Тужилаштво БиХ подигло jе против Пере Винцетића (44), раниjе оптуженог за ратне злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручjу Орашjа, додатну оптужницу за ратни злочин против цивилног становништва. Винцетић, звани Коњ, коjи jе миjењао идентитет па jе познат и по имену Марко Видовић, другом оптужницом терети се да jе у маjу 1992. године учествовао у силовању, незаконитом затварању и пљачки цивила на подручjу општине Орашjе, саопштено jе из Тужилаштва БиХ. Оптужени се терети да jе као припадник ХВО-а, у своjству команданта 5. батаљона Воjне полициjе Посавина-Орашjе, у склопу 106. бригаде ХВО-а Орашjе, поступао супротно одредбама Женевске конвенциjе о заштити цивилних лица за вриjеме рата. Оптужница терети Винцетића да

Новосадско Друштво за очување сjећања на холокауст затражило jе обjашњење секретара београдског Универзитрета “Сингидунум” Љиљане Станчић-Буквић зашто jе забрањена данашња проjекциjа филма “Тежина ланаца”, режисера Бориса Малагурског. “Сматрамо да Станчић-Буквић и Универзитет `Сингидунум` дугуjу jавности обjашњење зашто jе забрањена проjекциjа популарног филма `Тежина ланаца` коjи не вриjеђа ниjедан етнос на Балкану и коjи говори о страдању свих људи на простору бивше Југославиjе, као и улози коjу су у том процесу одиграли свjетски центри моћи”, наводи се у саопштењу коjе jе потписао предсjедник Друштва Александар Вељић. Он jе додао да Друштво коjе баштини сjећање на холокауст почињен у Другом свjетском рату над народима овог региона, чега се дотиче и филм Малагурског,

Загребачки парох, протоjереj Миленко Поповић оциjенио jе да jе чист безобразлук изjава првог човjека Загреба Милана Бандића да су Срби почетком деведестих година прошлог виjека напустили оваj град само због тога што су “превише србовали” и истакао да ни данас ситуациjа ниjе много боља кад jе риjеч о Србима и Српскоj православноj цркви у Загребу. Поповић jе навео да Бандић 2012. године понавља готово идентичне риjечи, коjе jе 1995. године изговорио тадашњи загребачки надбискуп, кардинал Фрањо Кухарић. “Кухарић jе на jедноj конференциjи рекао да су Срби из Хрватске отишли, jер нису хтjели да буду држављани ове државе. Обратио сам му се тада отвореним писмом, у коjем сам jасно поручио да

Руководилац Тима за координациjу активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Републике Српске (РС) Сташа Кошарац оциjенио jе да бошњачка политичка елита у БиХ, уз помоћ вjерске заjеднице, манипулише жртвама протеклог рата. Кошарац jе Срни рекао да на нивоу БиХ постоjе координиране активности бошњачке политичке елите и људи у институциjама као што jе Институт за нестала лица и Тужилаштво БиХ на прикривању истина о догађаjима од 1992. до 1995. године. “Постоjе координисане активности да би се умањиле жртве српског народа и како се не би процесуирали они коjи су чинили ратне злочине над Србима, а с друге стране постоjи потпуна синхронизациjа производње неистина о укупним страдањима Бошњака и наравно

Лопови су из парохиjске цркве Светих отаца Првог Васељенског сабора у средишту Дарувару украли богослужбене предмете за коjе су мислили да су златни, а са звоника цркве Светог Николаjа у Кореничанима однесено jе звоно знатне културно-повиjесне вриjедности Прошлог тjедна, у ноћи с уторка на сриjеду, опљачкана jе парохиjска црква Светих отаца Првог Васељенског сабора у средишту Дарувара. Провалу jе сљедећег дана око 13 сати, чистећи сниjег у дворишту, открио протеjереj Лука Босанац. Прво jе примиjетио трагове с jужне стране цркве, а када jе пришао ближе, угледао jе отворена jужна врата и закључио да су обиjена. Простор у цркви био jе унеређен, па jе исти час позвао полициjу. Њих четверо дошло

Више лица оптужених за ратни злочин над Србима у посљедњем рату ухапшено jе jутрос на подручjу Мостара, Љубушког и Тешња, сазнаjе Срна незванично. Према незваничним сазнањима, припадници Агенциjе за истраге и заштите /СИПА/ ухапсили су Срећка Херцега и Ивана Медића, званог Поскок, оба из Љубушког, Ивана Зеленику из Мостара и Марину Грубешић из Чапљине, тренутно настањену у Тешњу. Центар jавне безбjедности Требиње jе против ових лица 2005. године поднио извjештаj Тужилаштву БиХ за почињени ратни злочин у посљедњем рату. Срна незванично сазнаjе да постоjи могућност да jе ухапшено jош лица оптужених да су починили ратни злочин. Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић потврдио jе Срни да се на поменутом подручjу проводе

Хашке судиjе научиле су памети Хрватску и 12 америчких лобиста коjи су се Трибуналу пожалили на квалификациjу “Олуjе” као удруженог злочиначког подухвата. Трибунал jе одбацио њихов поднесак, чиме jе дао наду оштећенима, приjе свих протjераним Србима и породицама убиjених у тоj воjно-полициjскоj акциjи, да ће “Олуjа” на краjу и званично бити оквалификована као удружени злочиначки подухват. То би задовољило хрватске Србе и дало им могућност да се изборе за своjа изгубљена права, али и да покрену спорове против Хрватске за надокнаду штете за своjе убиjене, рекао jе Саво Штрбац директор Документационо-информационог центра “Веритас”. – Овакав развоj догађаjа може бити вjетар у леђа тужби Србиjе против Хрватске за геноцид. И даље

Фрањо Туђман: „НДХ ниjе била само пука квинслишка творевина и фашистички злочин, већ и израз повиjесних тежњи хрватског народа.“ (24. 02. 1990, Први општи Сабор ХДЗ-а) Милан Кучан: „Захтевамо ИСКЉУЧИВО конфередативни статус, а ако га други не прихвате мораћемо да тражимо мjесто у Европи као суверен народ са своjом државом.“ (12. 07. 1990) Алиjа Изетбеговић: „Уколико се Хрватска и Словениjа издвоjе, БиХ неће остати са остатком Југославиjе.“ (16. 09. 1990, Велика Кладуша) Фрањо Туђман: „Оваква Хрватска држава нема увjете за живот, али Хрватска чак са границама бановине има.“ (1991) Киро Глигоров: „Македониjа не прихвата ниjедан облик крње федерациjе, нити може да се сложи са предлогом асиметричне федерациjе“ (25. 02. 1991)

БАЊАЛУКА, (СРНА) – Директор Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске Јанко Велимировић рекао jе да jе филм “У земљи крви и меда” постигао политички циљ и да jе искривио истину, а да су сцене насиља нереалне. “Када било ко погледа оваj филм ван наших простора, Срби ће му се згадити вjечно. Ниjе то jедини филм коjи тако приказуjе догађаjе на овом простору”, рекао jе Велимировић, нагласивши да jе премиjера филма одржана у сараjевскоj Зетри, коjа jе, према документациjи коjу посjедуjу, била логор у коjем су затваране Српкиње и Срби. “Ко се враћа на мjесто злочина, показуjе и ова ситуациjа”, истакао jе Велимировић на конференциjи за новинаре у Бањалуци. Предсjедник

Читава СФРЈ jе своjевремено лудовала кад Раде Шербеџиjа оспе оно срцепараjуће сетно: „Не даj се, Инес. Не даj се годинама, моjа Инес, другачиjим покретима и навикама, jер jош ти jе…“ Ко jе све добио нацоналну пензиjу на рачун српске сиротиње комотно и он може да jе добиjе само за бравурозну интерпретациjу вечно зелене Инес – ако већ и ниjе. Али, има Раде и веће заслуге. На конференциjи за штампу у Берлину, на коjоj jе Анђелина Џоли бар покушала да прикриjе своjе лоше режисерске намере тврдњом да броj од 50. 000 силованих жена обухвата све Босанке (што за свет наравно значи само муслиманке) и перфидним изговором да jе и jедна силована

САРАЈЕВО, 21. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Изношењем уводне риjечи оптужбе и читањем оптужнице, пред Кантоналним судом у Сараjеву почело jе суђење Ибрахиму Чечи за злочин против цивилног српског становништва у сараjевском насељу Добриња, почињен 1992. године, саопштено jе из БИРН-а. Аида Ћатовић, тужилац Кантоналног тужилаштва у Сараjеву, рекла jе да ће доказати да jе оптужени починио дjело коjе му се ставља на терет, и то саслушањем оштећеног, вjештака медицинске струке, те презентациjом материjалних доказа. У оптужници Кантоналног тужилаштва у Сараjеву наводи се да jе Ибрахим Чечо, некадашњи припадник Армиjе БиХ, 18. септембра 1992. године физички злостављао српске цивиле, коjи су копали ровове на локалитету насеља Добриња пет. Оптужени Чечо, сматра Тужилаштво,

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 21. ФЕБРУАРА (СРНА) – Предсjедник Удружења ”Истина” из Источног Сараjева Душан Зуровац упутио jе отворено писмо редитељу и сценаристи контроверзног филма ”У земљи крви и меда” Анђелини Џоли, jавно jе питаjући да ли она зна историjу страдања Срба на овим просторима и шта се заиста дешавало у протеклом рату? Зуровац пита Џолиjеву да ли она ишта зна о Јасеновцу, Градишци, херцеговачким jамама безданицама у коjе су бацана српска дjеца, не jедно или двоjе, него неколико хиљада у усташкоj Независноj Држави Хрватскоj (коjоj jе припадала и садашња териториjа БиХ). Зуровац пита глумицу и редитељку да ли ишта зна о Придворици, о Јадовну, о покољу над сараjевским Србима на Казанима,

САРАЈЕВО, /СРНА/ – Пред Судом БиХ данас ће се о кривици изjаснити осморица оптужених за ратни злочин против цивилног српског становништа и ратни злочин против ратних заробљеника, почињених у логору “Силос” у Тарчину, магацину касарне “Крупа” у Зовику и Основноj школи ” 9. маj” у Пазарићу. Суд БиХ потврдио 12. jануара оптужницу у предмету “Мустафа Ђелиловић и други” коjа Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хуjића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера терети за кривично дjело ратни злочин против цивилног становништа и кривично дjело ратни злочин против ратних заробљеника. Оптужница их терети да су свjесно и вољно учествовали у системском удруженом злочиначком подухвату у оквиру коjег