљeскa зaпaднa Слaвoниja je испрaжњeнa oд стaнoвништвa српскe нaциoнaлнoсти, aли ми je дрaгo дa сe живoт врaтиo у тa пoдручja, кaзao je Никoлa Ивaнoвић Првoг мajскoг jутрa, у цркви Свeтoг Димитриja у Oкучaнимa, oдржaнo je мoлитвeнo сjeћaњe зa свe српскe жртвe oпeрaциje Бљeсaк, прoвeдeнe 1. и 2. мaja 1995. гoдинe, у кojoj je пoбиjeн вeлики брoj српских цивилa, a стaнoвништвo je дoживjeлo вeлики eгзoдус. Литургиjу и пoмeн служилo je цjeлoкупнo свeштeнствo Пaкрaчкo-слaвoнскe eпaрхиje, кao и двojицa свeштeникa из Oсjeчкoпoљскe и бaрaњскe eпaрхиje. Црквa je билa пунa вjeрникa кojимa су мнoги рoђaци и члaнoви пoрoдицe пoбиjeни у Бљeску, прeдстaвникa Србa у Хрвaтскoj и прeдстaвникa Србиje. Oсим сaбoрскoг зaступникa Бoрисa Mилoшeвићa, пoмeну

Штрбац: Иста слика и након 24 године- Хрвати славе, Срби тугују

1. мај 2019.

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је да још нико није одговарао за ратни злочин над Србима западне Славоније у хрватској акцији „Бљесак“ када је убијено 283 Срба, међу којима 114 цивила, истакавши да је и послије 24 година слика иста јер Хрвати славе, а Срби тугују. „Прођоше 24 године, а слика иста. Данас у Окучанима славље, цијели државни врх Хрватске, параде, а ми овдје у Србији, Републици Српској и широм свјета гдје су се расули Срби из западне Славоније и из Крајине, тугујемо“, рекао је новинарима Штрбац, који је у Цркви Светог Марка у Београду присуствовао парастосу жртвама „Бљеска“. Он је навео да нико није одговарао за злочин

У Бањалуци идентификовани посмртни остаци седам Срба

1. мај 2019.

У Бањалуци су идентификовани посмртни остаци осам жртава из протеклог рата, од којих је седам ексхумирано из масовне гробнице на локалитету Градског гробља у Броду, саопштено је јуче из Института за нестала лица БиХ. У саопштењу је наведено да су јуче породице погинулих и несталих потврдиле идентитет седам жртава српске националности. Идентификовани су Станко /Симо/ Бузак, рођен 1931. године, Стоја /Стево/ Сријемац, рођена 1910. године, Петра /Захарије/ Сријемац, рођена 1930. године, Обрад /Мирко/ Пиваш, рођен 1931. године, Недељко /Милан/ Митрић, рођен 1953. године, Милорад /Цвјетко/ Лазић, рођен 1941. године у Броду и Мирослав /Јово/ Јефтић, рођен 1974. године у Славонском Броду. Раније је у Заводу за судску медицину Републике Српске у

Београд: Парастос за српске жртве „Бљеска“

1. мај 2019.

У Цркви Светог Марка у Београду, данас је поводом 24 године од хрватске војне агресије „Бљесак“, служен помен за 283 убијена лица српске националности, а правде за ове жртве и даље нема. Парастосу, у организацији Удружења породица несталих и погинулих „Суза“, присуствовали су избјегли Срби из Хрватске, те представници удружења породица жртава, који су дошли да се помоле за душе невино убијених у хрватској акцији „Бљесак“. Предсједник Управног одбора Српске координације породица несталих лица Драган Пјевач рекао је Срни да је међу убијеним и 57 жена и деветоро дјеце, али да правде за српске жртве до данашњег дана нема јер нико није осуђен за те злочине. „Хрватска данас слави. Шта

Договорено преузимање седам посмртних остатака убијених у Броду

1. мај 2019.

Чланови породица погинулих бораца и несталих цивила из Брода данас су у Бањалуци у просторијама Оперативног тима за тражење несталих цивила Републике Српске договорили преузимање седам посмртних остатака лица које су убили припадници регуларне Хрватске војске 1992. године на подручју бродске општине. Предсједник Удружења породица заробљених и погинулих бораца и нестаслих цивила из Брода Марко Грабовац рекао је наовинарима да су ти посмртни остаци пронађени на подручју ове општине у масовним гробницама, додавши да се са тог подручја трага за још 35 лица. Он је нагласио да су на подручју ове општине из више масовних гробница ексхумирани посмртни остаци који се још налазе по костурницама и сличним мјестима у Српској,

Помен за прву жртву у Приједору у протеклом рату

30. април 2019.

У Козарској улици у Приједору, гдје је прије 25 година убијен двадесетогодињши полицајац Раденко Ђапа, данас је служен помен и положени су вијенци код спомен-плоче првој жртви у Приједору у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Прије 27 година пала је прва жртва протеклог одбрамбено-отаџбинског рата у Приједору. Двадесетогодишњи полицајац Раденко Ђапа, на путу ка радном мјесту, мучки је убијен са четири метка у леђа. На мјесту његовог страдања нашли су се родбина, пријатељи, али и представници организација проистеклих из протеклог рата. Сви су сагласни – успомена на Раденка не блиједи ни након готово три деценије од његове смрти. Ђапине убице до данас нису пронађене, ни процесуиране, а како је истакнуто,

Загреб да процесуира одговорне за „Бљесак“ и ријеши питање несталих

30. април 2019.

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица на простору бивше Југославије тражи од надлежних органа у Хрватској да процесуирају одговорне за хрватску акцију „Бљесак“ у којој је прије 24 године убијено 283 Срба, а њих 15.000 протјерано са подручја западне Славоније. Из Координације траже да надлежни органи коначно приведу правди наредбодавце, организаторе и извршиоце ратних злочина над невиним српским цивилима. „Умјесто што више од двадесет година хрватски државни врх сваке године слави акцију `Бљесак`, било би цивилизовано, хумано и људски да званичници Хрватске осуде злочине који су почињени у наведеној акцији, упуте јавно извињење породицама жртава и извршиоце приведу правди“, истичу из Координације. У саопштењу Координација српских удружења

Још нико није одговарао за злочине над Србима у Западној Славонији

30. април 2019.

Предсједник Удружења протјераних Срба из западне Славоније Крста Жарковић рекао је да 24 године од егзодуса нико није одговарао за злочине над Србима западне Славоније којих је тада убијено или се води као нестало 283, иако је то подручје било под заштитом Унпрофора. „На подручју западне Славоније почињен је двоструки геноциод над Србима, и то од 1941. до 1945. године, те од 1991. до 1995. године, посебно на подручју Пакрачке Пољане и Марином Селу гдје су хрватске паравојне формације Томислава Мерчепа звјерски побиле српске цивиле изван простора борбених дејстава“, рекао је Жарковић Срни. Истакавши да је Хрватска унапријед припремила агресију на тадашњу Републику Српску Крајину и западну Славонију која је