Отаџбински рат Архиве - Страница 492 од 504 - Јадовно 1941.

Као да их никад није било

22. април 2011.

Двадесетак дана послије “Олује”, влак напуњен припадницима политичке и друштвене елите провезао се од Загреба до Сплита, заустављајући се на неким успутним станицама. Фрањо Туђман био је посебно надахнут у Карловцу и Книну. Његове ријечи, које доносимо у овом тексту, нашле су своје мјесто и у хашкој пресуди Готовини и Маркачу ЗАГРЕБ * “… а оно што је посредно она вриједност, која се не може изразити, та чврста будућност Хрватске с обзиром да нема више оних који би је угрожавали у хрватском националном тијелу, то се не може изразити никаквим новцем, него управо тиме да је овим кораком будућност хрватског народа, суверене и независне хрватске државе, једном за вазда, осигурана

Петнаес година од изласка из муслиманских логора

7. април 2011.

Удружења ратних воjних заробљеника “Виjенац, Возућа и остали” са сjедиштем у Добоjу обиљежиће данас 15 година од изласка посљедње групе Срба из муслиманских логора у Тузли и Зеници. “Од 200 заробљених Срба на подручjу Возуће и овог диjела Озрена, њих 130 налазило се у тузланском логору и подвргнуто jе тешким физичким пословима, психофизичким мучењима, премлаћивањима, сексуалним и другим злостављањима”, подсjећаjу из овог удружења. Удружење истиче да ни 15 година након стравичних злочина над Србима са Озрена и Возуће jош нико ниjе одговарао. “Наш командант са Озрена генерал Новак Ђукић невин лежи у затвору”, поручуjу ратни воjни заробљеници. Удружење ратних воjних заробљеника “Виjенац, Возућа и остали” има 360 чланова коjи су током п ротеклог рата боравили

У Загребу сутра идентификација посмртних остатака 16 Срба

28. март 2011.

У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу сутра ће бити организована идентификација прелиминарно идентификованих посмртних остатака 16 Срба ексхумираних у Двору на Уни и у Медарима код Нове Градишке, потврдила је данас Срни портпарол Института за нестала лица БиХ Лејла Ченгић. Ченгићева је прецизирала да је од 16 ексхумираних ријеч о седам чланова породице Вуковић из Медара, чије ће посмртне остатке по жељи породице преузети представници Института за нестала лица БиХ ради сахране на подручју БиХ, додајући да ће преостали број посмртних остатака након идентификације породице преузети и највјероватније сахранити у Хрватској. На идентификацију су позвани представници Института за нестала лица БиХ, чланови породица погинулих, Канцеларије

Манипулације бројем погинулих у Сребреници

25. март 2011.

БАЊАЛУКА, 25. МАРТА – Републички центар за истраживање ратних злочина у досадашњим истраживањима дошао је до сазнања да се протеклих година манипулисало бројем погинулих и несталих Бошњака у јулу 1995. године у регији Сребреница, рекао је Срни директор Центра Јанко Велимировић. Велимировић је истакао да то потврђују бројна документа, сазнања и изјаве, међу којима је и стенограм са сједнице Предсједништва такозване Републике БиХ који је данас објавио “Прес”, а у којем се наводи да су Алија Изетбеговић и Харис Силајџић иза затворених врата признали да је у Сребреници погинуло 3 000 људи. Према његовим ријечима, када се схватило да је та бројка, која је приближно тачна, недовољна да се постигну

У Сиску побијено бише од 600 српских цивила

23. март 2011.

БАЊАЛУКА, 23. МАРТА – У масовним ликвидацијама Срба у Сиску и околини процјењује се да је убијено више од 600 цивила у прошлом рату, пише загребачки “Национал”. Већи дио тих злочина приписује се једном дијелу припадника такозване “Ханџар дивизије” коју су чинили становници Истре који су се тамо доселили из БиХ. Улога те јединице током рата уједно је и једна од највећих тајни, а откривање тајне могло би довести до позадине злочина у Сиску и лица која су иницирала масовне ликвидације српских цивила на том подручју, пише лист. Државни тужилац Хрватске Младен Бајић крајем прошле године поново је отворио истрагу о тим злочинима, а сада је та истрага ушла у

Судски оквир за динамитирање

18. март 2011.

Умjесто праведне одштете за минирану кућу у Зуквама краj Задра, Гоjко Чизмић добио jе рjешење да ће се држава, зато што jе одбио платити судске трошкове, намирити продаjом друге његове имовине – дерутне родне куће у Горњоj Ковачици – на jавноj дражби Попут многих других гастарбаjтера с ових простора, Гоjко Чизмић и његова супруга Бисерка мировину су жељели провести у Хрватскоj. Иако су пориjеклом из западне Славониjе, jош приjе рата купили су кућу у викенд-насељу Зуквама краj Задра, између Нина и Врси, уложили нешто новца и обновили купљени обjект. Како Бисерка ниjе запослена, циjело се љето у тоj кући бринула о гостима, jер су се Чизмићи бавили и изнаjмљивањем. Гоjко ради у

Преносимо: Крвави првомајски уранак

15. фебруар 2011.

Петнаест година након “Бљеска” малобројна српска популација у Окучанима и даље чека да нетко надлежан напокон покрене поступак ексхумације посмртних остатака из заједничких гробница на том подручју. – Питамо се када ће се открити тајне заједничких гробница Врбовљани-Човац, Медари-Трнава и Окучани. Свака жртва, без обзира на чијој је страни погинула, заслужује истину и достојанствен покоп – кажу. Велик број њих уопће не жели причати о крвавом првомајском уранку 1995. године. Кратко, готово за себе, кажу да се бјежало без размишљања. – Жене су бјежале брашњавих руку. Све су остављале. Никола и Милева Радмановић из Медара све су ратне године провели на самој граници између зараћених страна. Њихова кућа и окућница

У Загребу одржана промоција књиге аутора Миланa Басташићa,”Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.”

2. фебруар 2011.

Синоћ, jе у Загребу, у дворани Парохиjе СПЦ Загребачке, одржана ромоциjа књиге аутора Миланa Басташићa, “Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991. Пред шездесетак гостиjу, о књизи су говорили Проф. др. Светозар Ливада, Проф. др. Ђуро Затезало и књижевник и рецензент Василиjе Каран. Током промоциjе, Др Душан Басташић jе упознао госте са радом и циљевима Удружења грађана jадовно 1941. основаног у Бањалуци. Своjе утиске о књизи изниjели су и домаћин, господин Велимир Секулић и парох Отац Маринко Јуретић. Везане виjести: „Bilogora i Grubišno Polje 1941-1991.“ – Bilješka: Velimir Sekulić Загреб: Књига о страдању Срба

У замци Ханџар дивизије

2. фебруар 2011.

Припадници Ханџар дивизије испитивали су Стојана Миодрага што ради у Сиску, зашто не иде у Крајину и на крају му рекли да мора поновно доћи јер нема све потребне папире. “То је била замка”, прича његова супруга Зорка, која је изгубила свако повјерење у институције и правду Мој муж је био радник сисачке Жељезаре. Имао је спретне руке, знао је свашта поправити. То су сви знали. Пуно пута би се гардистима покварио ауто, па су га дизали усред ноћи да им помогне. Никада им није узео ни куне. Јесен 1991. и почетак рата дочекали смо у великом страху, јер су се многи људи из нашег окружења одселили, из ових или

Одведени, мучени, устријељени

2. фебруар 2011.

Када су их одвели, Миленко Ђапа имао је 40, а Васо Јелић 20 година више. Заједничка им је била националности због које су се тада губиле главе. Истина о њиховим судбинама испливала је на обалама Саве. Никад нећу заборавити љето када сам изгубила вољенога сина – каже Деса Ђапа, чији је син Миленко убијен 1991. у Сиску, у доби од 40 година. Кобног 22. аугуста Миленко Ђапа (1951) вратио се у Сисак, након неколико дана одмора у Ванићима код Двора, камо је одвезао жену Евицу и кћи Мирјану. Идућег му је дана почињала радна смјена у Рафинерији, па је дошао мајци на вечеру. – Око 21.30 позвонио је први сусјед,

Србија и Срби у Хрватској

2. фебруар 2011.

Народ коjи jе постао мањина Срби су, све до 1990. године, када су насилно избачени из устава били конститутивни народ Републике Хрватске. Али, на то су данас, изгледа сви заборавили, а зарад “добросуседских односа” многи догађаји из прошлости опет су гурнути под тепих. Када је у београдском предграђу Бусије, недавно обележено 20 година од оснивања САО Крајина готово да није било ни једног медија у Србији који је нашао за сходно да то обележи. Није било ни натписа, или фељтона који би подсетио на тај, али и остале догађаје који су претходили распаду Југославије. Бојажљиво је ( уз понеку критику ) забележена и инцијатива избеглица из Хрватске, упућена Бриселу да

Подигнути споменик Србима погинулима у рату деведесетих

2. фебруар 2011.

КОМЕМОРАЦИЈЕ И ове године на комеморацији жртвама усташког масакра у селу Кометник у опћини Воћин, одржаној на годишњицу покоља 14. јануара 1942. године окупио се већи број мјештана, али и представника српске заједнице и локалне самоуправе Помен жртвама служио је протојереј-ставрофор Жарко Ускоковић, а у име Одбора за обиљежавање присутнима се обратио Игор Павковић, замјеник начелника опћине Воћин из редова српске заједнице. Павковић је подсјетио на догађаје од прије 69 година и страдање око 300 недужних сељака села Кометника, Добрића и околице Воћина, који су брутално мучени и побијени као одмазда за неколико усташа који су погинули у борби с партизанима. – То искуство није било довољно па је 90-их

Истјерати Шекса на чистац

2. фебруар 2011.

“Након ухићења Мерчепа, судови би требали истражити Владимира Шекса и Давора Домазета Лошу. Очекуjем то”, каже Зоран Пусић из Грађанског одбора за људска права. И Амнестy Интернатионал у свом извjешћу тражи расвjетљавање Шексове одговорности за ратне злочине у Славониjи Након пуних деветнаест година, жупаниjско jе Државно одвjетништво у Загребу коначно затражило истрагу и одредило jедномjесечни притвор Томиславу Мерчепу, бившем заповjеднику тзв. мерчеповаца, ратне jединице што jе почетком деведесетих сиjала страх и терор диљем Хрватске, пљачкаjући и убиjаjући цивиле, углавном Србе али и неке непоћудне Хрвате. Тужитељство га терети да jе од 8. листопада до средине просинца 1991. као ратни савjетник у МУП-у и заповjедник причувне построjбе МУП-а, стациониране диjелом у

Годишњица страдања Срба у акцији Масленица

2. фебруар 2011.

Данас се навршава 24 година од како су хрватске оружане снаге извршиле агресију под називом “Масленица” на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК), током које је погинуло 348 Срба, међу њима 35 жена и троје дјеце. Организација “Веритас” подсјетила је да је агресија извршена у току реализације “Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УН (Унпрофор), и да је то била трећа агресија Хрватске на заштићено подручје УН, чији је Хрватска већ била члан. “Веритас” је навео да су у наредних неколико дана хрватске оружане снаге успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући аеродром Земуник и неколико висова на Велебиту

Пунолетство једног злочина – сећање на страдање Срба у акцији “Масленица”

2. фебруар 2011.

САОПШТЕЊЕ ДОКУМЕНТАЦИОНО ИНФОРМАТИВНОГ ЦЕНТРА ВЕРИТАС ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ СТРАДАЊА СРБА СА РАВНИХ КОТАРА У АКЦИЈИ “МАСЛЕНИЦА” Двадесетдругог јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом „Масленица“, на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК). Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана“, којим је, годину дана раније, РСК стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). Била је ово трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је двије године раније примљена и Хрватска. У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући аеродром Земуник и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над