План Z-4 не пред­ста­вља не­спо­ра­зум из­ме­ђу пред­сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­jи­не Ми­ла­на Мар­ти­ћа и аме­рич­ког ам­ба­са­до­ра у За­гре­бу Пи­те­ра Гал­браj­та, у Кни­ну по­чет­ком 1995, ка­ко то ту­ма­че ме­ди­jи, па и мно­ги исто­ри­ча­ри, по­ли­ти­ко­ло­зи, прав­ни­ци и дру­ги ис­тра­жи­ва­чи се­па­ра­ти­стич­ких ра­то­ва у Ју­го­сла­ви­jи. План Z-4 jе са­мо де­таљ оп­се­жног и зло­чи­нач­ког по­ду­хва­та ра­ди про­го­на срп­ског пра­во­слав­ног ста­нов­ни­штва из искон­ских срп­ских зе­ма­ља, пре­те­жно сме­ште­них у исто­риj­скоj Воj­ноj Кра­jи­ни (Воj­ноj гра­ни­ци, срп­скоj ауто­ном­ноj обла­сти у Аустро­у­гар­скоj од 16. до пред краj 19. сто­ле­ћа). На тоj jе зе­мљи (a и у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни) уста­шка Хр­ват­ска, у Дру­гом свет­ском ра­ту, оба­ви­ла за­ма­шно би­о­ло­шко ис­тре­бље­ње срп­ског, ром­ског и jе­вреj­ског ста­нов­ни­штва. Пот­пу­но умо­р­ство ових три­jу на­ро­да би­ло jе

Представници Борачке организациjе Републике Српске (БОРС) и Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила РС сматраjу да нико у БиХ не може сприjечити Тужилаштво за ратне злочине Србиjе да подиже оптужнице и процесуира злочине почињене над Србима у БиХ. Предсjедник БОРС-а Пантелиjа Ћургуз рекао jе да нико не може Београду забранити подизање оптужница и процесуирање одговорних за злочине над Србима у БиХ, jер jе то у надлежности Тужилаштва Србиjе према међународним конвенциjама, законима и прописима. „Предсjедница Суда БиХ Медџида Кресо и дио политичара из Сараjева не желе потписивање Протокола о сарадњи са Тужилаштвом Србиjе, jер би према том Протоколу имали обавезу да даjу материjалне доказе по захтjеву Тужилаштва из

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић зачуђен jе блокирањем потписивања протокола тужилаштава БиХ и Србиjе о сарадњи у прогону починилаца ратних злочина, злочина против човjечности и геноцида, jер су у припреми активно учествовали и представници Хашког тужилаштва. „Риjеч jе о чистом уплитању политике у стручне ствари, jер jедноставно нема разлога за отказивање потписивања овог протокола. Овакав потез представља и неиспуњавање препорука Европске комисиjе у структуралном диjалогу о реформи правосуђа у БиХ“, рекао jе Велимировић Срни. Велимировић jе подсjетио да jе Европска комисиjа у структуралном диjалогу препоручила властима БиХ да протокол буде потписан до 30. новембра. „Изненађуjуће jе што jе на саjту Тужилаштва БиХ, 28. новембра обjављено да

Отказивањем потписивања Протокола о сарадњи у гоњењу починилаца кривичних дjела ратних злочина, злочина против човjечности и геноцида са Србиjом, Тужилаштво БиХ jе jош jедном показало да jе у функциjи искључиве неистине о страдању само jедног народа у БиХ и то бошњачког, оциjенио jе делегат у Дому народа парламента БиХ Сташа Кошарац. „Мислим да jе ово пораз за БиХ, jер jе свима неопходно да се утврди истина о страдању свих народа. У свему овоме не треба занемарити ни утицаj диjела међународне заjеднице“, нагласио jе Кошарац, коjи jе и руководилац Тима за координациjу активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Републике Српске /РС/. Он jе напоменуо да jе Тужилаштво БиХ доказано

Владо Ђерић /55/, избjеглица из села Ноћаjевићи код Кладња, већ 16 година не успjева да врати пет дунума земљишта, коjе му jе узурпирано на почетку рата, а онда као „поклон“ додиjељено Исламскоj заjедници, коjа jе на основу овог „дара“ кладањске општине на Ђерићевом посjеду изградила џамиjу. Ђерић, коjи jе избjегао у Зворник, каже да већ 16 година води битку са општином Кладањ и овдашњим Мешихатом Исламске заjеднице да врати пет дунума земљишта, на коjем jе 1994. године подигнута џамиjа и то уз кућу коjа му jе срушена 1992. године, пише „Прес“. Лист наводи да jе Ђерић о свему обавиjестио надлежне институциjе, али џамиjа jош ниjе уклоњена. „Чим jе почео рат,

Сенатор Републике Српске /РС/ Миливоjе Иванишевић упутио jе писмо предсjеднику Српске Милораду Додику са приjедлогом да покрене инициjативу за увођење симболичког знамења, чиме би РС исказала поштовање према свим српским добровољцима коjи су дали допринос стварању Српске. То би могло да буде, наводи Иванишевић, медаља или споменица (као што jе Албанска споменица уведена послиjе Првог свjетског рата), и/или споменик у неком од градова РС (попут чувеног споменика српском ратнику Трећепозивцу) за сjећање и у част добровољаца коjи су дали животе за српски народ и Српску. „Зато Вас молим да пред Сенатом, Скупштином или Владом РС покренете инициjативу за увођење извесног симболичког знамења чиме бисмо исказали и овековечили своjе поштовање бар

Игор Бенета (38), оптужен за ратни злочин над српским цивилима у селу Грубори, обjесио се у шуми између Книна и Грачаца, наводно jош приjе неколико мjесеци, jавили су хрватски медиjи. На пронађеном тиjелу ниjе било трагова насилне смрти, а Бенета у вриjеме самоубиства код себе ниjе имао лична документа па jе идентификациjа потраjала. За Бенетом jе била расписана потjерница по налогу Жупаниjског суда у Загребу због ратног злочина у селу Грубори код Книна 25. августа 1995. године, након акциjе „Олуjа“, када jе убиjено шест српских цивила и запаљена већина кућа. Воjници су били под командом Фрање Дрље и Боже Краjине. Тужилаштво наводи да су Дрља и Бенета пуцали на цивиле

Тужилаштво БиХ већ четири године спроводи истрагу против команданта Петог корпуса тзв. Армиjе БиХ Атифа Дудаковића и jош 21 официра осумњичених да су починили ратне злочине у Краjини током воjних операциjа кодних назива „Слобода-Тигар 94“, „Грмеч 94“ и „Сана 95“ спроведених 1994. и 1995. године. У допуни Наредбе о спровођењу истраге коjу jе Тужилаштво БиХ издало 29. септембра 2007. године коjа jе у посjеду „Гласа Српске“ наводи се да су, осим Дудаковића, за ратне злочине осумњичени Мирсад Селмановић, Хусниjа Aвдагић звани Хуска, Сенад Шаргановић, Хамдиjа Aбдић звани Тигар и Хамдиjа Делалић. „Осумњичени су и Сеад Јусић, Зиjад Нанић, Ниjаз Миљковић, Aмир Aвдић, Мирсад Седић, Ибрахим Надаревић, Сакиб Форић и Мирсад

Пред Жупаниjским судом у Загребу почело jе суђење троjици припадника антитерористичке полициjске jединице „Лучко“ за ратни злочин над српским цивилима у селу Грубори код Книна 1995. године, послиjе воjно-полициjске акциjе „Олуjа“. Оптужени Фрањо Дрљо и Божидар Краjина изjавили су, након што им jе прочитана оптужница, да се не осjећаjу кривим. Трећеоптужени Игор Бенета jе у бjекству и суди му се у одсуству. У своjоj одбрани, Дрљо jе рекао да га згражава злочин описан у оптужници и негирао jе да га jе починио, иако jе учествовао у тоj акциjи 25. и 26. августа 1995. године. Дрљo jе оциjенио да jе оптужница „намjештаљка полициjско-обавештаjних служби“. Злочин у Груборима догодио се 25. августа