Отаџбински рат Архиве - Страница 46 од 502 - Јадовно 1941.

Гласање за НАТО мора бити кривично дjело против уставног уређења Републике Српске

9. децембар 2019.

Округли сто у Народној скупштини Српске одржан на иницијативу СНП Избор је наш. Предложена допуна Кривичног законика РС која би гласила: „Представници из РС, изабрани или делегирани у свим заједничким институцијама БиХ (Предсједништво БиХ, Представнички дом и Дом народа БиХ) који без референдумске одлуке грађана Републике Српске гласају о чланству БиХ у међународним војним савезима или организацијама, казниће се затвором у трајању од двије до дванаест година“ Председник СНП Избор је наш Дане Чанковић: Предложеном допуном би се олакшала позиција српских политичара у заједничким институцијама у евентуалној ситуацији притиска странаца на њих или у случају када српски члан у Предсједништву БиХ не би искористио своје право заштите виталног националног интереса

КАКО ДЕО ОВДАШЊИХ ИСТОРИЧАРА ЗОВЕ “РАТОВЕ ДЕВЕДЕСЕТИХ”

6. децембар 2019.

Ево како један из гомиле овдашњих естрадних историчара (носи машну, страсно демитологизује “српске митове” и одазива се на име Дејан Ристић) назива наш отаџбински, одбрамбени рат, вођен на балканским међама од 1991. па до 1999. године. Зове их “ратовима за одбрану југословенског наслеђа”!!! Он пише: “Увек треба тежити објективности, ма колико то некада било веома тешко… Историчари су сукобе крајем прошлог века одавно назвали “РАТОВИМА ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКО НАСЛЕЂЕ”…” Па ви видите каквих све фрикова овде има, размажених незаслуженом пажњом и привилегијама у овом ишчашеном друштву континуиране негативне селекције. А овај трагикомични, нушићевски лик на помен патњи и бола српских мајки због “данка у крви” и отете им деце из наручја

Матија Бећковић: Косово је најскупља српска реч шест векова и ту нема ревизије

2. децембар 2019.

Према речима Матије Бећковића, оно што је највредније створено је у најтежим временима. Академик Матија Бећковић изјавио је да је Косово као најскупља ријеч у српском језику то мјесто заузело прије шест вијекова и да је то речено и ријешено једном заувијек. „И ту нема никакве ревизије“, рекао је Бећковић, који је данас напунио осамдесет година. На питање да ли има намјеру да и у будућности истрајава у ставу да је Косово најскупља српска ријеч, Бећковић је рекао да се велики дио његовог живота 29. новембар честитао Републици, а да се од недавно честита њему. „А то је дан Светог апостола Матеја. А Светог апостола Матеја прекрио је онај водопад

Стефан Каргановић: Сребреница – распад званичне приче

28. новембар 2019.

У светлу чињеница, које убрзано испливавају на површину, званични сребренички наратив, са својим познатим лицемерним мантрама, представља врхунски безобразлук. И на Сребреницу се односи оно што је Винстон Черчил једном приликом рекао за Совјетску Русију, да је „загонетка, обавијена тајношћу, замотана у енигму.“ Ипак, упркос настојањима да се позадина енигматичних догађаја на подручју Сребренице у јулу 1995. заувек обавије тајношћу, чињенице које руше службени наратив незадрживо испливавају на површину. Средишње и неприкосновене тезе наратива о догађајима у Сребреници лета 1995. којe шири сребренички лоби гласе да је српска страна у том граду погубила 8.000 муслимана и да тај догађај представља – геноцид. Сваке године у ово доба приређују се помпезна

По којим параметрима се крај југословенства десио у Вуковару а не у Словенији, Сплиту или Јасеновцу?

20. новембар 2019.

Свака мржња је лоша. И свака порука која је никла из мржње, па и она „мржња која је одговор на мржњу“ такође је лоша, али особито и највише – она мржња која је за резултат имала стотине хиљада мучених и звјерски убијених, као што је случај са хрватском и усташком. Пише: Лука Радоњић Реакција на текстове из јучерашњег издања дневног листа „Данас“ („Југословенство је пало са Вуковаром“ https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/jugoslovenstvo-je-palo-sa-vukovarom/ и „Како нас мрзе и како ми њих мрзимо“ https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/kako-nas-mrze-i-kako-mi-njih-mrzimo/) У циљу пружања доприноса опстанку штампаних медија, а и због константне приче о угрожености слободе медија у Србији, у последње вријеме чешће купујем “Данас” него “Политику”. Па ћу као читалац мало и да их

Пеђа (52) је Србин који је постао хрватски екстремиста: У рату је пуцао на рођеног брата, а пре пет година разбио је ћириличну таблу у Вуковару

20. новембар 2019.

Рођен је у Вуковару, а детињство је проводио код родбине у Србији. Упркос томе, његова свест о националној припадности тада није постојала. Вуковарац Предраг Мишић – Пеђа је имао је 24 године када је почео рат у Хрватској. Родитељи су му били Срби који су доселили у Вуковар почетком 60-их, а има још два брата. Рођен је у Вуковару, а детињство, током школских распуста, проводио је код родбине у Србији. Упркос томе, његова свест о националној припадности тада није постојала. Родитељи су га одгајали у вери у Бога, у поштењу, у саживоту са људима који га окружују, ма које националности били. Имао је пуно пријатеља, и Хрвата и Муслимана и

Вуковарска истина

18. новембар 2019.

На данашњи дан пре 28 година снаге ЈНА преузеле су контролу над Вуковаром. Док је хрватска страна, било да се ради о државним званичницима, политичарима власти и опозиције или активистима, јединствена у оцени да се ради о „паду“ Вуковара који су „напале“ снаге „србочетничко-југокомунистичке“ војске, у Србији не постоји јединствен став о овоме и ретки ће јавно и отворено рећи да је Вуковар 18. новембра 1991. „ослобођен“. Колико су различита гледишта о овоме сведочи и граја која се дигла поводом откривања спомен-плоче генерал-мајору и команданту Новосадског корпуса ЈНА Младену Братићу, једном од ретких генерала у светској историји који је погинуо лично предводећи своје војнике. Домаће НВО овај потез су, у

Веритас: Саопштење поводом годишњице страдања Срба из западнославонских села Kип и Kлиса у новембру 1991. године

18. новембар 2019.

Од 12. до 18. новембра 1991, припадници хрватске војне полиције у селима Kип (Дарувар), под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Kлиса (Пакрац), ради „измјештања“ становништва, похапсили су 24 српска цивила, затим их довели у Марино село те их затворили и држали у подруму инпровизованог затвора “Рибарска колиба”, гђе су их психички и физички малтретирали. Најчешће су примјењивани сљедећи начини мучења: потапање у води, прикључивање на индукторску струју, одсјецање ушију, резање по прсима и солење рана, гажење ногама, ударање металним шипкама и дрвеним палицама. Само су шесторица преживјели мучења, док су осамнаесторица ликвидирани, с тим да се за тијелима петорице још увијек трага. За ликвидацију поменутих цивила Жупанијски суд

Шест пута рањаван, одбранио коридор, за Републику Српску дао живот у 23. години: Обележена годишњица смрти Бошка Перића Пеше (ФОТО/ВИДЕО)

15. новембар 2019.

Нова биста на гробу комаданта Бошка Перића Пеше откривена је на 25. годишњицу његове погибије Нова биста на гробу комаданта Бошка Перића Пеше у селу Ражљево код Брчког откривена је на 25. годишњицу његове погибије. Прошле године је биста која је раније стајала на Пешином гробу украдена, а починиоци још увек нису пронађени. Обележавању годишњице су присутвовали чланови Пешине породице, припадници његове јединице и бројни званичници. Они су се данас присетили младог хероја за којег се сматра да је, својом храброшћу и вештином, спасио не само град Брчко, него и коридор ка западном делу Републике Српске и стотине хиљаде Срба који су тамо живели. КО ЈЕ БИО ПЕША? Бошко Перић

Кустурица: Када су на Западу копилад убила Бога, Хандке је пратио своје срце

13. новембар 2019.

Предавање славног редитеља о добитнику Нобелове награде за књижевност: Да смо некада били овако „реални“ нико не би устао из кревета на почетку Великог рата ВИШЕГРАД – Не смемо поверовати да живот може да не буде чудо. Ово је прилика да у Андрићевом институту говорим о паралелним истинама у нашим животима. У свим српским земљама, они нису баш присутни, затвармо се у своју љуштуру, па нас писци као што је Петер Хандке јако изненаде. Изненаде нас истином која нам је данас преко потребна, када говоримо о Косову и Метохији. Јер када о Косову причамо, ми говоримо о себи. Косовски мит и разрешење косовског чвора, то је најјача идеја која нас

Попис српских жртава на више од 1.000 страна приводи се крају

5. новембар 2019.

Републички центар за истраживање рата и тражење несталих Републике Српске завршава највећи пројекат. Све српске жртве из рата у БиХ, за период 1991-1995. године, наћи ће се у публикацији коју ће објавити Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Публикација ће бити објављена на око 1.000 страница и у завршној фази је њена израда, потврдио је за „Новости“ Милорад Којић, директор поменутог центра. – Реално је да публикација са пописом свих српских жртава буде објављена у наредна четири месеца. Од јула 2013. активно се ради на изради пописа српских жртава у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Ово је један веома обиман посао који је захтевао максималну озбиљност и

Прије 28 година почела акција „Откос“ и масовни прогон Срба

31. октобар 2019.

Данас се навршава 28 година од почетка акције хрватске паравојске „Откос 10“ која је довела до масовног прогона и убиства Срба на подручју источне Билогоре, гдје је од 1991. до 1997. године живот изгубило 66 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским породицама. Акцију „Откос 10“ спровела је хрватска паравојска с циљем ликвидирања или протјеривања Срба са подручја Грубишног Поља. Од укупног броја страдалих на подручју источне Билогоре, области која се налази у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, 41 је цивил, од којих је 17 убијено прије акције „Откос-10“ током кампање застрашивања и злостављања, те 23 припадника Територијалне одбране, док су двојицу

Саво Штрбац: Списак вуковарских жртава

29. октобар 2019.

Стављање и Срба на списак вуковарских жртава, изложеном у дворишту Фрањевачког самостана, код посетиоца спомен-обележја требало би да створи утисак да су и они бранили Вуковар. вих дана медијски хит у Хрватској је откривање спомен-обележја вуковарским жртвама, на којем се нашло 2.717 имена и презимена, која су исписана на стакленим плочама постављеним у дворишту Фрањевачког самостана и жупе св. Филипа и Јакова поред Дунава. Спомен-обележје је пројекат фра Ивице Јагодића, гвардијана Фрањевачког самостана у Вуковару, који изјављује да се на плочама налазе имена „оних који су дали своје животе за Вуковар” међу којима су: бранитељи и цивили, мушкарци, жене и деца, католици, православци, муслимани… и сви на једном месту. „Рекао бих

Светозар Ливада, пензионисани професор загребачког универзитета: Србима пријети биолошки нестанак

26. октобар 2019.

Срба у Хрватској данас готово и да нема, а оно мало што их је остало не живе, већ преживљавају и смрт призивају, рекао је у интервјуу за „Глас Српске“ пензионисани професор загребачког универзитета Светозар Ливада, који у својој посљедњој књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској“ на сликовит, фактографски и потресан начин говори о затирању српског народа у Хрватској у посљедњих 130 година. Он тврди да се Срби, поготово у селима, налазе под „државном еутаназијом“. ГЛАС: Да ли Срби у Хрватској доживљавају судбину Индијанаца? ЛИВАДА: То је политика – ево вам ваши завичаји, слободно умрите, али што прије и ми ћемо вам у томе помоћи. Срби данас живе у селима

У Загребу идентификовани посмртни остаци 13 српских жртава

22. октобар 2019.

У Загребу је обављена идентификација посмртних остатака 13 српских жртава страдалих на подручју Хрватске у току оружаног сукоба на простору бивше Југославије од 1991. до 1995. године, саопштено је из Комисије за нестала лица Владе Србије. Идентификација је обављена данас у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу, уз присуство чланова породица. У саопштењу је наведено да су у Глини ексхумирани посмртни остаци пет особа, у мјесту Шаш и Личној Јасеници посмртни остаци по двије особе, а у Малом Козинцу, Тушиловцу, Горњем Сјенаку и Пољанама по једне особе. Посмртни остаци свих 13 лица идентификовани су методом ДНК анализе, а њихова сахрана биће обављена у складу са израженим