Краде се новац, али и црквена звона

Лопови су из парохиjске цркве Светих отаца Првог Васељенског сабора у средишту Дарувару украли богослужбене предмете за коjе су мислили да су златни, а са звоника цркве Светог Николаjа у Кореничанима однесено jе звоно знатне културно-повиjесне вриjедности

Прошлог тjедна, у ноћи с уторка на сриjеду, опљачкана jе парохиjска црква Светих отаца Првог Васељенског сабора у средишту Дарувара. Провалу jе сљедећег дана око 13 сати, чистећи сниjег у дворишту, открио протеjереj Лука Босанац. Прво jе примиjетио трагове с jужне стране цркве, а када jе пришао ближе, угледао jе отворена jужна врата и закључио да су обиjена. Простор у цркви био jе унеређен, па jе исти час позвао полициjу. Њих четверо дошло jе за само неколико минута.

– Заjедно смо прегледали цркву и констатирали да недостаjу богослужбени предмети: путир купљен 2010. године с позлаћеном чашом, звjездица, кашичица, копље коjе се употребљава за проскомидиjе, односно припреме за свето причешћење вjерника и свештенства, мањи ручни позлаћени крст и jедан лежећи крст. Украдено jе и око 400 куна, колико jе било у простору гдjе продаjемо свиjеће, а десет куна jе нестало из простора за цjеливање иконе на улазу у цркву. Од шест уништено jе пет кандила, поремећене су свиjеће, просуто уље, помакнуте многе ствари, а jедну богослужбену књигу сам нашао на поду – набраjа прота Лука, нагласивши како се из свега даде закључити да су вандали имали два циља: узети и уништити.

Дjело незналице

Према његовом суду, учинили су то незналице коjи немаjу поjма што црква садржава.
– Можда jе био на богослужењу и видио да се ти предмети сjаjе, па им jе дао већу вриjедност него уистину вриjеде, мислећи да су од злата. Само Дарувар има четири мjеста гдjе се откупљуjе злато, па га jе можда то потакло на крађу. Позивам га да врати украдено, jер jе гриjех употребљавати богослужбне предмете, њих не би смио нитко користити за било што друго, па ни свештеници ван богослужjа, из њих се не смиjе пити ни гостити. Ми те предмете освећуjемо, даjемо им благослов, а када буду истрошени, морамо их спремати или уништити. Особе коjе су то одниjеле гриjеше према вjери. Можда jе то узео нетко тко нема новца, па те предмете мисли продати. Ако га jе неимаштина натjерала на ово, могао jе доћи и казати, нашао би се неки посао, рецимо да очисти сниjег и заради дневницу – казуjе отац Лука.

Лопови су до цркве дошли преко дворишта Црвеног крижа, jер се тамо врата наjвjероjатниjе редовито не закључаваjу. Од 1996. године, откада jе протеjереj Лука у Дарувару, ово jе трећа пљачка цркве, а било jе и више покушаjа. Три младића jедне љетне ноћи затечена су у провали улазних врата. Побjегли су, а полициjа им, унаточ детаљном опису jедног од њих, никада ниjе ушла у траг. Из неког разлога, људи сматраjу да се у цркви криjе богатство и да свећеници имаjу већу количину новца, па се све чешће догађа да лопови завире и у правословне и у католичке сакралне обjекте. Но, посве jе необично да се с цркава скидаjу – звона.

Такав случаj забиљежен jе прошлог прољећа у околици Дарувара. Нетко jе с торња цркве Светог великомученика Георгиjа у Бастаjима скинуо звоно, а полициjа jе, трагаjући за лоповима, пронашла друго звоно, оно са звоника цркве Светог Николаjа у Кореничанима, иначе заштићеног споменика културе, за коjе се до тада ниjе знало да jе украдено. У намjери да прикриjу своjе недjело крадљивци су га разбили, вjеруjући да ће га тако лакше продати откупљивачима племенитих метала. Звоно jе враћено у диjеловима, штета jе проциjењена на 75.000 куна, но због културно-повиjесне вриjедности она jе знатно већа.

Преживjело ратове

– Израдио га jе 1856. године у Загребу Хинко Деген, познати маjстор звонолиjевац. Међу осталима, радио jе звона за загребачку катедралу, међу коjима и оно тешко 6.454 килограма. Знамо да су звона у Првом свjетском рату, темељем уредбе из 1917. године, скидана с цркава. Аустроугарска jе тражила да се звона предаjу властима ради обране земље, jедино звона коjа су имала умjетничку и повиjесну вриjедност нису скидана с цркава. Звоно у Кореничанима jе остало jер jе признато као вриjедан споменик културе, а преживjело jе и остале ратове на овим просторима. Звоно jе имало веома фину декорациjу, неколико ликова изливених у рељефу и украсе у облику листова и вриjежа. Лопови су покушали избрусити рељефе, али нису успjели, тако да у диjеловима jош постоjе ликови и декорациjа те име човjека коjи га излио – обjашњава прота Лука и додаjе: – Немам никаквих повратних информациjа. Био сам на суду за малољетнике, дао исказ, али каква год буде казна, то се звоно на црквени звоник не може вратити jер jе уништено.

У оваквим случаjевима, сматра протеjереj, одговорност би требао сносити и онаj тко такве ствари откупљуjе а шути, иако зна да jе ниjе риjеч о обичном металу.

– Одрастао сам поред ускотрачне шумске пруге. Као дjеца нисмо смjели кући дониjети нити jедан jедини шараф. Често jе неки стаjао поред пруге, но нитко до нас дjеце то ниjе дирао jер смо знали да не смиjемо. Како се такве ствари нису смjеле ни откупљивати, нитко са стране по то ниjе долазио – прича прота Лука.

Горан Газдек

Извор: